- Влада Црне Горе
Предсједник Владе говорио на Конститутивној сједни...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Предсједник Владе говорио на Конститутивној сједници Савјета за сарадњу са исељеницима
Објављено: 27.09.2016. • 19:05 Аутор: Служба за односе с јавношћу
Предсједник Владе Мило Ђукановић говорио је у уторак, 27. септембра 2016. године, на свечаном дијелу Конститутивне сједнице Савјета за сарадњу са исељеницима.
МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ:
(Поздравна ријеч на конститутивној сједници Савјета за сарадњу са исељеницима,
Подгорица, 27.09.2016. године)
Поштовани чланови Савјета за сарадњу са исељеницима,
Поштовани пријатељи,
Даме и господо,
Задовољство ми је да вам пожелим добродошлицу, и да вас поздравим у име Владе Црне Горе, која је на сједници од 28. јула ове године именовала овај Савјет, чији су чланови представници дијаспоре, и државних и других институција. Честитам вам свима на избору и желим успјех у овом пионирском послу.
Савјет је један од института дефинисаних Законом о сарадњи Црне Горе са исељеницима, усвојеним прије нешто више од годину дана. Данашњом конститутивном сједницом заокружује се институционална инфраструктура којом је обухваћена ова значајна димензија државне политике. Тиме се додатно потврђује одговоран однос Владе према дијаспори, која је важан партнер у процесу снажења билатералних односа са земљама у којима постоје наше исељеничке заједнице. Превасходно, намјера нам је да створимо услове за повезаност наших људи са матицом ма гдје живјели, с циљем да увијек будемо дио једне цјелине. У савременом свијету исељеништво је важан ресурс сваке земље, без обзира на њену величину и утицај. То је посебно изражено у високомигрантним медитеранским државама, као што је Црна Гора од искона.
О којем год аспекту исељеничке теме разговарали, сјећања и емоције су неизоставан пратилац те бесједе. Исељавање са наших простора траје колико и људско сјећање, вјековима. Готово да нема породице у Црној Гори која није пратила своје најближе на далека, неизвјесна путовања. Још средином 19. вијека Црногорци су били међу првима који су населили западну обалу Америке, заједно с представницима великих нација тога времена. С њима су у Нови свијет стигле и прве информације о Црној Гори. У Сан Франциску је 1869. године у часопису „Аласка Хералд“ објављен чланак о књазу Николи, из пера наших исељеника. Он је поткрај 19. вијека, у знак захвалности за многа доброчинства, послао заставу Црногорцима у Калифорнији, која се и данас тамо чува. Поред прогласа и преписке са њима, године 1876. тамо је послат и први свештеник Матановић. То је био почетак институционалног односа тадашње Црне Горе према исељеништву. Временом се њихов број из године у годину повећавао. Исељавање се увијек дешавало у кратким периодима мира, посебно у другој половини 19. и почетком 20. вијека. Само у Америку се између 1903. и 1908. иселило око 25.000 младића, претежно између 16 и 25 година. То је била половина радне снаге, или око 10% тадашњег становништва. Преплавили су амерички континент, и пронијели сазнања о Црној Гори од Огњене земље до Аљаске.
Од тада до данас Црна Гора је више пута била у историјским вртлозима свјетских збивања. Прошла је велике свјетске ратове, период потпуног нестанка, и фазу суживота у разним југословенским аранжманима, да би 21. маја 2006. године по први пут у својој дугој и славној историји мирним путем обновила независност, и поново стекла међународно признање. Велике заслуге за то припадају нашем исељеништву, црногорским грађанима свих вјера и нација расутим по свијету. Ово је прилика да им преко вас, и јавно, у години јубилеја када обиљежавамо прву деценију независности и хиљаду година државности, још једном упутимо ријечи захвалности и признања за допринос овом историјском подвигу, и за све што су чинили и чине за своју домовину Црну Гору, за њену стабилност, развој и напредак.
Савремена Црна Гора која је пред формализацијом чланства у НАТО, и дубоко у преговарачком процесу са ЕУ, земља цијењена од својих сусједа, препозната као фактор стабилности у региону, све значајнију пажњу посвећује својој дијаспори. Између осталог и зато што су за државе димензија и нивоа развоја данашње Црне Горе кадровски потенцијали најчешће опредјелјујући фактор темпа будућег напретка. Посебно када се имају у виду амбициозни стратешки циљеви и на унутрашњем, и на спољњем плану. Ми црногорским људским ресурсом сматрамо све наше људе који су припадници и „друге Црне Горе“, што је одомаћено име за бројну исељеничку заједницу. То није само реторика, то потврђују и конкретни потези, као што је конституисање овог Савјета. За нас су драгоцјена искуства наших људи по свијету, посебно сада, у првим деценијама изградње модерне црногорске државе. Велики дио наше дијаспоре живи у економски развијеним, демократским друштвима. Живи по правилима и стандардима европске и евроатлантске заједнице, чијем пуноправном чланству стреми Црна Гора. Зато њихове чвршће везе са домовином имају посебан значај у овој фази нашег развоја и интеграција.
