- Влада Црне Горе
Реаговање на „анализу“ Вијести и МАНС-а: „Откривањ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Реаговање на „анализу“ Вијести и МАНС-а: „Откривање“ већ познатог
Објављено: 02.07.2016. • 21:09 Аутор: Министарство економије/Министарство саобраћаја и поморства/Служба за односе с јавношћу Владе ЦГ
У дневном листу „Вијести“ објављен је у петак, 1. јула 2016. године на странама 6 и 7 и најављен као централна тема на насловној страни програмски садржај под насловом „Губиташи за деценију прогутали милијарду“ у којем је аутор представљен као „Истраживачки центар МАНС-а и Вијести“ на сензационалистички начин изнио низ јавних података који су стављени у контекст доказивања наводно нерационалног трошења буџетског новца.
Ради истинитог информисања јавности објављујемо чињенице које оповргавају или појашњавају изнијето.
Жељезница
Вијести и МАНС:
У тексту су изнијете тврдње да је држава за жељезничка предузећа издвојила „у посљедњих десет година“ „најмање 242,1 милиона еура“ и то 153,9 милиона докапитализације и „још најмање 88,2 милиона“ уложена за одржавање жељезничке инфраструктуре.
Чињенице:
Све жељезнице свијета су добро у општој употреби, дакле оно што користе грађани и привреда. Све жељезнице се већим дијелом финансирају кроз субвенције државе у циљу задовољења једног од главних јавних интереса а то је јавни превоз путника и робе. Питање, дакле, није да ли држава издваја за жељезницу – наравно да издваја јер то чини свака држава. Питање је, а одговор Вијести и МАНС не помињу иако је и то јавни податак, што је учињено са тим новцем односно у што је новац потрошен. Ево у што: ремонтовано је и модернизовано 43% мреже пруга у Црној Гори, што је одличан резултат с обзиром на чињеницу да је то учињено у само десет година. Премда нема упоредних прецизних података за државе региона, познавајући величину жељезничке мреже шест држава Западног Балкана (Црна Гора, Србија, Албанија, БИХ, Македонија и Косово) и тренутне активности на жељезници у овим државама сигурно је да је код нас је највише урађено.
Набављени су нови електромоторни возови најновије генерације и то три електромоторна воза шпанског произвођача ЦАФ који се користе у локалном саобраћају од 2013. године и који учествују у превозу путника на годишњем нивоу више од 1,2 милиона. Овом инвестицијом је, то зна и види сваки грађанин Црне Горе и странац који се провезао новим возовима, подигнута сигурност и удобност путника.
Ремонтована је пруга Подгорица – Никшић. Уграђена је телекоманда . Пруга је електрифицирана захваљући чему имамо 90% електрифициране мреже. И овим су подигнути на потребан ниво сигурност превоза и удобност путника односно омогућен је безбједан, уредан и еколошки најприхватљивији вид превоза.
Држава је, дакле, учинила оно што је њена дужност – креирала је амбијент који омогућава грађанима и привредним субјектима јавну услугу по прихватљивим условима. Може ли се жељезничка композиција купити без новца? Може ли пруга бити реконструисана бесплатно? Аутори „анализе“ могли су, и сваки грађанин може, за неколико минута сазнати на интернету на који начин се финансирају жељезнички инфраструктурни пројекти у Европи. Наводимо као само примјер Њемачке, у којој власти појединих покрајина купују комплетан возни парк и дају га на коришћење заинтересованим жељезничким превозницима са циљем задовољења јавног интереса.
Ваздушни саобраћај
Вијести и МАНС:
Аутори наводе да је држава „помогла“ Монтенегро Аирлинес од 2005. године са 37,9 милиона еура и да је од оснивања компаније уложила „чак 76,7 милиона“ и да држава „покрива“ нагомилане губитке.
