У Извјештају Свјетске банке о лакоћи пословања (Доинг Бусинесс 2014) Црна Гора напредовала за 7 мјеста

Свјетска банка објавила је једанаести по реду Доинг Бусинесс извјештај (Извјештај о лакоћи пословања) за 2014. годину, којим је ове године обухваћено 189 економија, при чему је овогодишњи Извјештај укључио још четири државе, и то  Либију, Мијанмар, Сан Марино и Јужни Судан. Од 189 економија 114 је спровело укупно 238 реформи, 18% више реформи у поређењу са претходном годином. Највећи број спроведених реформи се односи на поједностављење сложености и трошкова регулаторних процеса.  Индикатори у којима је имплементиран највећи број реформи су “издавање грађевинских дозвола”, “регистровање непокретности” и “плаћање пореза”. У регионалном поређењу, највише реформи ове године спровеле су земље Јужне Азије, Европе и централне Азије. 

Листа 10 прворангираних се није значајно промијенила у односу на 2013ДБ (9 земаља је и даље у 10 прворангираних). Првих 5 земаља је задржало прошлогодишњу позицију (Сингапур, Хонг Конг, Нови Зеланд, САД, и Данска).  Сингапур је и даље на лидерској позицији по лакоћи обављања бизниса, осму годину за редом. Ове године се Малезија нашла у 10 проворангираних, заузимајући 6. мјесто. У поређењу са прошлогодишњим Извјештајем, Аустралија која је заузимала 10. мјесто више се не налази у 10 прворангираних. Од 10 прворангираних земаља, 3 није направило ниједну реформу: САД, Данска и Норвешка, док је Малезија направила 3 и тако се нашла међу топ 10.

Топ десет земаља реформатора, које су највише унаприједиле лакоћу обављања бизниса су: Украјина, Руанда, Русија, Филипини, Косово, Џибути, Обала слоноваче, Бурунди, Македонија и Гватемала.  Ових 10 земаља имплементирало је укупно 49 реформи од чега је 38 реформи било усмјерено на смањење сложености и трошкова регулаторних процеса и 11 на јачање легалних институција. Украјина заузима прво мјесто имплементирајући реформе у 8 од 10 индикатора. 

У прошлој години, област у којој је спроведено највише регулаторних реформи је “издавање грађевинских дозвола”. У овој области је 9 од 10 земаља реформатора имплементирало реформе. Сљедећи индикатор је регистровање непокретности гдје је 7 од 10 реформатора спровело реформе. Пет земаља је поједноставило поступак плаћања пореза, док су 4 земље унаприједиле поступак добијања прикључка за електричну енергију. 

Црна Гора у Доинг Бусинесс 2014

У Извјештају Свјетске банке о лакоћи пословања за период јул 2013 – јун 2013. године (Доинг Бусинесс 2014), Црна Гора је заузела 44. мјесто на листи од 189 земаља. У поређењу са прошлогодишњим Извјештајем, Црна Гора је у укупном рангу остварила напредак за 7 мјеста.

У периоду од 2008. године (ДБ2009) па до данас, Црна Гора биљежи константан напредак у свеукупном рангу, остварујући побољшање ранга од 46 мјеста.

У 3 од укупно 10 индикатора, Црна Гора је забиљежила бољи резултат у односу на прошлу годину, и то у областима „издавање грађевинских дозвола“ (+70), „регистровање непокретности“ (+19), „добијање кредита“ (+1). 

Званично, сходно извјештају Црна Гора је забиљежила реформе у двије области: издавање грађевинских дозовла и регистровање непокретности.

У области „издавања грађевинских дозвола“ препознате су реформе Црне Горе имплеметиране након измјене закона јула 2011. године, што је имало за резултат  напредак за 70 мјеста са 176. на 106. мјесто. Наведено је допринијело да се у овој области након година најгорег ранга за Црну Гору оствари завидна позиција у дијелу добре свјетске праксе у имлеменацији једног-шалтера. Побољшани ранг је резултат смањеног броја процедура за добијање дозволе са 16 на 9, као и скраћених рокова што у крајњем скраћује процедуру са 267 на 158 дана у поређењу са прошлогодишњим Извјештајем. Са друге стране, у погледу трошкова Црна Гора је и даље на самом врху са највећим трошковима који износе 1.159,3% дохотка по становнику, односно на Доинг Бусинесс моделу износе више од 60.000 еура. У трошковима најзначајнији износ чине високе накнаде за комунално опремање грађевинског земљишта, који у овом случају износе око 45.000 еура на примјеру Главног града Подгорице која је и обухваћена Извјештајем. 

 

У области “регистровања непокретности” оставрено је унапређење ранга за 19 позиција са 117. на 98. мјесто. Побољшани ранг је резултат смањеног броја процедура за добијање рјешења о регистрацији непокретности у катастру са 7 на 6, док су рокови и трошкови остали исти. Овај Извјештај није препознао скраћење рокова за укњижбу са 30 на 8 дана утврђених законским оквиром још 2011. године измјенама Закона о државном премјеру и катастру. Двије процедуре наведене прошлогодишњим извјештајем – израда купопродајног уговора и овјера истог, обједињене су ове године у једну, јер је Извјештајем прихваћено да се пракса израде уговора од стране странака у поступку и овјере у суду промијенила увођењем нотарске службе. 

Црна Гора је забиљежила незнатан пад у областима: „заштита инвеститора“ (-1), „извршење уговора“ (-1) и „рјешавање проблема инсолвентности“ (-1). Иако је у сва три индикатора евидентирано непромијењено стање у односу на претходни Извјештај (вријеме, трошкови и процедуре), због напретка других земаља третираним Извјештајем, наша земља је забиљежила пад у рангу за једно мјесто.

Код три индикатора забиљежено је назадовање у рангу: „започињање бизниса“ (-11), „прекогранична трговина“ (-11) и „плаћање пореза“ (-5). 

У области “започињање бизниса” Црна Гора је назадовала за 11. мјеста. Иако је евидентирано смањење трошкова у поступку регистрације предузећа (са 1.6 на 1.5% дохотка по становнику), а број процедура и трајање поступка остало непромијењено, уважавајући чињеницу да су друге земље третиране Извјештајем уложиле више напора у реформу овог индикатора, изостало је унапређење позиције наше земље у овој области.

У области “прекогранична трговина” Црна Гора је назадовала за 11. мјеста, уважавајући чињеницу да је евидентирано повећање трошкова извоза и увоза.

У области “плаћање пореза” Црна Гора је назадовала за 5. мјеста. Иако је укупна пореска стопа (% профита) смањена са 22.3% на 20.9%, а број плаћања и вријеме остали непромијењени, уважавајући чињеницу да је ово један од индикатора у којем је остварен велики број реформи, изостало је унапређење позиције наше земље у овој области.

Од земаља у региону боље од Црне Горе су рангиране Македонија (25) и Словенија (33), док су лошије рангиране Косово (86), Хрватска (89), Албанија (90), Србија (93) и Босна и Херцеговина (131).