Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Министар Радуновић отворио скуп "Превентивне активности против прекомјерног уноса соли“

Објављено: 25.11.2013. • 17:47 Аутор: ПР слузба

ПОШТОВАНА ГОСПОЂО РУСЕВА, УВАЖЕНИ ГОСПОДИНЕ ЧЕРКЕЗ, ПОШТОВАНИ ГОСПОДИНЕ БЕРЛИН, КОЛЕГИНИЦЕ И КОЛЕГЕ, ПРЕДСТАВНИЦИ МЕДИЈА 

Задовољство ми је што имам прилику да отворим скуп под називом „Превентивне активности против прекомјерног уноса соли“, у организацији ТАИX-а , техничке подршке Европске комисије за примјену и јачање европске легислативе. 

Хроничне масовне болести (ХМБ) или хроничне незаразне болести представљају водећи узрок умирања у свијету. Смртност од ових болести је уско повезана са економским развојем, у земљама са средњим и ниским дохотком региструју су и највеће стопе морталитета и висок проценат превремених смрти. 
По подацима Свјетске здравствене организације (СЗО), у 2008.год., двије трећине смртних исхода је од водећих ХМБ, а највећи допринос имају: кардиоваскуларне болести са 48% и малигне неоплазме са 21% умрлих. 

Процјењује се да је, глобално, водећи фактор ризика за умирање хипертензија. У 2008. год. је одговорна за најмање 45% смртних исхода услед болести срца и 51% услед можданог удара.

Преваленција повишеног крвног притиска одраслог становништва (узраст ≥25 година живота) у земљама са ниским и средњим дохотком износи 40% (колико износи и у Европском региону), а у групи земаља са високим дохотком је око 35%. Преваленција ХТА расте са узрастом: код једне од 10 особа у 20-им и 30-им годинама, и код 5 од 10 особа у 50-им годинама живота. 
У просјеку, једна од три одрасле особе у свијету има повишен крвни притисак. Са друге стране, у земљама у развоју код великог броја особа хипертензија остаје недијагностикована 
Водећи фактор ризика за умирање на глобалном нивоу је повишени артеријски крвни притисак (ХТА), одговоран за 13% смрти глобално, а слиједе га пушење дувана (одговорно за 9%), повишен ниво шећера у крви (за 6%), тјелесна неактивност (за 6%), повишена тјелесна маса (ТМ) и гојазност (за 5%). Један од закључака систематског истраживања фактора ризика је да су највећи нутритивни ризици висок унос натријума и низак унос воћа.

Висок крвни притисак и повећање крвног притиска у каснијим годинама, директно зависи од повећаног уноса соли, ниског уноса калијума, недовољне потрошње поврћа и воћа, прекомјерног конзумирања алкохола, прекомјерне тежине и недостатка физичке активности. Истраживања показују да прекомјерни унос соли утиче на појаву или погоршање и других хроничних незаразних болести. 
Подаци из Националне студије о здравственом стању становништва Црне Горе из 2008.године указују да је преваленција хипертензија, међу одраслом популацијом износила 32,7%. Хипертензија је била чешћа код руралног (37,3%) него код градског становништва (30,2%), на сјеверу (40,1%) у односу на јужни дио (27,1%), код најсиромашнијих квинтила индекса благостања (42,3%) у односу на најбогатије квинтиле индекса благостања (21,1%) и нарочито је била изражена међу популацијом са основим или нижим образовањем (53,2%). Љекове против хипертензије је узимала тек свака друга особа са хипертензијом или потенцијалном хипертензијом (48,8%).

Од свих јавноздравствених стратегија, смањење уноса соли у исхрани је једна од најлакше изводљивих јавноздравствених мјера. За њену примјену најважнија је међусекторска сарадња, посебно с прехрамбеном индустријом, с циљем смањења садржаја тзв „скривене” соли односно соли у производном процесу, јер је већи дио соли који уносимо у организам скривен у готовој, полуготовој И индустријски произведеној храни. 

Појединац може утицати на смањење уноса соли храном тако што ће избјегавати досољавање хране или смањити количину конзумиране готове хране која садржи велике количине соли, али смањење уноса соли је много дјелотворније ако се спроведе као превентивна интервенција на популационом нивоу. 

