- Влада Црне Горе
Предсједник Владе разговарао са шефовима мисија не...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Предсједник Владе разговарао са шефовима мисија нерезидентних амбасада
Објављено: 04.02.2017. • 06:25 Аутор: Служба за односе с јавношћу Владе Црне Горе
Предсједник Владе Црне Горе Душко Марковић
(Уводно излагање на састанку са шефовима мисија нерезидентних амбасада,
Београд, 3. фебруар 2017, 18:30)
Уважене екселенције,
Дозволите прије свега да вам захвалим на времену које сте издвојили за овај наш сусрет и изразим увјерење да ће ово бити обострано корисна размјена мишљења и информација, у првом реду кад је ријеч о билатералним односима Ваших цијењених земаља са Црном Гором, али такође и кад је ријеч о ситуацији у региону Западног Балкана, као и о глобалним темама.
Кључни приоритети наше државне политике, избором нове Владе прије нешто више од два мјесеца, остали су непромијењени. Европске и евроатлантске интеграције и даље ће бити у врху наше агенде, што сам недвосмислено пренио и прошле недјеље челницима НАТО савеза и Европске уније на састанцима у Бриселу. На том курсу Црна Гора је од обнове независности 2006.године и у протеклој деценији ми смо савладали веома захтјевне етапе.
Када је у питању чланство у НАТО савезу, наш Приступни протокол у претходних 8-9 мјесеци већ су ратификовале 23 државе чланице, а у наредних пар мјесеци очекујемо и преосталих пет ратификација. Вјерујемо да ће се тај процес убрзо довршити у Сједињеним Државама и Њемачкој, па користим ову прилику да замолим дипломатске представнике Шпаније, Канаде и Холандије (који су, колико примјећујем, вечерас са нама) да пренесу својим владама наш снажан интерес да се и у њиховим земљама ратификује Приступни протокол Црне Горе. На тај начин, створили би се услови да у нашем Парламенту верификујемо опредјељење за приступање Алијанси и да се већ на наредном Самиту Црна Гора појави као 29.чланица НАТО савеза.
На плану европских интеграција, наш преговарачки процес такође добро напредује: отворили смо 26 поглавља, а два привремено затворили. Не посматрамо наше преговоре о чланству у ЕУ као трку за поглављима; наш примарни циљ је усвајање стандарда и усклађивање црногорског друштва са правилима развијене Европе. Морам ипак да примијетим да понекад стичемо утисак да у оцјењивању нашег напретка државе-чланице ЕУ нијесу конзистентне. Тако се догађа да, без обзира што смо испунили сва мјерила за неко од поглавља, добијемо негативан одговор, и то зато што једна држава блокира наш напредак! Наравно, не узбуђујемо се превише због тога јер вјерујемо да добро урађен посао на крају мора бити вреднован на прави начин, али просто стичемо утисак да брзина нашег напредовања на европском путу може да буде и већа – уз мало већу усаглашеност међу нашим европским партнерима када оцјењују наш преговарачки процес.
Без обзира на то, Црна Гора је неспоран лидер у региону на плану европских интеграција и ми имамо амбицију да ту улогу задржимо до самог краја наших преговора и пуноправног чланства у ЕУ.
Као што видите, уважене екселенције, за Црну Гору нема дилема око тога шта је најбољи оквир за њену будућност. Проблеми са којима се суочава Европска унија нијесу нас поколебали у нашем стратешком опредјелјенју. Данас чујемо поруке са челних мјеста у ЕУ да су изазови са којима се тренутно суочава Европска унија опаснији него икада раније, у периоду након потписивања Уговора из Рима. Нема потребе објашњавати колико су узнемирујуће такве поруке, и за саме Европљање, али и за нас који тежимо да се прикључимо том друштву.
Посебно за нас, који дијелимо судбину региона који је још давно злокобно назван „буре барута”.
На озбиљност онога што се у посљедње вријеме дешава у нашем региону указали су ми и високи саговорници у Бриселу. Са јасном поруком: без мира и стабилности на Западном Балкану – нема перспективе за било какав напредак!
