- Влада Црне Горе
Министарство здравља САОПШТЕЊЕ: Структурне реформе у здравственом систе...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
САОПШТЕЊЕ: Структурне реформе у здравственом систему
Објављено: 31.07.2015. • 17:19 Аутор: ПР слузба
На Сједници Владе, одржаној 30. 07. 2015.године усвојен је документ Структурне реформе у здравственом систему са Акционим планом за њихову реализацију 2015-2017. године.
Министарство здравља је, у циљу сагледавања стања цјелокупног здравственог система, извршило анализу свих фактора и показатеља који усмјеравају здравствени систем, како би идентификовало кључне и приоритетне области, које би могле бити основ за смањење потрошње и могућности његове финансијске одрживости и даљег развоја.
Управо ова Анализа дала је смјернице за унапређење система, које су обухваћене у структурним реформама, чији је циљ превазилажење постојећих препознатих слабости и доградња система по научним и технолошким захтјевима, а све у циљу успостављања финансијски одрживог здравственог система, са уштедама у функцији ефикасности пружања одговарајућег квалитета здавствених услуга и већој безбједности пацијента.
Како здравствени систем није статична категорија и његова финансијска одрживост се не може испланирати нити у потпуности предвидјети, а имајући на уму да здравље није бесплатан ресурс и не може се одржавати без излагања трошковима, препозната је потреба за увођењем структурних промјена у оним областима које представљају приоритетна подручја дјеловања.
У поредјењу са стањем с почетка транзиције, структурне реформе треба да допринесу да систем здрав¬ства буде централизиованији, боље финансиран и уопште, ефикаснији.
У погледу функционисања и координације нивоа здравствене заштите, планира се перманентна едукација медицинског кадра на свим нивоима здравствене заштите, смањење болничког постељног фонда, кроз пренамјену болничке инфраструктуре и дефинисање основног пакета услуга, који се грађанима нуди на годишњем нивоу. Овим се жели постићи унапријеђење здравствене услуге у болницама, смањење броја непотребног упућивања пацијената на терцијарни ниво здравствене заштите и уштеда финансијских средстава.
Како би се превазишао проблем постојеће неравномјерне искоришћености кадровских капацитета, који је за посљедицу имао проблем у листама чекања, структурна реформа предвиђа мјеру прерасподјеле радног времена, већи број и компетенције доктора на примарном нивоу здравствене заштите, који ће за посљедицу имати растерећење секундарног и терцијарног нивоа здравствене заштите, смањење броја здравствених услуга куративне медицине, који су најскупљи вид медицинских услуга и уједначеност квалитета пружених медицинских услуга пацијентима.
У циљу рационализације трошкова на име привремене спријечености за рад ( право на боловање), чија је тенденција пораста утврђена извршеном Анализом стања, предвиђене су активности у циљу нормативног уређења ове области, на начин што ће се јачати лична одговорности доктора у поступку оцјене и примјене критеријума којима се утврђује основ за привремене спријечености за рад, као и у погледу временског трајања издатог боловања. Најновијим реформама настоји се обуздати раст трошкова за љекове, који уз трошкове за специјалистичку заштиту чине најбрже растућу ставку здравствене потрошње. Најважнија појединачна мјера је увођење рестриктивније листе љекова, који се могу добити без плаћања партиципације и укључивање већег броја генеричких лијекова на ту листу. Анализом стања у фармацеутском сектору утврђено је да су љекови, који се издају на терет средстава Фонда за здравствено осигурање, економски неисплативи, а у овом документу су дате јасне и конкретне мјере у циљу побољшања фармацеутске регулативе, регулативе тржишта љековима и ревидирања Основне и Допунске листе љекова, као и очекиваним ефектима финансијске уштеде кроз рационализацију потрошње.
Препозната је потреба обезбијеђења додатних извора финансирања кроз увођење издвајања одређеног процента из концесионе накнаде и накнаде из акцизних производа за здравствени дио, јер се коришћењем добара, која су предмет концесија и акциза, ограничава употреба одређених природних добара, што може имати негативан утицај на здравље становништва. У том смислу су планирају иницијативе за измијену законодавства, који би представљали основ за стицање додатних извора прихода за здравствени систем.
У документу су садржане мјере за редукцију болничких капацитета, њихову пренамјену и раздвајање у смислу обраде хроничних здравствених проблема, дуготрајне његе и палијативне његе, којима ће се допринијети рационалној употреби болничких капацитета, бољој и ефикаснијој болничкој заштити. На овај начин ће се финасирати услуге здравствене заштите, а не болничких капацитета, како је то био случај до сада.
У погледу техничких послова, који су у функцији пружања здравствених услуга градјанима, Анализом је идентификована висока заступљеност административног и техничког особља у здравственим установама, што представља извор велике и нерационалне потрошње. Структурном реформом ће се ово ријешити кроз приватно- јавно партнерство и повјеравање ових послова професионалним агенцијама, уз правовремено регулисање статуса овог немедицинског кадра.
Планирају се даље активности у погледу стандардизације и акредитације здравствених установа за унапријеђење процедура, критеријума и стандарда здравственог система, које ће ојачати повјерења градјана у квалитет пружања здравствених услуга.
Структурне реформе предвиђају успостављање централизованог и контролисаног здравственог менаџмента, кроз спровођење потребних едукација, неопходних за јачање управљачких знања и вјештина, у условима смањеног прилива новца.
Биће стављен акценат на едукацију кадра, као обавезу здравствене установе да обезбиједи услове за одвијање континуиране медицинске едукације, по адекватним програмима, а уз благовремено обезбједјење новог, стручног кадра и појачану едукатвну улогу КЦЦГ.
Када је у питању прерасподијела радног времена, предложена мјера за увођење смјенског рада на секундарном и терцијарном нивоу, треба да за резултат има доступну специјалистичку здравствену заштиту и смањење листи чекања.
Планира се даље разрађивање и успостављање јединственог ИТ система, кроз предузимање мјера на његовом унапрјеђењу, у оквиру којег ће се обезбиједити потребни подаци за праћење и анализу економско - финансијског пословања.
Увођењем плаћања према дијагностичким групама ДРГ, као индикатора за контролу потрошње, ставиће се акценат на остварење већег нивоа конкурентности у здравственом систему, тако да се болницама пружи могућност да дио финансијских вишкова реинвестирају у побољшање услуга које пружају.
Све ове активности на спровођењу структурних реформи здравстеног система разрађене су у Акционом плану, са дефинисаним носиоцима за реализацију активности и роковима извршења и имплементације. Обавеза је да се о реализацији неопходних мјера Влади благовремено доставља информација, ради праћења и увида у степен напретка на побољшању одрживости здравственог система.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?