Завршен семинар “Евроатлантизам – сигурна лука“

Трећи дан семинара “Евроатлантизам – сигурна лука“, који је окупио студенте свих универзитета Црне Горе и ФДЕС-а, почео је предавањем проф.др. Лидије Чехулић Вукадиновић са Факултета политичких знаности Свеучилишта из Загреба. Она је говорила на тему „Процес интеграције Западног Балкана у НАТО и ЕУ- перспективе и искуства“.

Др. Чехулић сматра да Црна Гора је колатерална жртва приступања НАТО, јер је како је казала “још 2008. године требало да добије МАП, што се није десило због тадашње ситуације у Грузији”.

“Исто се десило и на последњем Самиту у Велсу, када је Црна Гора требало да добије позив, који није услиједио због ситуације у Украјини и чињенице да су, у фокусу НАТО-а, сада интерне ствари”, саопштила је она.

Посебну пажњу, током предавања, проф Чехулић-Вукадиновић је посветила представљању различитих фаза које одређена држава мора да прође на путу до чланства у НАТО и ЕУ, акцентирајући фазе процеса у којима се тренутно налазе државе аспиранти за чланство у НАТО, те актуелну политичку ситуацију на Западном Балкану.

Говорила је о критеријумима које су пост-социјалистичке државе морале достићи да би постале чланице ЕУ и НАТО.

“Реформе и достизање критеријума су неопходне због промјене менталног склопа односно друштвене свијести коју смо изграђивали пола вијека. У НАТО и ЕУ не улази само власт или Влада, већ друштво у цјелини, због чега је важно да сваки појединац разумије процесе. Ниво јавне подршке за чланство у НАТО у Црној Гори не разликује се од нивоа подршке у другим државама непосредно прије позива за чланство. Важно је информисање грађана како би разумијели процес и зашто је важно бити члан евроатлантске породице народа”, казала је Чехулић- Вукадиновић.

Она сматра да Европска унија и НАТО морају бити проактивнији и показати боље разумијевање актуелне ситуације, јер је у њиховом интересу да сваки нови кандидат буде што спремнији. Током предавања казала је и да свако „отварање врата“ намеће подизање љествице и теже критеријуме за чланство.

“Сваком наредном кандидату се намећу нови услови. Државе бивше Југославије, изузев Словеније, игубиле су десет година за реформе”, рекла је Чехулић-Вукадиновић наводећи да је Словенија прво постала чланица НАТО, а потом ЕУ.

“НАТО је савез држава, зато се лакше постаје члан, док је ЕУ наднационални савез и изискује свеобухватнију припрему кандидата. Прво се постаје чланица НАТО, онда чланица ЕУ. Уласком у НАТО држава се не одриче суверенитета, као код ЕУ, гдје се одређени дијелови суверенитета преносе на наднационалне органе ЕУ”, нагласила је и додала да “чланство у ЕУ је заправо фино брушење чланства у НАТО, заокруживање реформи до краја”. 

Осврнула се и на неутралност Републике Србије рекавши да “Србија доношењем декларације у Скупштини није прогласила неутралност, јер би у том случају напустила и Партнерство за мир. Србија наставља да сарађује са НАТО-ом”.

Претходно је студенте подсјетила на геополитичку ситуацију која је владала, послије Другог свјетског рата, за вријеме биполарног свијета, на тадашњем Југоистоку Европе, те представила актуелну ситуацију и тренутне институционалне односе које имају државе Западног Балкана са ЕУ и НАТО. Говорила је, такође, о радикалним промјенама које су настале падом Берлинског зида, о дезинтеграцији бивше СФРЈ и реформама које су услиједиле у бившим социјалистичким државама.

Говорила је о критеријума које су пост социјалистичке државе морале достићи да би постале чланице ЕУ и НАТО.

На панелу “Положај и улога Скупштине Црне Горе у процесу европских интеграција“, поред професорице Чехуловић-Вукадиновић, били су проф.др Милан Подунавац са Хуманистичких студија Универзитета Доња Горица (УДГ), проф.др Небојша Владислављевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, мр Николета Томовић са Хуманистичких студија УДГ, мр Борис Бастијанчић, Факултет правних наука УДГ.

Професор Милан Подунавац говорио је о различитим врстама утицаја на процес депарламентаризације националних политичких система. Истакао је да савремени конструкт јавног управљања има изразито техонократски карактер, те да постоји демократски дефицит у европским друштвима. Према његовим ријечима, посљедња фаза кроз коју пролазе транзиционе земље на путу европских интеграција, може се окарактерисати као нестабилизовани систем, које карактерише неповјерење у партијске системе, парламент и остале кључне политичке субјекте. Оцјењујући црногорски политички систем по обнови независности, Подунавац каже да показује снажну стабилност.

Професор Небојша Владислављевић предавање студентима је концентрисао на утицај европских интеграција на процесе демократизације. Осим позитивних посљедица европских интеграција, он сматра да постоје и одређени изазови, као што су тенденција доминације извршне власти над осталим гранама власти, хиперпродукција закона која има за посљедицу незадовољавајућу јавну расправу, недовољан ниво специјализације парламентараца, као и недовољност подзаконских аката и прописа, који оставља простор за ад хок рјешења.

Мр Борис Бастијанчић објаснио је природу и карактер посланичких мандата, али и посебно интересантну везу политичких партија и посланика. Он је оцијенио да, у том смислу, треба отклонити препреке које би омогућиле грађанима да буду носиоци суверености.

Мр Николета Томовић говорила је о перспективама развоја ЕУ након доношења Лисабонског споразума. Посебно се осврнула на кључне проблеме и изазове проширења и продубљења ЕУ. Оцијенила је да утврђивања равнотеже између комунитарног и међувладиног принципа сарадње и након доношења Лисабонског уговора представља кључни изазов.

Професорица Лидија Чехулић-Вукадиновић, на овом панелу, излагала је о значају интензивирања дијалога хрватског парламента по питању проширења ЕУ на регион Западног Балкана, нарочито имајући у виду да је Хрватска држава која је најдуже преговарала и која је посљедња ушла у ЕУ. Она је нагласила политичке, економске и безбједносне користи које би Хрватска, регион, али и цијела ЕУ имала од проширења.