Потпредсједник Вујовић и министар Марић примили представнике Националне мреже за развој социјалног становања

Потпредсједник Владе Црне Горе Милорад Вујовић и министар рада и социјалног старања Борис Марић, примили су данас представнике Националне мреже за развој социјалног становања: Срђу Кековића из Уније слободних синдиката Црне Горе, Игора Милошевића из АДП ЗИД и Владимира Бошковића из УНО Либертаск.

Гости су домаћине упознали са проблемима у развоју социјалног становања у Црној Гори, недостатцима Закона који је усвојен прије три године, могућностима да се он допуни те иницијативама које треба покренути да би систем социјалног становања заживио. Кључно питање, по њима, јесте осмишљен и одржив начин финасирања социјалне станоградње. Предложили су тим поводом, оснивање државног фонда из којег би се финасирала градња социјалних и станова који би се давали у повлашћени закуп. Фонд би по њима потребна средства добијао из дијела буџета који би се пунио од прогресивног опорезивања вишка станова у приватној својини, прогресивног опорезивања непродатих станова, додатним опорезивањем неизграђеног грађевинског земљишта и из дијела средстава од продаје државне имовине. По мишљењу гостију, важно је припремити, промовисати и усвојити одговарајућу допуну Устава којом би право на стан постало уставна гаранција која би такође експлицитно дефинисала обавезе државе у области становања, полазећи од онога што је Црна Гора индиректно већ унијела у одређене законе, кроз прихватање или ратификовање међународних правних аката који се односе на право на становање као људско право. Истакли су неприхватљивим, да се уредбама установљавају посебне повластице у стамбеном збрињавању за државне функционере, јер је то супротно уставном начелу једнакости и представља дискриминацију остатка друштва.

По мишљењу потпредсједника Вујовића, држава се мора вратити на позицију творца и носиоца стамбене политике Препуштање ове политике тржишту, довело је до драстично отежаног приступа становању, посебно за социјално најрањивије. Нажалост, некадашњи фонд друштвених станова је распродат, али је распродат и значајан дио остале државне имовине - а да није створен фонд за будући циклус државне станоградње. Због тога се конституисање и регулисање оваквог државног фонда намеће као приоритет. Савременим материјалима и начинима градње, може се постићи цијена од око 400 еура по квадратном метру, уз уступање државног земљишта за станоградњу у јавном интересу. Такође, неопходно је што прије донијети подзаконска акта у области социјалног становања. Ту се у првом реду мисли на уредбу о мјерилима и критеријумима за коришћење средстава за социјално становање, затим уредбу о условима и мјерилима за рјешавање стамбених потреба лица без стана, односно лица без стана одговарајућег стандарда те уредбу о условима, стандардима и нормативима за планирање и пројектовање, грађење, коришћење и одржавање станова намјењених социјалном становању. Потпредсједник Вујовић такође сматра да минимална површина социјалног стана не би смјела бити мања од 20 м2 односно минималних 5 м2 и макисималних 7 м2 за сваког наредног члана домаћинства. Када је у питању листа приоритетних рањивих група за социјално стамбено збрињавање, актуелни закон, према Вујовићевим ријечима неоправдано заобилази бескућнике и дуготрајно незапослене особе којима је мјесто у врху листе приоритета. Такође, 2015. је завршена Декада Рома, а да је у области становања за ову популацију било врло мало пројеката, реализованих углавном кроз ентузијазам неколико невладиних организација и добру вољу иностраних донатора.

- Државна подршка становању је у Европи окренута онима којима је напотребнија – најугроженијим друштвеним групама, па је несхватљиво и неприхватљиво да се у Црној Гори државним средствима купује вишак стамбеног простора онима који из државног буџета већ имају обезбјеђена значајна примања, казао је Вујовић.

Министар рада и социјалног старања, Борис Марић, сматра да је становање уз право на рад једна од основних животних потреба, те да стога захтјева посебну пажњу цјелокупне заједнице и то посебно према онима који због свог слабијег материјалног стања не могу своје стамбене потребе на достојанствен начин да задовоље на тржишту. Право на становање односно на стан одговарајућег стандарда, у данашњем је времену постало социјално право без којег је немогуће остваривање осталих права, личних, социјалних, економских и културних.

- Због тога га, треба унијети у Устав Црне Горе, како би оно постало зајамчено и на њега се могло позивати. Тиме би се успоставио јединствени критеријум, дефинисао јавни интерес и онемогућила дискриминација у његовом остваривању. Државне повластице за стамбено збрињавање требају, у првом реду да користе најрањивијим друштвеним групама да би се загарантовала њихова друштвена инклузија. Кршење људских права је главни узрок сиромаштва, тако да право на становање, на социјалну сигурност и приступ здравству и образовању, храни и води, свакако треба унијети у Устав Црне Горе. На то нас упозорава и уставно одређење Црне Горе као социјалне државе те преамбуларно начело о увјерењу да је држава одговорана за успостављање социјалне правде – казао је Марић.

Кабинет потпредсједника Владе Црне Горе Милорада Вујовића