Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Потпредсједник Владе Милорад Вујовић посјетио Улцињ и локалитет Валданос

На позив Одбора за праведну реституцију, подпредсједник Владе Црне Горе Милорад Вујовић је са савјетницима посјетио локалитет Улцињ и локалитет Валданос. Циљ ове посјете је био упознавање са проблемима у вези враћања одузете имовине ранијим власницима и њиховим законским насљедницима. 

Као домаћин, предсједник Општине Назиф Цунгу је са сарадницима упознао госте са оствареним резултатима садашње локалне управе, наглашавајући потребу интензивније комуникације локалне управе и Владе, посебно у областима просторног планирања и финансија. Такође, чињеница да се 57 одсто територије Морског добра налази у Улцињу, јасно говори да је Улцињ онемогућен да управља и располаже сопственим ресурсима у циљу властитог развоја. 

Подпредсједник Вујовић је био посебно заинтересован да се на лицу мјеста, упозна са проблемом реституције локалитета Валданос и разлозима због којих ова имовина још увјек није враћена ранијим власницима.

У заједничком обиласку овог локалитета, Вујовића су са проблемима враћања имовине, поред предсједника Општине, упознали и предсједавајући Одбора за праведну реституцију Латиф Горана, представници породица које потражују имовину на Валданосу као и локалне невладине организације. Горана је представио подпредсједнику Владе и окупљенима хронологију догађања, од времена одузимања ове имовине до неуспјелих покушаја њеног враћања. Назиф Цунгу је нагласио да су сви политички субјекти у Улцињу јединствени у томе да овај простор мора бити враћен ранијим власницима, закључујући да је имовина одузета незаконито али да се мора вратити по закону.

Вујовић сматра да је локалитет Валданос један од најгорих примјера неуспјеле, пропале реституције одузете имовине у Црној Гори. Ако је прије пола вијека та имовина одузета за једну, може се рећи јавну намјену, за градњу стратешког војног комплекса, та намјена је недуго затим доведена у питање јер је умјесто таквог комплекса почело да се размишља о пренамјени овог простора за комерцијалне потребе односно за војно одмаралиште. Ни ова намјена никада није реализована, што потврђује сву апсурдност разлога због којих је ова имовина одузета ранијим власницима, уз тотално одсуство планирања и обликовања тадашњег јавног интереса. Но, држава која је ову имовину одузела је у међувремену пропала, историјски нестала и са њеним нестанком је у подпуности престала како првобитна тако и касније планирана намјена овог простора. Он је, неуништен али запуштен и неискориштен, преведен у својину Црне Горе чија власт планира да га приватизује у валоризацијама какве су овдје небројено пута виђене. Али, овај простор има своје раније власнике, који су својину на њему законито стекли, њима је та својина одузета против њихове воље и симболично је плаћена. Истовремено, тобожња намјена због које им је имовина одузета је престала, а држава се Законом из 2004 обавезала да им ово земљиште врати у натури. Када је међутим три године касније Влада процјенила да јој се више исплати да ово земљиште прода него да га врати власницима, она је погазила властити закон, Устав и гаранције према ранијим власницима тако што их је избацила из започетпг реституције. Озбиљна држава се не може на такав наћин односити према својим грађанима јер држава у првом реду постоји због њих, а гаранције које им је једном дала у закону морају бити светиња за државу и за грађане.

По мишљењу Вујовића, једини начин за излазак из ове ситуације, јесте иницирање измјене садашњег измјењеног Закона и враћање на изворни, основни законски текст усвојен 2004. године. Из садашњег закона се морају уклонити неуставне и дискриминаторске одредбе, првенствено одредбе о избацивању из поступка свих којима је имовина одузета након 1968. Таква одредба је апсурдна јер социјалистички својинскоправни режим у Црној Гори није трајао до 1968. него још наредних четврт вијека, и то у радикалнијој варијанти када говорима о условима и начину одузимања приватне својине.

Вујовић закључује како је неспоран интерес државе за враћање одузете имовине ранијим власницима. Враћањем ће држава напокон бити у прилици да ово земљиште опорезује, да приходује од његовог убрзаног привођења намјени.

Када се ради о Валданосу, само једно рјешење је исправно: Сво земљиште мора бити враћено онима од којих је одузето, а једина намјена овог простора мора остати садашња: Рајска маслинада, уређена и обрађена, на понос Црној Гори и трајна љепота Јадрана, овдје на његовим вратима – истакао је Вујовић.


Кабинет потпредсједника Владе Црне Горе Милорада Вујовића
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?