Чињенице:
Црногорски национални авиопревозник Монтенегро Аирлинес у сличној је ситуацији као и многи национални авиопревозници у ситуацији у којој им конкуришу велике, глобалне авиокомпаније као и такозвани лоwцостери. У десет година, које „анализирају“ аутори, или мало више од тога, пропало је односно банкротирало само у Европи више авиокомпанија међу којима су национални превозници Мађарске (Малев – основан 1946, престао да ради 2012), Белгије (Сабена – основана 1923, престала да ради 2001), Бугарске (Балкан – основан 1947, престао да ради 2002), Грчке (Олyмпиц Аирлинес – основан 1957, престао да ради 2009) итд. Поменимо само да је и велика Алиталиа ребрендирана након што је 2008. банкротирала. Држава је претходно, у десет година до банкрота, уложила у свог националног авиопревозника, не би ли га спасила, готово пет милијарди еура. Швајцарски Сwиссаир је практично банкротирао 2002. године након уложених милијарди, да би наставио да постоји након низа аквизиција сада у власништву њемачке Луфтхансе.
Дакле, Влада Црне Горе не чини ништа противзаконито нити необично већ оно што чине многе владе настојећи да одрже националне авиопревознике јер је то у јавном интересу. Влада Црне Горе је 2012 године усвојила Програм реструктурирања којим су дефинисане одређене мјере за компанију. Једна од мјера предвиђена Планом реструктурирања Монтенегро Аирлинеса АД је да Влада Црне Горе, у случају да таква могућност буде предвиђена Законом о буџету, преузме финансирање једног од четири нова авиона типа „Ембраер 195“, уколико се то у наредном периоду покаже неопходним за несметано функционисање „Монтенегро Аирлинеса“ на тржишту. Износ који би Влада преузела је 13,32 милиона еура, и исти је био планиран за период 2013-2015 (три године).
Треба напоменути да је Планом реструктурирања, по овом основу за претходне три године планирано 13,32 милиона еура, а да је у истом периоду искоришћено 9.040.552,12 еура. Предметни износ је конвертован у акцијски капитал Владе Црне Горе у Друштву.
Надаље, 2011. године Влада је отписала дуг Монтенегро Аирлинеса АД у износу од 3.233.336,54 еура, настао у периоду 2002-2006. године.
Када су у питању кредитна задужења компаније, са државним гаранцијама, она се од стране црногорског ваздушног превознилка редовно отплаћују.
Број запослених је повећан усљед развоја компаније, који се огледа у повећању и модернизацији флоте као и у развоју нових тржишта према којима се одвија саобраћај.
Битно је напоменути да је Монтенегро Аирлинес АД, са цца 600.000 путника, што чини 35% учешћа у укупном броју путника на црногорским аеодромима, један од најснажнијих партнера привреде у Црној Гори, у првом реду туристичке, што свакако оправдава улагања Владе Црне Горе.
Поморски саобраћај
Вијести и МАНС:
Држава је у протеклом периоду значајна средства улагала у опстанак предузећа у поморској индустрији. Обавезе Луке Бар по основу ино дугова од 80,3 милиона еура у 2006. години искњижене су сходно договору са министарствима финансија и поморства и саобраћаја, али подаци из ЦРПС не показују да је држава по том основу икада извршила докапитализацију.
Чињенице:
Држава је обавезе Луке Бар АД по основу ино дугова у износу од 80.320.335,21 еура, преузела 2006. године, закључком Владе број 02-9267/2 од 23. Децембра 2005. године, што је било условљено одлуком о искњижавању државне имовине из Биланса Луке Бар у складу са Законом о морском добру у вриједности од 119.464.594,31 еура.
Вијести и МАНС:
Када је у питању компанија Црногорска пловидба, у току 2012. године Влада је по основу финансирања набавке бродова увећала њен акцијски капитал за око 7,1 милион еура. У истој години је издвојила додатних 1,3 милиона еура које је уплатила Црногорској пловидби, а она их пребацила на рачун Југооцеаније за социјални програм радницима тог некадашњег предузећа.
Чињенице:
Црногорска пловидба АД Котор је у складу са закључцима Владе Црне Горе од 23. маја 2008. године и 26. јуна 2008. године, са рачуна на којем су депонована средства од продаје Управне зграде бивше Југооцеаније АД Котор, намијењена за куповину бродова „Црногорске пловидбе“ АД Котор, извршила позајмицу у износу од 1.360.500 еура за рјешавање социјалног програма радника Југооцеаније АД Котор, уз обавезу да се наведени износ врати.
