Генерална директорица дрЈовановски Дашић отворила међународну ТАИЕX радионицу на тему спровођења програма за смањење прекомјерног уноса соли у исхрани

УВАЖЕНЕ ДАМЕ И ГОСПОДО, ПОШТОВАНЕ КОЛЕГИНИЦЕ И КОЛЕГЕ, ПРЕДСТАВНИЦИ МЕДИЈА

Задовољство ми је што имам прилику да присуствујем ТАИЕX медјународној радионици, у оквиру развоја програма за смањење прекомјерног уноса соли храном и да вас поздравим у име Министарства здравља и министра проф. др Будимира Шегрта.
Узроци прекомјерног уноса кухињске соли су навике у исхрани, начин припреме хране и досољавање приликом јела, али је међу њима неопходно нагласити тзв. скривене изворе соли („скривена со“): у хљебу, тјестенинама, сиревима, производима од меса и осталој индустријској прерађеној, готовој и полуготовој - конзервисаној и храни припремљеној у ресторанима, посебно у објектима „брзе хране“ . „Скривена со“ просјечно сачињава 75% (60-80%) укупног дневног уноса кухињске соли (хљеб и пекарски производи чине 25-30% те количине, зависно од навика у исхрани).
Само око петина количине соли коју конзумирамо је под нашом контролом. Већина особа није свјесна укупне количине соли коју уноси храном и није способна да смањи количину унијете соли. Једини начин којим појединац може утицати на смањење количине „скривене соли“ је да у потпуности или скоро у потпуности престане узимати храну у којој се она налази. Како је то практично тешко изводљиво, алтернатива је да се смањи количина соли у храни која потиче из прехрамбене индустрије.
Подаци из научних студија показују да унос превелике количине соли представља ризик за развој артеријског крвног притиска у свим узрасним категоријама, а не само код одраслих. Дјеца су посебно осјетљива због брзог стицања навике на слану храну, што доводи до изражене потребе за унос врло сланих производа и чини предуслов за дуготрајне (доживотне) обрасце понашања. Постојање високог артеријског крвног притиска у дјетињству ће се врло вјероватно наставити и у одраслом добу и на тај начин повећати ризик за настанак других хроничних болести. У дјечијој популацији у највећем ризику за развој артеријске хипертензије узроковане повећаним уносом соли су гојазна дјеца.

Како је прекомјерни унос соли директно повезан са појавом хроничних незаразних болести које представљају водећи узрок умирања у свијету, процјењује се да је, глобално, водећи фактор ризика за умирање, хипертензија, одговорна за 13% смрти, а слиједе је пушење дувана (одговорно за 9%), повишен ниво шећера у крви (за 6%), тјелесна неактивност (за 6%), повишена тјелесна маса (ТМ) и гојазност (за 5%).
У просјеку, једна од три одрасле особе у свијету има повишен крвни притисак.
Висок крвни притисак и повећање крвног притиска у каснијим годинама, директно зависи од повећаног уноса соли, ниског уноса калијума, недовољне потрошње поврћа и воћа, прекомјерног конзумирања алкохола, прекомјерне тежине и недостатка физичке активности. Истраживања показују да прекомјерни унос соли утиче на појаву или погоршање и других хроничних незаразних болести.
Један од закључака систематског истраживања фактора ризика је да су највећи нутритивни ризици висок унос натријума и низак унос воћа.
Кључне чињенице су да:
• Висока потрошња натријум (> 2 грама / дан, што је еквивалент до 5 г соли / дан) и недовољног уноса калијума (мање од 3,5 грама / дан) доприноси високом крвном притиску и повећавају ризик од срчаних болести.
• Главни извор натријума у нашој исхрани је из соли, иако може бити и из натријум глутамата, који се користи као додатак јелима у многим деловима света.
• Већина људи конзумира превише соли просечно 9-12 грама дневно, или око два пута препоручени максимални унос соли.
• Унос соли мањи од 5 грама дневно за одрасле помаже да се смањи крвни притисак и ризик од кардиоваскуларних болести, можданог удара и коронарног срчаног удара. Главна корист од смањивања уноса соли је одговарајуће смањење високог крвног притиска.
• Државе чланице СЗО су се договориле да смање унос соли за 30% до 2025.
• Смањење уноса соли идентификован је као један од најефикаснијих мера коју земље могу предузети да се побољша здравствених стање становништва.
•Процењује се да се 2,5 милиона смртних случајева може спречити сваке године ако се смањи глобална потрошња соли до дозвољеног нивоа.
Од свих јавно-здравствених стратегија, смањење уноса соли у исхрани је једна од најлакше изводљивих јавно-здравствених мјера. За њену примјену најважнија је међусекторска сарадња, посебно с прехрамбеном индустријом, с циљем смањења садржаја тзв „скривене” соли односно соли у производном процесу, јер је већи дио соли који уносимо у организам скривен у готовој, полуготовој и индустријски произведеној храни.
Дугорочни циљ превентивних мјера је да се допринесе смањењу преваленције хроничних незаразних болести у вези са начином исхране у Црној Гори, тј. смањење средње вриједности артеријског крвног притиска, унапређење његове контроле у општој популацији кроз смањење дневног уноса соли храном и смањење количине соли у појединим врстама хране, за шта је неопходна мултисекторска активност и сарадња свих релевантних страна заинтересованих за рјешавање овог приоритетног јавноздравственог проблема.

Желим успјешан састанак.

ХВАЛА ВАМ НА ПАЖЊИ!