- Влада Црне Горе
Интервју предсједника Владе Мила Ђукановића за њем...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Интервју предсједника Владе Мила Ђукановића за њемачки пословни лист „Ханделсблатт”
Објављено: 24.08.2015. • 22:52 Аутор: Служба за односе с јавношћу
Црна Гора планира да заустави исељавање становништва
Мило Ђукановић, премијер Црне Горе, рекао је у интервјуу за њемачки пословни лист Ханделсблат да жели да кроз јачу привреду и инфраструктуру оконча талас исељавања, рачунајући на подршку канцеларке Меркел.
Ниједан други политичар на Балкану није дуже на власти него Мило Ђукановић. Већ по четврти пут је, у 53. години живота, предсједник Владе Црне Горе, а ову малу земљу на Јадрану је прије девет година одвео ка независности. Међутим, сада се бори са тиме да своје земљаке задржи у Црној Гори у којој је економија у депресији. Многи од њих виде свјетлију будућност у Њемачкој, која је најјача економска сила у Европи.
Премијер Ђукановић је од Европског парламента тражио да Црну Гору класификује као земљу сигурног поријекла, што је потез ка заустављању исељавања. Косовски премијер Иса Мустафа је упутио сличан захтјев.
Нови њемачки закон који је ступио на снагу 6. новембра 2014. године дефинисао је Србију, Македонију и Босну и Херцеговину као земље сигурног поријекла, што је класификација која готово па потпуно онемогућује добијање азила. Ове државе су на тај начин уклоњене са списка држава за које се одобрава азил од стране Федералне канцеларије за миграције и избјеглице због великог броја људи који долазе у Нјемачку а азил им бива одбијен.
Господине Предсједниче Владе, да ли је Црна Гора сигурна земља поријекла?
Апсолутно сматрам да је Црна Гора сигурна земља поријекла, и да испуњава све услове за овакву класификацију према њемачком закону.
Које критеријуме Црна Гора већ испуњава да би била класификована као сигурна земља поријекла?
Данас смо пред вратима НАТО-а и на динамичном путу ка чланству у Европској унији. Ови процеси, само по себи, претпостављају испуњавање највиших критеријума, а систем реформишу, и чине га правно и на сваки други начин сигурнијим. Чињеница је, ипак, да најновији талас потражилаца азила није заобишао ни Црну Гору и ми смо одлучни да то питање рјешавамо у складу са курсом наших интеграционих аспирација.
Шта предузимате против миграције из Ваше земље?
У односу на појачане миграције из региона, а дјелимично и из Црне Горе, чији су покретач пропагандне дезинформације, Влада наставља да истрајава на стварању услова за бржи и равномјернији развој земље, као и са динамизирањем контаката са локалним управама и грађанима из сјеверне регије, одакле је највећи број оних који су се одлучили за тражење азила.
Да ли можете навести конкретне примјере?
Конкретно, у мају ове године је почела изградња највећег и најважнијег инфраструктурног пројекта - приоритетне дионице аутопута Бар-Бољаре, укупне вриједности од преко 800 милиона ЕУР, чије позитвне ефекте становништво сјевера већ осјећа. У области енергетике, на сјеверу, створени су предуслови за почетак изградње ИИ блока термоелектране, инвестиције вриједне преко 300 милиона ЕУР. Дакле, говоримо о преко милијарду ЕУР инвестиција за само два пројекта. Притом, треба имати у виду да Црна Гора има укупну популацију од 620.000 становника.
Што се тиче правне сигурности и слободе медија, ситуација у Црној Гри је нејасна. Да ли постоји политички прогон у Црној Гори?
Када је о слободи медија ријеч, увјерен сам да је напредовање Црне Горе ка чланству у НАТО и ЕУ потврда унапређења стања и у овој области. Уз све то, у потпуности сам убијеђен да не постоји ниједан политички разлог за било ког грађанина Црне Горе, у којем би било основа за тражење азила у било којој европској, или другој земљи.
У Њемачкој постоје поједини политичари, који траже да се укине визна либерализација за цијели регион. Шта мислите о томе?
Укидање визне либерализације би био корак уназад за регион, али и за политику проширења ЕУ у цјелини. Безвизни режим између Црне Горе и земаља Шенген зоне у највећој мјери функционише у складу са очекивањима и преузетим обавезама. Црна Гора ће у комуникацији са партнерима наставити са свим неопходним активностима, како би се до сада забиљежене нерегуларности свеле на још мању мјеру.
Да ли је Њемачка посветила премало пажње западном Балкану?
Оно што нам је недостајало је кохерентна и досљедна политика Европске уније према западном Балкану. Само у случају проблема, као што су питања избјеглица и безбједносна питања, добијали смо до сада више пажње.
Шта вам је потребно на Балкану да би проблеми попут великог броја потражилаца азила били ријешени?
Потребна нам је дугорочна стратегија ЕУ за даљи развој западног Балкана. То је логична посљедица проблема са којима се боримо.
Шта то значи у погледу наде Црне Горе и других балканских земаља за чланство у ЕУ?
Имајући у виду очигледне проблеме историјског заостајања, требаће нам доста времена да би дошло до пуне интеграције југоисточне Европе у ЕУ.
То звучи песимистички...
Не. Постоје неки охрабрујући кораци ка приближавању ЕУ, који су динимизирани кроз прошлогодишњу Конференцију о Западном Балкану, иницирану од стране канцеларке Меркел. Након тога је дошло до озбиљних активности Европске комисије. За нас је Конференција о Западном Балкану, која се ове недјеље наставља Самитом у Бечу, одлична прилика да наставимо тим путем.
Каква је улога Њемачке за Црну Гору?
Захвалан сам на подршци коју обезбјеђује Њемачка. Њемачка развојна банка КфW сама нам је у посљедњих 15 година помогла са кредитима у вриједности преко 300 милиона еура. То нам је омогућило да елиминишемо велики број најтежих дефицита у области инфраструктуре и ослободимо наше пуне економске потенцијале. У области фармацеутске и телекомуникационе индустрије имамо њемачке инвеститоре, које врло цијенимо. Намјера нам је да убудуће привучемо више њемачких компанија у Црну Гору. Реализују се обећавајући разговори, на примјер са предузећима средње величине из Баден-Виртемберга.
Шта очекујете од Берлина?
Њемачка је искрен промотер интеграције Западног Балкана у Европу. На томе смо сви у региону веома захвални. Њемачка Влада веома добро познаје регион и надамо се да ће активно подржавати пут ка ЕУ и НАТО-у. Желимо да проширимо политичку и економску сарадњу између двије владе, како би се убрзале атрактивнији за њемачке компаније и продубиле реформе. Желимо да будемо још привлачнија дестинација за њемачке инвестиције.
Интервју је водио Ханс-Петер Сиебенхаар
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?