Интервју в.д. директора Директората за становање Марка Чановића за Дневне новине: Регуларизација објеката донијеће држави више стотина милиона еура

Усвајањем Предлога закона о легализацији неформалних објеката увешће се у систем пореских обавеза оно што је било у сивој зони, чиме ће држава приходовати више стотина милиона еура, сматра директор Директората за становање у Министарству одрживог развоја и туризма Марко Чановић. У интервјуу за Дневне новине, он је казао да ће предложено законско рјешење, о којем би, послије четири године стајања у скупштинским фиокама, ускоро требало да расправљају посланици, повећати вриједност нелегално изграђених објеката и обезбиједити значајан капитал за санацију бројних локација.

Чановић је казао да новим рјешењем, које је предложено амандманима на основни текст Предлога закона, није омогућена легализација објеката у заштићеним зонама. Уважено је чињенично стање, како би закон било могуће имплементирати.

"Ти објекти неће бити легализовани, већ ће добити стаус привремених и плаћати посебне накнаде држави до трајног рјешења. Њихов привремени статус је везан за план привремених објеката који ће бити орочен на три године. Објекти у заштићеним зонама грађени на државном земљишту ће морати да обнављају свој статус у складу са прописаним процедурама за привремене објекте, до коначног рјешења које може бити и уклањање објекта. Када говоримо о зони морског добра и другим заштићеним зонама, те изнесеним тезама које се односе на наводну продају ових простора кроз процес регуларизације, морамо имати у виду системске прописе којима је регулисана ова материја", рекао је он.

Позитивним прописима је, како наводи, прецизно дефинисано да природна богатства, у која спада и морска обала, као и друга добра у општој употреби не могу бити предмет приватне својине, осим стечених права у која се не дира.

"Режим коришћења објеката у овим зонама, такође је прецизно прописан позитивним прописима, те се ове тврдње не могу сматрати аргументованим, барем не онима који познају систем заштите државне имовине", истакао је Чановић.

Овај закон, додаје, тиче се великог броја грађана, а територијално читаве Црне Горе, те се његов концепт морао засновати на једном једином питању могу ли се његове одредбе спровести или не.

"Уколико је одговор био негативан, тражили смо алтернативна рјешења. Јер, ако имате реалну ситуацију са немалим бројем нелегалних објеката у заштићеним зонама, ви их морате третирати тако да их изузмете из процеса, у смислу онемогућавања легализације у линији са осталима. Но, питање је да ли критичари заиста вјерују у концепт у коме би се сви објекти у поменутој категорији срушили и аутоматски обезбиједио смјештај породицама, при чему рушења коштају хиљаде и хиљаде еура, која падају на терет оних којима се руши објекат, а процедуре наплате трају дуго. Цијеним да је свима више него очигледно да тиме не бисмо ријешили проблем, с обзиром да такав план функционише на основу идеалних премиса, а не на основу онога што имате на терену", нагласио је Чановић.

Он наглашава да је на формулацији понуђених рјешења рађено у претходном, не кратком периоду, од тима експерата из ове области, којим је координирао министар Бранимир Гвозденовић.

"Реномирани стручњаци из Аустрије и Канаде, урадили су студију са препорукама за унапређење неформалних насеља, одабрано пилот насеље у Општини Бар. Дакле, циљ је да све нелегалне објекте, односно градитеље уведемо из сиве зоне у систем обавеза према држави, до трајног рјешавања њиховог статуса, а не да и држава и власници тих објеката буду увучени у издатке које не могу покрити", казао је Чановић.

На питање зашто се оволико чекало са усвајањем овог законског рјешења и како коментарише оптужбе да је његово усвајање намјерно поклопљено се предизборним периодом, Чановић одговара да је Предлог закона послат у Скупштину прије четири године, а План претварања неформалних објеката у формалне, који је био база за даље активности, урађен је прије чак пет.

"Мислим да сам тиме довољно одговорио на Ваше питање у вези са нашом наводном намјером да његово усвајање поклопимо са периодом спровођења парламентарних избора. Шта се за законом дешавало годинама у Скупштини као законодавном органу, није питање за мене, као представника друге гране власти", навео је он.

Према његовим ријечима, да би се у процесу регуларизације обезбиједила сигурност раста вриједности легализованих објеката, потребно је прикупљена средства са једног подручја, односно једног неформалног насеља, усмјерити на побољшање комуналне инфраструктуре тог насеља. Предлогом је, наводи, прецизно дефинисана управо таква намјена средстава.

