Интервју Иване Војиновић, директорице Директората за заштиту животне средине за ДН Побједа

Црна Гора је прије 25 година проглашена еколошком државом Декларацијом, која је усвојена на сједници републичког парламента, а четврт вијека касније налази се пред великим изазовом – поглављем 27 – најскупљим и најзахтјевнијим за приступање Европској унији.

- Задовољни смо напретком који је остварен у процесу ЕУ интеграција у поглављу 27 Животна средина и климатске промјене. Као резултат квалитетне комуникације са Европском комисијом, текућа фаза процеса ЕУ интеграција успјешно је заокружена у јулу усвајањем Националне стратегије за поглавље 27. Тиме је Црна Гора заокружила процес испуњавања мјерила за отварање овог поглавља и очекујемо његово скоро отварање казала је за Побједу директорица Директората за заштиту животне средине Ивана Војиновић.

Она је увјерена да поглавље 27, иако најзахтјевније, неће представљати препреку у процесу ЕУ интеграција.

Кораци

- Кроз Националну стратегију успоставили смо јасне и прецизне кораке које треба спровести до уласка у ЕУ, идентификовали носиоце реализације активности и процијенили потребна финансијска средства. Са пуном имплементацијом Националне стратегије за поглавље 27, поред заштите животне средине као њеног примарног циља, побољшаће се и квалитет живота (кроз унапређење услова здравља) грађана Црне Горе и конкурентност економије на европском и глобалном тржишту, као и створити услови за привлачење високо квалитетних инвестиција – казала је Војиновић.

Рјешавање еколошких и комуналних проблема, како је истакла, предуслов је укупног економског развоја државе.

- Испуњавањем свих активности које су обухваћене у поглављу 27, елиминисаће се дугогодишњи еколошки проблеми. Биће ријешен проблем загађења ваздуха у критичним градовима, посебно Пљевљима. У области управљања отпадом, као горућој области када је ријеч о заштити животне средине у Црној Гори, биће успостављан систем који се базира на: селекцији, превенцији, рециклажи и поновној употреби отпада – казала је Војиновић.

Она је додала да ће се убрзати повлачење кредитних средства за санацију такозаних "црних еколошких тачака’’ (КАП, Бродоградилиште, ТЕ "Пљевља" и рудник "Шупља стијена") у склопу пројекта са Свјетском банком.

- Завршетком овог пројекта, у Црној Гори биће ријешен вишедеценијски проблем историјског индустријског загађења. Даље, енергетска и индустријска постројења у циљу спречавања новог индустријског загађења мораће да прибаве интегрисане дозволе за рад, што ће бити гаранција да примјењују савремене технологије које имају минималан утицај на животну средину – казала је Војиновић.

Најкасније до 2020, како је додала, успоставиће се НАТУРА 2000 мрежа, што је један од предуслова за затварање поглавља 27.

Еко фонд

Исти период обиљежиће и озбиљни напори да сва заштићена подручја имају именованог управљача, а у циљу обезбјеђења одрживог управљања вриједним екосистемима. Засигурно да ће посебан изазов за остварење свега наведеног бити обезбјеђивање знатних финансијских средстава. Укупни трошкови усклађивања за поглавље 27 су процијењени на милијарду и 429 милиона еура. У ту сврху ће, између осталог, до средине 2018. бити основан еко фонд, који ће финансирати пројекте и програме чијом реализацијом ће се побољшати стање животне средине и санирати посљедице загађења – казала је Војиновић.

Од проглашења Црне Горе еколошком државом, како је нагласила, нормативни, стратешки и институционални оквир у области животне средине значајно се промијенио и ускладио са међународним стандардима, а нарочито захтјевима из процеса ЕУ интеграција.

У Декларацији о еколошкој држави Црној Гори од 20. септембра 1991. године дефинисано је стратешко опредјељење земље да усваја и примјењује највише стандарде и норме из области заштите животне средине, очувања природе и економског развоја на принципима еколошки одрживог система.

Визија развоја еколошке државе уграђена је и у највиши политичко-правни акт Устав, који садржи одредбе о посвећености Црне Горе заштити животне средине и развоју базираном на принципима одрживости.

У све општине уводи се примарна селекција отпада

Војиновић је истакла да ће у наредне четири године у свим општинама бити уведен систем примарне селекције отпада на принципу двије канте (суве и мокре) и завршена изградња рециклажних дворишта.

Поред набавке опреме потребне за сакупљање материјала за рециклажу, радиће се и на јачању свијести грађана. Циљ који се намјерава остварити до краја 2020. је да се 50 одсто отпадних материјала (папир, картон, метал, пластика, стакло) користи за поновну употребу и рециклирање. Елиминисаће се неуређена одлагалишта отпада, уклонити привремене депоније – навела је Војиновић.