- Влада Црне Горе
Потпредсједница Владе Азра Јасавић боравила у радн...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Потпредсједница Владе Азра Јасавић боравила у радној посјети Цетињу
Објављено: 17.08.2016. • 22:55 Аутор: КАБИНЕТ ПОТПРЕДСЈЕДНИЦЕ ВЛАДЕ
Потпредсједница Владе Азра Јасавић боравила је данас у радној посјети Пријестоници Цетиње. Том приликом разговарала је са градоначелником Александром Богдановићем, и обишла Водовод и Општу Болницу „Данило И“.
Потпредсједница је показала посебно интересовање за развојне пројекте у Пријестоници који су предуслов за отварање нових радних мјеста. Током разговора констатовано је да Пријестоница Цетиње и Влада имају квалитетну сарадњу, али да се она може побољшати на начин што се са обије стране мора домаћински поступати. За домаћинско поступање као резултат имаћемо уштеде и рационалније кориштење средстава. Велики дио новца се троши за санирање проблема из прошлости који не дају резултате на дугорочном плану. Држава и Влада су уз Цетиње и то је неспорно, али морамо пронаћи моделе одрживог финансирања и повећања прихиода локалне самоуправе.
„Неке од могућности су производња, туризам и пољопривреда. Када је у питању производња локална администрација је створила услове за отклањање бизнис баријера и убрзане процедуре издавања папирологије као и смањење дажбина. На пољу туризма постоје огромни потенцијали и то вјерски, еколошки, едукативни, здравствено-рехабилитациони. Изградњом жичаре Котор-Ловћен-Цетиње и измјештање Иконе Богородице Филермосе у Цетињску пећину, побољшаће се туристичка понуда. Изградња нових хотела од стране домаћих инвеститора додатно ће подићи ниво квалитета понуде. Када је у питању пољопривреда, Цетиње има највећи потенцијал за пољопривредне производе са географским поријеклом који могу своју производњу базирати на органској производњи због нетакнуте приороде и површине националног парка Ловћен“, поручила је Јасавић.
Јасавић се посебно заложила за враћање живота и традиције Катунској нахији као културно, историјско идентитетском простору који смо сви заборавили. „Катунска нахија је срце старе Црне Горе, оно мора поново да куца старом снагом кроз повратак младих људи којима морамо створити услове да на том простору могу обезбјеђивати своју егзистенцију, што је без подршке Владе и локалне самуправе немогуће. Стварање будуће просперитетне Црне Горе је могуће једино уколико прво обновимо оно што је некада функционисало и оно што нас је одржало да постојимо. Катунска нахија то јесте јер су производи који су наши преци овдје производили били цијењени чак и на дубровачким трпезама. Држава и Влада морају створити услове да се млади људи враћају руралним подручјима под условом да им то обезбјеђује пристојан живот, профит и егзистенцију. Посебно ћу се у наредном пероду бавити пројектом „Враћање сјаја Катунској нахији“, кроз еко и етно туризам на одрживом принципу производње производа са географским поријеклом“, истакла је Јасавић.
Током посјете Водоводу констатовано је да је однос државе према овом проблему недомаћински и да је довео до стања да је држава преузела на себе недопустиво високе рачуне за струју од 2006. године до данас и платила укупно 8 милиона €, док на наплату долазе и нови рачуни у износу од 2.4 милиона € . У овом питању заказала је и Електропривреда Црне Горе и Црногорски електропреносни систем, који не показују довољно агилности да ријеше проблем трафостанице и далековода Врела које не може квалитетно да напаја струјом ово подручје.
Неразумно је да укупна инвестиција, реконструкције секундарне водоводне мреже, измјештање примарне транспортне цијеви, опремање Водовода савременом опремом за отклањање кварова кошта око 8 милиона и трајно рјешава овај проблем, а да смо до сада толико потрошили само за струју. Овакво недомаћинско понашање на грбачи грађана Црне Горе се не можемо толерисати, казала је Јасавић.
Она се обавезала да ће обавити разговоре са свима у ланцу ресорних институција и то колегама Вујицом Лазовић, Владимиром Каварићем и Бранимиром Гвозденовићем, да би се у буџету за 2017.годину у капиталне издатке планирала средства за прве двије фазе од 3,8 милиона € и коначно почело са рјешавањем овог проблема који траје годинама.
Током посјете Општој болници „Данило И“ Јасавић је разговарала на тему стављања у функцију обновљеног простора у оквиру Болнице који припада споменицима културе гдје постоје одређена ограничења када су законске норме у питању. Своје предлоге формирала је у размјени идеја са менаџментом Болнице. Као прва опција предложен је концепт савременог дијагностичког центра у сарадњи са неким иностраним партнером кроз јавно приватно партнерство. Овај пројекат би имао мултипликативне ефекте и за наш здравствени систем јер би и овдје развили оне услуге које немамо, а за које наше пацијенте шаљемо у иностранство. Подигли би ниво здравствене заштите унутар нашег система и створили би предуслове за развој здравствено-рехабилитационог туризма. На крају, Стара болница „Данило И“ у новој намјени мора бити спој културолошко историјске духовности и потреба функција тренутка у коме живимо.
КАБИНЕТ ПОТПРЕДСЈЕДНИЦЕ ВЛАДЕ
Везани чланци:
Саопштење са 66. сједнице Владе Црне Горе 30.01.2025.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?