"У питању су стотине милиона еура за које се очекује да ће се након пројекта слити у буџет, и имамо велику одговорност да их правилно уведемо у крвоток привреде. Процес ће се одвијати у двије фазе: легализација, која се односи на препознаване стања, обезбјеђивање сигурног и стабилног објекта и увођење у легалне токове, те регуларизација, која подразумиј ева управо визуелно уподобљ авање објеката и њихове околине. Са крајњим резултатом који ћу покушати сликовито да представим. Уколико вам је кућа или пословни простор окружен отпадом, нерегулисане инфраструктуре и сусједним објектима који су у нестандардизовани, вриједност му је за око 30-40 одсто мања од могућег максимума. Другим ријечима, ако имате стамбени простор чија је тренутна цијена 40.000 еура, након уласка у процес регуларизације, имаћете не само ријешен његов формални статус, већ увећање његове вриједности до 20.000 еура", нагласио је Чановић.

Предлогом закона предвиђен је рок од 270 дана за подношење захтјева, што је вјерују у Министарству, више него довољно. За очекивати је, сматра Чановић, да се одређени број грађана неће пријавити, а у тим случајевима превиђено је плаћање посебне годишње накнаде.

"Такође, сходно Закону о порезу на непокретности општине су дужне да спроводе мјере пореске дестимулације нелегалних градитеља да задрже статус кво својих објеката. Тачније, Законом о порезу на непокретности предвиђено је увећање пореске стопе за објекте изграђене супротно закону, за 50 одсто за објекте основног становања и чак до 100 одсто увећање пореске стопе за секундарне објекте, резиденцијалне или пословне. Примјеном ових мјера нелегални градитељи ће се стимулисати да уђу у процес, јер висина пореза и осталих накнада, кумулативно ће бити већа од износа предвиђеног процесом регуларизације", додао је он.

На питање како реагује на коментаре да се Законом грађани аболирају одговорности, Чановић каже да јеу питању управо супротно - увођење у систем обавеза онога што је било у сивој зони.

"Такође, примјена закона не аболира власнике неформалних објеката од кривичне одговорности, уколико се за кривично дјело грађење објекта без грађевинске дозволе, односно супротно грађевинској дозволи, воде судски поступци. У том контексту, не вјерујем да Ваше читаоце треба посебно подсјећати и на то да је управо ово Министарство било иницијатор законског препознавања грађења без грађевинске дозволе, као кривичног дјела", нагласио је он.

Подсјећа да је иницирано и формирање инспекције чија је искључива надлежност заштита простора Црне Горе од бесправне градње, те сарадња Врховног државног тужиоца, Министарства правде, Министарства уређења простора и заштите животне средине и Управе полиције по овом питању.

Вријеме да престанемо са политизовањем пројеката

Процјењује се да ће се од наплате комуналних накнада, приход јединица локалне самоуправе бити више стотина милиона еура. Такође, сматра Чановић, ови објекти ће увођењем у катастар непокретности постати обвезници пореза на непокретност, што ће додатно допринијети годишњем увећању прихода и до више десетина милиона еура.

Према његовим ријечима, држава добија уређен систем већ изграђених објеката и са њима повезане инфраструктуре, укључујући редовне приходе од истих. Грађани, истиче, добијају "чисте" папире за своје објекте, чија ће вриједност бити увећана 30-40 одсто. Добијају боље прилазе кућама и школама, паркове, уређене улице.

“Вријеме је да престанемо са политизовањем пројеката, посебно оваквих, који се директно и непосредно тичу квалитета живота великог броја грађана, и да кренемо у њихову реализацију са јасним циљем, без идеолошких флоскула и нереалних очекивања. Ово је мој искрени апел и порука свима. У питању је активност која захтијева директне напоре грађана и државе и која ће им, на исто тако директан начин и у кратком или средњем року, донијети побољшање квалитета живота. Побољшање се првенствено одгледа у улагањима свих добијених средстава управо у мјеста из којих су и повучена. То је огромна санациона шанса. И на свима нама је да ли ћемо је, и у ком обиму, искористити", истакао је Чановић.

Накнада за легализацију кућа и станова у 240 рата

Чановић наводи да пројекат у крајњем доноси велике бенефите, али да су у Министарству и све обавезе током његове имплементације поставили тако да се могу испунити.

"Тако је за објекте примарног становања предложено плаћање накнаде за комунално опремање у 240 рата, а за остале 120. Наравно, квадратура објекта, његова намјена и зона у којој је изграђен, дио су финансијске конструкције. Поред ове обавезе превиђено је плаћање и накнаде за легализацију у износу од пет одсто од износа утврђене комуналне накнаде. Но, од ње су изузети објекти примарног становања. Мотив увођења ове накнаде јесте пенал за оне који су градили супротно закону, а њјесу градили кров над главом. Читав пројектни систем је постављен тако да се уклопи са већ постојећим механизмима имплементације због економичности и ефикасности, те да ради у корист грађана, а никако против њих", закључио је Чановић.