Усвајањем Закона о сарадњи Црне Горе са исељеницима који регулише међусобне везе створили смо солидну основу за даље активности. Из њега проистиче и обавеза формирања овог Савјета, који је Владино савјетодавно тијело. Створене су и нормативне претпоставке за повећање износа средстава која су буџетски намијењена сарадњи са исељеницима. Тиме и основа за припрему већег броја квалитетнијих пројеката и програма које Влада планира кроз своје стратегије. Напори које смо уложили током минуле деценије, као и искуства других земаља, показују да се управо овакав модел институционализације односа, кроз дијалог и заједничке напоре, показао дјелотворним. Као земља мултиетничког склада, мултикултурална и мултиконфенсионална заједница, снажно смо посвећени да и код куће, и међу исељеницима, јачамо осјећај припадности својој држави Црној Гори, која је наша заједничка постојбина. Вјерујем да ће томе константно доприносити пројекат Љетње школе језика и културе Црне Горе, под тим називом, који је намијењен нашим најмлађим исељеницима. Непроцјењив је и значај курсева и школа језика у иностранству, који се од штампања првих уџбеника за нашу дијаспору редовно организују у Аргентини, Турској, Великој Британији, Уругвају, Француској, Албанији, Србији, Холандији и Луксембургу. Позитивни примјери у новије вријеме у том правцу су и формирање Националног савјета Црногораца у Србији, као и Савеза црногорских заједница Латинске Америке у Аргентини. У циљу подстицања заједничких активности предвиђене су и награде истакнутим исељеницима и њиховим организацијама за посебан допринос у јачању веза с Црном Гором у разним областима, од културе, традиције, филантропије, до привредног партнерства. Такође, и „Награда за очување државног идентитета и припадности Црној Гори“. Посебно желим да нагласим посвећеност Владе стварању што повољнијих услова за бизнис, и за привлачење страних инвестиција. Вјерујем да ће тај сегмент Владине политике све више занимати наше људе који су у свијету успјешни у бизнису, или који желе да се томе посвете. Црна Гора је све препознатљивија туристичка и инвестициона дестинација. Током минуле деценије стране инвестиције чиниле су око 19% БДП просјечно годишње, што нашу земљу сврстава у сам европски врх по овом основу. Сигуран сам такође да су припадници дијаспоре изузетно заинтересовани и за Владину политику равномјернијег регионалног развоја, за бројне стимулативне мјере за покретање бизниса и отварање нових радних мјеста на сјеверу наше државе.
Ова и друга питања ће бити предмет рада и интересовања и Савјета који данас формирамо. У земљи, за то је најодговорнија Управа за дијаспору, као орган државне администрације. Али, овом значајном тематиком баве се и многе друге државне институције. Свој однос према исељеништву показали смо и формирањем скупштинског Одбора за међународне односе и исељенике.
То је нашло одраза и у структури Савјета за сарадњу са исељеницима. Примијетили сте да у саставу имамо и представнике локалних управа из општина које имају значајан дио популације у дијаспори. Увјерен сам да ћемо сви заједно дефинисати нови, креативни приступ сарадњи на добро и дијаспоре и Црне Горе. Имајући у виду да су сви чланови Савјета изабрани кроз демократски процес селекције од стране исељеничких удружења, веома је важно да се сарадња каналише управо кроз ово тијело које је и формирано ради унапређења партнерства државе са исељеништвом. Сви заједно треба да уложимо напоре да овај модел развијамо и усавршавамо у складу са обостраним потребама. Сарадњу ћемо стално унапређивати и прилагођавати новим изазовима и захтјевима који се буду наметали. Утолико прије што захваљујући новим технологијама нема више непремостивих даљина, нити сметњи за комуникацију на дневној основи. Желимо да развијамо нашу сарадњу у корак с временом. Једино заједно можемо рачунати на добре резултате, који сигурно неће изостати. Увјеравам вас да ћете за све корисне иницијативе и предлоге увијек имати подршку Владе Црне Горе.
На крају, желим да истакнем да на конституисање овог Савјета не гледам само као на испуњавање законске обавезе. На одређени начин ово је и гест поштовања према прецима који су вјековима „одлазили на зараду“, на пут без повратка, и остајали у туђини жељни блиских, жељни завичаја, и своје Црне Горе. Према свим нашим људима у иностранству који су до данашњих дана на било који начин доприносили њеном развоју и афирмацији.
У нади да ће Савјет бити отворена трибина за размјену креативних мишљења и идеја, мјесто договора за реализацију квалитетних пројеката и програма, на заједничко добро, још једном вам желим успјешан рад, и представницима наших исељеника пријатан боравак у домовини.
Хвала вам на пажњи!
Везани чланци:
БОК одржао седму редовну сједницу 30.11.2024.
Gjeloshaj поново позван у Вашингтон 01.12.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?