По многобројним искуствима у свијету, то је једна од најисплативијих јавно-здравствених мјера и лако се спроводи. Иако постоје јасне разлике међу земљама у вези са изворима унијете соли, обрасцима понашања и навикама у исхрани, одређени број општих принципа и смјерница се може примијенити како би се успјешно спровела стратегија за смањење уноса соли храном.

СЗО је креирала Акциони план (2008-2013) за спровођење Глобалне стратегије за превенцију и контролу хроничних незаразних болести, која заговара редукцију нивоа изложености појединаца и популација најчешћим промјенљивим факторима ризика за хроничне незаразне болести и њиховим детерминантама, истовремено се залажући за унапређење способности појединаца и популација да праве здравије изборе и упражњавају обрасце животних стилова који јачају здравље. 

СЗО за Регион Европе је дефинисала смањење количине унијете соли храном као једну од пет приоритетних интервенција у Акционом плану за спровођење Европске стратегије за превенцију и контролу незаразних болести (2012-2016).

У Европи постоје бројни примјери успјешних стратегија и програма за смањење количине соли унијете храном. ЕУ је донијела низ докумената који се односе на рјешавање овог проблема. Циљеви постављени програмима као што је ЕУ оквир за националне иницијативе за смањивање количине унијете соли храном умногоме се фокусирају на индустријске прехрамбене оризводе, као што су готови оброци/храна, производи од меса, хљеб и сиреви. Двадесет и четири европске земље су се договориле да ће смањити унос соли храном за 16% током 4 године (2008-2012). 

Активности за смањење уноса соли храном у Црној Гори су у складу са утврђеним националним приоритетима и усвојеним стратешким документима: 
 Стратегија за превенцију и контролу хроничних незаразних болести Црне Горе (2008-2012), 
 Акциони план за исхрану и безбједност хране Црне Горе (2010-2014), 
 Закон о безбједности хране ("Сл. лист Црне Горе", бр. 14/07), 
 Закон о заштити потрошача ("Сл. лист РЦГ", бр. 26/2007). 
Такође, је у складу са глобалном WАСХ иницијативом (Wорлд Ацтион он Салт анд Хеалтх) и ЕСАН (Еуропеан Салт Ацтион Нетwорк ) и има упориште у сљедећим међунардним и документима: 
 Глобална стратегија за превенцију и контролу хроничних незаразних болести (WХА 53.17), 
 Глобална стратегија о исхрани, физичкој активности и здрављу (ДПАС, WХА 57.17), 
 Глобални акциони план за превенцију и контролу хроничних незаразних болести 2008-2013 (WХА 61.14) 
 Хеалтх 2020, 
 Европска стратегија за превенцију и контролу хроничних незаразних болести (2012-2016), 
 Европска стратегија за болести у вези са исхраном, повишеном тјелесном масом и гојазношћу, 
 Цонцлусионс он ацтион то редуце популатион салт интаке фор беттер хеалтх (Емплоyмент, Социал Полицy, Хеалтх анд Цонсумер Аффаирс Цоунцил, 2010),

Уважене колеге,

Дугорочни циљ превентивних мјера је да се допринесе смањењу преваленције хроничних масовних болести у вези са начином исхране у Црној Гори, тј. смањење средње вриједности артеријског крвног притиска, унапређење његове контроле у општој популацији кроз смањење дневног уноса соли храном и смањење количине соли у појединим врстама хране за шта је нопходна мултисекторска активност и сарадња свих релевантних страна заинтересованих за рјешавање овог приоритетног јавноздравственог проблема. 

ХВАЛА ВАМ НА ПАЖЊИ!

Везани чланци:

Због неправилности у раду, разријешена директорица Опште болнице у Никшићу 19.11.2024.
Државна секретарка Влаховић Андријашевић на састанку ЕУ-Западни Балкан о дрогама у Бриселу 18.11.2024.
Подршка у развоју и унапређењу медицине рада 18.11.2024.
План дежурства здравствено-санитарне инспекције 12.11.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?