- Влада Црне Горе
Министарство здравља Излагање генералног директора др Грбовића поводом ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Излагање генералног директора др Грбовића поводом обиљежавања дана Института за јавно здравље
Објављено: 15.05.2015. • 20:00 Аутор: ПР слузба
Поштоване колегинице и колеге, даме и господо, поштовани представници медија,
Данас се обиљежава 93 године од оснивања Сталне бактериолошке станице на Цетињу која је претходила оснивању Хигијенског завода на Цетињу, односно данашњег Института за јавно здравље и то је велики јубилеј једне од најзначајнијих здравствених институција у Црној Гори.
Досадашњим преданим радом Института и великим радним ангажманом запослених у креирању и спровођењу програма превенције, заједно са свим здравственим и осталим институцијама, ерадицирани су ендемски тифус, пјегавац, трахом, маларија, последњи случај дјечје парализе регистрован је 1973., а дифтерије 1977. године док задњих година поједине болести као што су мале богиње, црвенка, велики кашаљ... региструју се појединачно или се чак не региструју.
Међутим, данас се јављају нови здравствени изазови, тако се пред Институт, све здравствене инстиуције и цијелу заједницу, као приоритет поставља свакодневна борба против болести од којих највише обољева и умире становништво Црне Горе. Прије свега се мисли на незаразне болести: кардиоваскуларе и малигне болести, повреде, дијабетес, гојазност, алкохолизам, наркоманију као и заразне попут: туберкулозе, хепатитиса Б и Ц, ХИВ-а, нових пријетњи као: сарса, еболе или старих пријетећих инфекција или пак антибиотске резистенције.
Институт треба да буде промотер борбе са лошим навикама становништва Црне Горе: пушењем, пијењем алкохола, узимањем нездраве хране, смањеном физичком активношћу, стресом....
Да би дјеловао у складу са здравственом политиком Црне Горе, Европске Уније и зацртаним циљевима Свјетске здравствене организације, гдје се посебан нагласак ставља на очување и унапрјеђење здравља, промоцију здравих стилова живота и ширење јавно-здравствених активности ван здравствених установа, Институт добија нове задатке. Само у неколико задњих година добио је задатак да води регистре, скрининге, уводе референтне центре попут центра за инфлуенцу или антибиотску резистенцију, а добија и међународно значајну улогу постајући Здравствени развојни центар за незаразне болести за земље чланице здравствене мреже Југоисточну Европу.
У складу са Дубровачком повељом потписаном 2001. од стране министара здравља из земаља Југоисточне Европе, предвиђено је да Институти за јавно здравље треба да преузму кључну улогу у јачању контроле и надзора над заразним и масовним незаразним болестима, очувању, унапрјеђењу здравља, промоцији здравих стилова живљења, као и јачању институционалних капацитета и међусекторске сарадње у обезбијеђивању квалитетне хране, воде и животне околине, и успостављању регионалних мрежа и система за прикупљање и размјену здравствених информација на нивоу региона, Европе и свијета (СЗО).Са задовољством можемо да констатујемо да је наш Институт успио да одговори у највећој мјери наведеним обавезама.
На крају, желим да честитам Институту 93.године постојања са жељом да и наредних година успјешан рад у остваривању ваше мисије- очувања и унапређења здравља становништва Црне Горе.
Данас се обиљежава 93 године од оснивања Сталне бактериолошке станице на Цетињу која је претходила оснивању Хигијенског завода на Цетињу, односно данашњег Института за јавно здравље и то је велики јубилеј једне од најзначајнијих здравствених институција у Црној Гори.
Досадашњим преданим радом Института и великим радним ангажманом запослених у креирању и спровођењу програма превенције, заједно са свим здравственим и осталим институцијама, ерадицирани су ендемски тифус, пјегавац, трахом, маларија, последњи случај дјечје парализе регистрован је 1973., а дифтерије 1977. године док задњих година поједине болести као што су мале богиње, црвенка, велики кашаљ... региструју се појединачно или се чак не региструју.
Међутим, данас се јављају нови здравствени изазови, тако се пред Институт, све здравствене инстиуције и цијелу заједницу, као приоритет поставља свакодневна борба против болести од којих највише обољева и умире становништво Црне Горе. Прије свега се мисли на незаразне болести: кардиоваскуларе и малигне болести, повреде, дијабетес, гојазност, алкохолизам, наркоманију као и заразне попут: туберкулозе, хепатитиса Б и Ц, ХИВ-а, нових пријетњи као: сарса, еболе или старих пријетећих инфекција или пак антибиотске резистенције.
Институт треба да буде промотер борбе са лошим навикама становништва Црне Горе: пушењем, пијењем алкохола, узимањем нездраве хране, смањеном физичком активношћу, стресом....
Да би дјеловао у складу са здравственом политиком Црне Горе, Европске Уније и зацртаним циљевима Свјетске здравствене организације, гдје се посебан нагласак ставља на очување и унапрјеђење здравља, промоцију здравих стилова живота и ширење јавно-здравствених активности ван здравствених установа, Институт добија нове задатке. Само у неколико задњих година добио је задатак да води регистре, скрининге, уводе референтне центре попут центра за инфлуенцу или антибиотску резистенцију, а добија и међународно значајну улогу постајући Здравствени развојни центар за незаразне болести за земље чланице здравствене мреже Југоисточну Европу.
У складу са Дубровачком повељом потписаном 2001. од стране министара здравља из земаља Југоисточне Европе, предвиђено је да Институти за јавно здравље треба да преузму кључну улогу у јачању контроле и надзора над заразним и масовним незаразним болестима, очувању, унапрјеђењу здравља, промоцији здравих стилова живљења, као и јачању институционалних капацитета и међусекторске сарадње у обезбијеђивању квалитетне хране, воде и животне околине, и успостављању регионалних мрежа и система за прикупљање и размјену здравствених информација на нивоу региона, Европе и свијета (СЗО).Са задовољством можемо да констатујемо да је наш Институт успио да одговори у највећој мјери наведеним обавезама.
На крају, желим да честитам Институту 93.године постојања са жељом да и наредних година успјешан рад у остваривању ваше мисије- очувања и унапређења здравља становништва Црне Горе.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?