С обзиром на чињеницу да у моменту отпочињања отплате прве рате кредита према Еxим банци Црногорска пловидба није располагала цјелокупним износом то је на сједници од 25. јуна 2015. године Влада усвојила Предлог за решавање недостајућих средстава за отплату дијела прве рате кредита према Еxим банци, који је намијењен за градњу два брода Црногорске пловидба АД Котор.
Разлог за недостатак поменутих средстава условљен је негативним кретањима возарина на поморском тржисту. Зараде бродова, иако су у протеклом периоду биле на нивоу, или изнад нивоа просјечних зарада ове врсте и величине бродова, нијесу биле довољне из разлога што је дошло до озбиљних поремећаја на свјетском тржишту проузрокованих глобалном економском кризом, а што је утицало на драстичан пад возарина на ниво испод економске исплативости брода. Другим ријечима: смањена је потреба за превозом роба и сировина, а то значи да је већа понуда од потражње бродског простора, а то пак значи да постоји вишак бродова на свјетском тржишту.
Вијести и МАНС:
Непокривени губитак „Монтенегро Аирлинеса“ на крају 2015. износи 60 милиона еура, жељезничких предузећа је 57,1 милион, Рудника угља 17,2 милиона, Црногорске пловидбе десет милиона, Луке Бар 1,6 милиона, Контејнерског терминала (већински власник Глобал портс) 22,9 милиона…
Чињенице:
Када је у питању Лука Бар АД наведени губитак је редукована вриједност настала позитивним пословањем Луке бар АД у последњих 6-7 година. Само у 2015 години Лука Бар АД је имала позитивно пословање са добитком од 488.697,00 еура.
Наведени подаци за Црногорску пловидбу АД нијесу тачни и они износе 5.355.539,00 еура и посљедица су великог износа курсних разлика и обавеза по кредиту Еxим банке.
Индустрија алуминијума
Вијести и МАНС:
Званични подаци показују да је од 2010. године КАП од државе добио субвенције за струју од 60 милиона еура, плаћене су му гаранције за кредите у износу од 126,2 милиона, опроштена 102 милиона обавеза према Влади и осам милиона пореза на добит. Уз то је Министарство економије 2014. платило 5,3 милиона Монтенегро Бонусу као субвенцију за снабдијевање струјом КАП-а.
Чињенице:
Оно што наводни истраживачи намјерно не помињу, а што је ко зна колико пута поновљено, је да је глобална економска криза у другој половини 2008. године и посебно током 2009. године, довела у катастрофалну позицију произвођаче алуминијума и челика у цијелом свијету. Више компанија је обуставило производњу, а све су је редуцирале, неке и до 60% ради смањења губитака који су у том периоду били неминовни. Цијена алуминијума на берзи у јулу 2008. године, износила је 3.375 $ по тони, да би већ у фебруару 2009. године пала на 1.275 $ по тони.
Истраживачи МАНС-а и Вијести, да су заиста имали намјеру да објективно опишу стање, лако би пронашли ове информације као и да је нпр америчка АЛЦОА морала само у прве двије године кризе да отпусти око 50.000 радника!
У таквој ситуацији Влада Црне Горе је одлучила да помогне Комбинат алуминијума Подгорица посебно ако се има у виду да је 2.700 радних мјеста тада било директно везано за КАП, уз процјену да најмање још толико радних мјеста индиректно зависи од комапније. Такође, Влада Црне Горе је водила рачуна и о томе да је КАП са Рудницима боксита, Електропривредом Црне Горе, Жељезницом, Луком Бар и Монтенегробонусом, у пословно-партнерским односом са још стотинак привредних субјеката, што чини значајан фактор у економском систему Црне Горе. Уз то, у буџет се по основу пореза и доприноса од КАП-а сливало 12 - 13 милиона еура годишње, а банкарски систем је био у стању високе зависности од КАП-а и приватних обавеза запослених у КАП-у.
Да подсјетимо, дилема са којом се Влада суочила догађа се у 2009. години када економија Црне Горе биљежи пад од близу шест одсто БДП, када су буџетски приходи пали за око 20 одсто, када је дефицит премашио 5,7 одсто БДП, а банкарски систем био пред колапсом. У овакви условима, Влада Црне Горе је закључила Уговор о поравнању за Комбинат алуминијума Подгорица и Руднике боксита Никшић 26.10.2010. и објавила га одмах послије закључивања, са свим анексима. Дакле, и то говори о „истраживачким” напорима МАНС-а, а посебно о њиховим „аналитичким” способностима.
