- Влада Црне Горе
Локалне заједнице важне у дијалогу о евроатлантски...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Локалне заједнице важне у дијалогу о евроатлантским интеграцијама
Објављено: 01.07.2015. • 00:31 Аутор: Комуникациони тим Савјета за чланство у НАТО
Врло је важно наставити дијалог о НАТО интеграцијама у локалним заједницама, као што је то било у Бијелом Пољу, поручио је национални координатор Веско Гарчевић на трибини ,,Млади да знају прави пут'', који су организовали НВО ,,Бјељопољски Демократски Центар'' и Комуникациони тим Савјета за чланство у НАТО.
У уводном дијелу трибине национални координатор је поручио да се налазимо у врло значајаном периоду када очекујемо да до краја године Црна Гора добије позивницу за НАТО.
,,То није битно само за владу, за Парламент или партије, већ је то битно за сваког грађанина'', казао је амбасадор Гарчевић. Он је појаснио да су дебате од великог значаја, као и да сваки грађанин добије тачне инфоромације како НАТО функционише, које су процедуре и које бенефите доноси чланство.
,,Али и одговоре о томе шта су обавезе Црне Горе и шта од чланства добијамо најбоље је повезати са чињеницом да је НАТО неодвојиви дио онога што ми сматрамо вриједностима ЕУ. То је савез окупљених око истих тих врједности које су служиле развоју Европе. Савез је гарантовао сигурност, а био је довољно велики да обухвати мале земље и земље различитих кулутура и да при том сви равноправно одлучују, јер се све одлуке доносе консензусом'', објаснио је национални кординатор за чланство у НАТО.
Амбасадор Гарчевић је поручио и да је јако битно разговарати са људима који другачије мисле.
''Важно је само да се држимо аругмената и да аргументовано говоримо о питањима и дилемама које људи имају и да разговарамо скоро свакодневно са грађанима из цијеле Црне Горе. Пошто је много дилема и много предубјеђења када је у питању НАТО интеграција и људи су жељни информација шта представља Алијанса, а најчешћа дилема је питање отварања војних база, на шта је одговор да је то суверено право државе и она одлучује о томе'', рекао је амбасадор Гарчевић и појаснио да највећи дио чланица немају војне базе на својој територији.
,,У нашем окружењу су Хрватска, Албанија, Словенија које немају војне базе и неће их имати док оне о томе не дају сагласност. Друга питања су била која се тичу како трошкова за одбрану, тако и учешћа у мисијама. Ту смо дали објашњење да је Црна Гора тренутно присутна у четири мисије од којих су три у оквиру ЕУ, а само је Авганистан у оквиру НАТО-а'', објаснио је амбасадор Гарчевић. Он је говорећи о цијени чланства навео примјер Исланда који за чланство издваја око 750 хиљада долара на годишњем нивоу. Такође, казао је, да би износ чланирине за Црну Гору био мањи, јер је Исланд држава са већим БДП који је уз број становника земље један од параметара за одређивање висине чланарине.
На питање једног од учесника трибине амбасадор Гарчевић је појаснио да су издвајање из буџета за систем одбране и чланирана двије различите категорије.
,,Дакле, тренутно се за систем одбране из буџета издваја 42 милиона, а пројекција је да он може бити око 50 милиона еура. А уколико се одлучимо за други сиситем одбране онда бисмо морали да издвајамо три пута више, дакле око 150 милиона еура годишње, уколико Црна Гора жели да има свој авион и пловила'', објаснио је амбасадор Гарчевић.
На трибини у Бијелом Пољу учествовали су предсједник СО Бијело Поље Џемал Љушковић, извршни директор НВО ,,Бјелопољски демократски центар'', предсједник Цду Миодраг Влаховић и координатор Мреже за афирмацију Европских интеграционих процеса Руждија Струјић.
Прије трибине амбасадор Гарчевић се сусрео са предсједником општине Бијело Поље Александаром Журићем, гдје је договорен наставак сарадње и најављено организовање низа активности на развијању дијалога о НАТО интеграцијама.
Комуникациони тим Савјета за чланство у НАТО
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?