Министар Радуновић отворио иницијални Регионални састанак Савјета Европе о моделу платформе информисаности грађана о правима на здравствену заштиту.

ПОШТОВАНЕ ДАМЕ И ГОСПОДО, УВАЖЕНИ УЧЕСНИЦИ СКУПА, ЦИЈЕЊЕНА ГОСПОЂИЦЕ МЕРИ ГАФАР ЗАДЕ, ПРЕДСТАВНИЦИ МЕДИЈА


Задовољство ми је што сам данас овде са вама да отворим скуп под називом “Иницијални регионални састанак Савјета Европе о моделу платформе информисаности грађана о правима на здравствену заштиту”.
Здравствена писменост обухвата способност људи на приступ, разумијевање, оцјену, комуникацију и коришћење здравствене информације, да би доносили одлуке о сопственом здрављу и здравству.
У скоро сваком аспекту нашег живота, суочени смо са питањима и одлукама које утичу на наше здравље. Ми смо заиста суочени са више информација него икада раније: о здравом животу, здравим стиловима живота и активностима за спречавање болести. Постоји много више избора у лијечењу и више информација за наше изборе од прије само неколико година.

Интернет је потпуно трансформисао здравствено информациони пејзаж. Данас користимо интернет у тражењу информација а у вези са здрављем. У многим земљама, више од половине грађана окренути су интернету за здравствене информације. Наравно, Интернет представља моћан алат да се повећа здравствена писменост и оснажи пацијент. Међутим, сама количина информација које примамо је огромна.

Са обиљем доступних информација, релевантност, поузданост и квалитет информација постаје разлог за бригу. Разликовање добрих од лоших информација углавном пада на појединца. То је разлог зашто здравствена писменост није луксуз, већ неопходна вијештина. Људи треба да имају поуздане изворе информација на којима могу да се ослоне.
Знамо да је свако заинтересован за знање о њиховом здрављу и здравству, али нису сви здравствени стручњаци .
Људи су, на примјер, све више заинтересовани за знање о лијековима које узимају, желе да сазнају више о методама лијечења.


Зато је важно имати законе који:
• фокусира на права, интересе и безбиједности пацијената;
• гарантује да су информације које добијају непристрасне;
• осигуравају да информације задовољава потребе и очекивања пацијената;
• осигуравају да је на основу доказа, чињенично тачна, не доводе у заблуду;. потпуно разумљиво и поред информација о лијековима, људи требају имати и информације о њиховим правима, када им је потребно да одлуче о свом лијечењу. Праве информације треба да помогну људима у добром здрављу, а такође да се побољша здравствено образовање и помоћ људима да управљају сопственом његом - на примјер у случају хроничних болести или бриге о старима. Заиста, управљање хроничних болести је главни изазов који може само да порасте како становништво стари.


Поштована господо,

Истраживања су показала да је најнижа здравствена писменост међу старијим људима.
Здравствена писменост очито има главну улогу у рјешавању потешкоћа у хроничним болестима и да помогне у дефинисању превентивних стратегија. Истраживања показују да људи са неадекватном здравственом писмености имају мање знања о значају превентивне здравствене заштите и стога је веца вероватноца да људи буду примљени у болницу. Ово има широке друштвене импликације. Истраживања су идентификовала значајне празнине у здравственој писмености између друштвених група, што би могло дјелимично објаснити неједнакости у здрављу. Заправо, 37% становништва ЕУ са најнижим степеном образовања имају лоше или веома лош ниво здравља; у поређењу са мање од 4% Европљана са највишим нивоом образовања који имају висок ниво здравља. Истраживања су такође указала на потребу за више детаљнијих анализа да истраже ове разлике. То би омогућило да земље могу да уче једни од других за постизање највишег нивоа здравствене писмености. У том смислу, Европска унија је у доброј позицији да олакша размјену најбољих пракси, знање и стручност да помогне људима да боље разумију своје здравље и своје лијечење.


Људи треба да буду упознати са правом вриједности лијекова, тестова и третмана и преузму одговорност, као "ко-менаџери", сопственог здравља.


ХВАЛА ВАМ НА ПАЖЊИ!