Из тог разлога Црна Гора је веома посвећена регионалној сарадњи, гдје кроз различите иницијативе оставарујемо конкретне облике сарадње са земљама Западног Балкана. Овдје бих посебно издвојио сарадњу земаља региона у оквиру Берлинског процеса. Од огромног је значаја што ова иницијатива, коју је покренула Њемачка у циљу бржег и квалитетнијег напредовања земаља Западног Балкана у интеграционом процесу, у великој мјери помаже нашим земљама у реализацији кључних инфраструктурних и енергетских пројеката који ће допринијети појединачном и укупном развоју региона.
За такву визију нашег региона услов свих услова је, као што сам рекао – мир и стабилност. То је и кључна порука коју преносим мојим саговорницима из Региона, данас премијеру Вучићу, наредних седмица и осталим премијерима држава региона са којима ћу се срести. Свјесни смо да је Европа заокупљена својим реалним проблемима и изазовима и да у овом тренутку можда и нема довољно времена и пажње за наш регион. Стога је највећа одговорност управо на нама – да не дозволимо повратак у беспуће деведесетих година прошлог вијека.
Дијалог и компромис, разуман, реалан и остварив компромис – то је једина формула која нам даје наду да сачувамо перспективе развоја за наше будуће генерације.
Уважене екселенције,
Желим да захвалим на подршци коју ваше земље и Ви лично пружате Црној Гори у остварењу вањскополитичких циљева наше државе. Наравно, не само државе чланице ЕУ и НАТО, већ и други наши пријатељи широм свијета: од Аргентине до Аустралије, од Кубе до Индонезије. Чињеница да је више од 50 важних држава свијета одлучило да своје дипломатске односе са Подгорицом успостави на нивоу резидентних или нерезидентних амбасадора – јасно говори о значају који те државе придају свестраној сарадњи са Црном Гором. Подсјетићу вас да је крајем 19. и почетком 20. вијека, у вријеме државне самосталности Краљевине Црне Горе, 11 најважнијих држава свијета тога времена имало своје дипломатске представнике у тадашњој пријестоници – на Цетињу. На неки начин, послије обнове наше независности 2006. године, садашњу разгранату дипломатску мрежу посматрамо као наставак међународне афирмације Црне Горе, која је била прекинута губитком независности након Првог свјетског рата.
Користим ову прилику да нагласим снажно опредјељење 41. Владе Црне Горе, да се додатно унаприједи сарадња са тридесет и једном дипломатском мисијом које су из Београда, на нерезидентној основи, задужене за сарадњу са Црном Гором.
Веома нам је важно што је у претходном периоду направљен искорак у погледу интензивирања комуникације, учесталости ваших посјета Црној Гори и настојим да се приликом сваке ваше посјетне сретнемо и размијенимо мишљења, било о односима наших држава, било да је ријеч о глобалним темама које су нам свима од значаја.
Наравно, свака па и она најтјешња политичка сарадња увијек може бити додатно унапријеђена у бројним областима, а за Црну Гору су свакако најважније економске везе које настојимо да оснажимо са бројним партнерима. Влада је посвећена стварању повољног инвестиционог амбијента и вјерујем да смо на том плану већ остварили видљиве искораке, о чему говори и чињеница да су у Црној Гори присутни инвеститори из више од стотину држава! Позивам вас да инвеститоре из ваших земаља информишете о предностима инвестиционог амбијента у Црној Гори; да им пренесете моју поруку да су добродошли и да гарантујемо сигурност и заштиту њихових бизниса у складу са највишим стандардима владавијне права.
У предстојећем циклусу од четири године, Влада Црне Горе биће посебно посвећена динамизирању економског развоја кроз завршавање започетих, и отварање нових пројеката, а у циљу подизања квалитета живота грађана, као и спровођењу суштинских реформи на унутрашњем плану. Стога ће фокус у будућој сарадњи бити усмјерен на економију и реализацију инвестиционих пројеката који треба да допринесу привредном расту и отварању нових радних мјеста.
Даме и господо,
Још једном захваљујем на вашем времену и пажњи. Стојим вам на располагању да у наставку одговорим и на ваша евентуална интересовања на конкретне теме.
СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?