- Влада Црне Горе
Реаговање: Није Влада та која се бави математичком...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Реаговање: Није Влада та која се бави математичком гимнастиком
Објављено: 08.12.2015. • 00:46 Аутор: Служба за односе с јавношћу
Неистините су тврдње изнијете у програмском садржају објављеном у недјељу, 6. децембра 2015. године у дневном листу „Вијести“ на страни 5 и најављеном на насловној страни са наднасловом „Одговор на Владине фалсификате и математичку гимнастику“ и насловом „Ко лаже, Влада или сајт ДПС-а?“ према којима Кабинет предсједника Владе у саопштењу издатом у вези са тврдњама објављеним у „Вијестима“ 2. децембра „погрешно (или манипулативно) користи податке из Анкете о радној снази“.
Ријеч је о тачном навођењу и тумачењу података из овог званичног извора. Исто тако су неистинити наводи „Вијести“ да је у реаговању Владе од 4. децембра „број радно активног становништа из Анкете о радној снази игром ријечи представљен као број радника и радних мјеста“.
Анкета о радној снази јасно садржи информацију о броју активног и неактивног становништва, односно информацију колико је активног становништва запослено, а колико незапослено. У складу са тим, број активног становништва у Црној Гори у четвртом кварталу 2012. је био 248.700 од чега је било 197.400 запослених и 51.300 незапослених. У другом кварталу 2015. године, број активног становништва је био 274.800, од чега је 226.100 запослених (или скоро 29.000 више) и 48.600 незапослених. Од укупног броја запослених, њих 211.500 ради пуно радно вријеме. Дакле, ријеч је о широј методологији у којој се, поред података о броју запослених по уговору о раду са пуним или краћим од пуног радног времена, обухватају и подаци о осталим запосленим попут пољопривредних произвођача, самозапослених са бизнисом или професионалном праксом, лица која раде по основу других врста уговора осим уговора о раду (нпр. уговору о привременим и повременим пословима итд).
Зашто се користи поменута Анкета и да ли то, како би се дало закључити из тврдњи „Вијести“, користи само Кабинет предсједника Владе и то „у манипулативне сврхе“, или је ријеч о методологији коју користе, међу осталима, и владе најразвијенијих држава свијета, земаља чланица Европске уније, земаља у развоју итд.
Правни основ за спровођење истраживања Анкете о радној снази је Закон о званичној статистици и систему званичне статистике („Сл. лист Црне Горе“, бр. 18/12 од 30.03.2012. године). Анкета о радној снази се спроводи у Црној Гори више од двије деценије (примјена је почела 1994. године, и касније је допуњавана у складу са међународном праксом). Анкета се спроводи у складу са стандардима и препорукама Међународне организације рада, као и у складу са европским законодавним актима или препорукама Савјета Европе, Европског парламента, као и са захтјевима Европског завода за статистику (ЕУРОСТАТ), у вези са методологијом, организацијом, процедуром узорковања, дизајном упитника и дефиницијама запослености и незапослености. Црна Гора као земља у процесу преговора за чланство у ЕУ, Анкету о радној снази спроводи у складу са сљедећим регулативама ЕУ: 31998Р0577; 31998Р1571; 32000Р1897; 32003Р2257; 32007Р1372; 32008Р0377; 32006Р1893; 32007Р0973; 32009Р1022; 32008Р0365; 32010Р0220; 32011Р0249; 32013Р0318; 32014Р0545; 32014Р1397; 32010Р0317.
Овим путем обавјештавамо јавност да су оба извора о запослености и незапослености које објављује Монстат - и администрастивни и анкетни – званични извори и Влада Црне Горе их, сходно томе, користи у дефинисању мјера економске политике и праћењу њених ефеката. Међународне организације и институције, при томе у својим компаративним анализама углавном користе податке из Анкете о радној снази. На основу Анкете о радној снази, израчунава се стопа активности становништва и стопа запослености. То су све важни показатељи које не пружа административни извор. Такође, број запослених али и незапослених у Црној Гори је према Анкети о радној снази виши у односу на административни извор и пружа ширу слику о кретањима на тржишту рада.
Имајући наведено у виду без икаквог је утемељења изнијета тврдња да је Влада та која се бави „преправљањем“. Влада се бави подацима и чињеницама, а међу њима је свакако најважнија она да конкретни подаци указују да је раст запослености у складу са пројекцијама са почетка мандата Владе.
Ове неумитне чињенице саме по себи оповргавају тврдње „Вијести“ изнијете у тексту објављеном 2. децембра баш као што чињенице оповргавају и кључне тврдње „Вијести“ изнијете дан касније у тексту под насловом „Трговински дефицит никад гори“.
Апсолутна је неистина тврдња из наслова. Трговински дефицит у првих десет мјесеци 2008. године износио је 1,8 милијарди еура, што је за готово трећину (28%) више од дефицита у истом раздобљу ове године (1,29 милијарди). За цијелу 2008. годину спољнотрговински дефицит је износио 2,1 милијарду еура и свакако је јасно, чак и лаицима, да овогодишњи дефицит не може бити толики односно да је нетачна тврдња из наслова да је „трговински дефицит никад гори“.
Такође је нетачна тврдња из прве реченице текста да на сајту Монстата „постоје упоредиви подаци“ само за протеклих шест година. Постоје упоредиви подаци и за раније раздобље.
Даље, нетачна је тврдња да је спољно-трговинскл дефицит за десет мјесеци ове године већи од збира нето прихода од страних директних инвестиција и очекиваног укупног прихода од туризма.
Приход од туризма за првих 10 мјесеци 2015. године износи према процјени ресорног министарства 789,3 милиона еура, док нето прилив од страних директних инвестиција износи, према Извјештају Централне банке Црне Горе, за првих девет мјесеци 2015. године (што је посљедњи објављени званични податак), 526,37 милиона еура (526.373.000 €). Укупно је то 1,32 милијарде еура (1,3167), што може покрити спољнотрговински дефицит.
Спољнотрговински дефицит износи, према Монстату, за првих десет мјесеци 2015. године 1,29 милијарди еура (1,288).
Пошто је, свуда осим очито у „Вијестима“ 1,32 веће од 1,29 не стоји ни тврдња да је Влада та која се бави математичком гимнастиком.
СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?