Жељезара
Вијести и МАНС:
За спасавање нилцшићке Жељезаре, према јавно саопштеним подацима које су пренијели медији, у посљедњих десетак година из државног буџета је издвојено око 146 милиона еура.
Чињенице:
У случају Жељезаре Никшић, примјер наводног „истраживања“, а запрво манипулације још је фрапантнији. Наиме, иако се у наслову текста сугерише читаоцима да је ријеч о наводних „милијарду еура” које су опет наводни „губиташи потрошили за деценију” у самом тексту се наводе приватизација Жељезаре Никшић још од 2004. године, што је много више од „деценије“. Дакле, објективно и тачно информисање јавности је најмање битно ако прифали новца „истраживачима“ МАНС-а да попуне милијарду припремљену за бомбастични наслов. Кредитна средства која је држава покрила гаранцијом од 33 милиона еура коришћена су за исплату зарада радницима, отпремнине, исплата добављача, електричну енергију, набавку обртних средстава и сировина за производњу; инвестиције у нову опрему; извођачке и грађевинске радове и уградњу нове опреме и сл. Свакако, сви који су сматрали непотребним да се да гаранција за ове потребе, имали су могућност у реалном времену да реагују.
Није тачна тврдња да је Влада Црне Горе куповала „социјални мир” у Жељезари. То потврђују сви социјални програми којима је Влада Црне Горе, за предузећа у државном власништву, обезбиједила средства за отпремнине за оне који остану без посла, као и средства за повезивање радног стажа за оне који су стекли услове за пензију.
Ово се зове свуда у свијету само једним именом: одговорна социјална политика државе односно Владе да обезбиједи раднике.
Закључак
Наводна „анализа“ Истраживачког центра МАНС-а и Вијести, објављена јуче под насловом „Губиташи за деценију прогутали милијарду еура“ не представља ни „истраживање“ а још мање „анализирање“, посебно ако се има у виду да је тема приватизације и реструктуриања ових предузећа била у фокусу јавности небројено пута, уз испуњење свих обавеза државе Црне Горе, од објављивања приватизационих уговора, преко докумената о додјели дражавне помоћи, до биланса стања предузећа. Штовише, Влада не само да је све податке (и бројне друге) објавила већ представници Владе годинама из седмице у седмицу информишу јавност директно на конференцијама за медије након сједница Владе када сваки новинар има право да постави свако питање на које, наравно, добија одговор.
Из наведеног је јасно да наводно „истраживање“ и „анализирање“ није ништа друго до покушај да се оправдају средства донатора, кроз просто слагање небројено пута објављених података на начин да се дискредитује Влада Црне Горе. То изгледа још једино не виде донатори. Да је то тако, потврђују сви наведени примјери. Сви подаци изнијети у тексту су не само објављени од стране Владе Црне Горе, већ је апликација за државну помоћ за ова предузећа слата и у Брисел.
Дакле, у случајевима у којима је Влада Црне Горе помогла компаније на начин што је обезбиједила државну помоћ, поштована су сва правила која нас обавезују из наше европске агенде коју смо прихватили и уз обављену комуникацију са Европском комисијом.
Влада Црне Горе искрено је посвећена партнерској сарадњи са медијима и цивилним друштвом у свим областима држећи да су истинско истраживачко новинарство и озбиљне анализе невладиних организација у интересу цијелог друштва као важан стимуланс за власт да отклони своје недостатке односно њен коректив. Такав приступ Владе изискује, међутим, минимум озбиљности са партнерске стране. Овај текст у којем се покушава презентирати наводно „откривање“ и „анализирање“ онога што је већ познато односно одавно откривено и то од стране саме Владе и помно анализирано и у Влади, и у Скупштини, и у синдикалним организацијама, и у медијима, и у невладином сектору, и у стручној јавности, стога, не компромитује Владу Црне Горе, што је очито био циљ, већ, овдје изнијете чињенице су то показале, компромитује ауторе.
МИНИСТАРСТВО ЕКОНОМИЈЕ
МИНИСТАРСТВО САОБРАЋАЈА И ПОМОРСТВА
СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?