- Влада Црне Горе
Министарство просвјете, науке и иновација Културна историја – 27. фебруар: 170 година штампа...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Културна историја – 27. фебруар: 170 година штампања првог издања “Горског вијенца” Петра ИИ Петровића Његоша
Објављено: 27.02.2017. • 17:00 Аутор: Министарство културе
Поводом 170 година објављивања првог издања “Горског вијенца” на згради Министарства културе постављен је рад графичке дизајнерке Аделе Зејниловић “Фонт Његош”, који је дио умјетничко-дизајнерског пројекта њеног магистарског рада на Факултету ликовних умјетности “Црна Гора у писму – од личног до званичног”. Умјетница свој поступак гради у времену свакодневног настанка нових фонтова, а полазиште за рад налази у културној историји, прије свега у опусу Петра ИИ Петровића Његоша, доносећи кроз дизајн својеврсну визуелну интерпретацију оригиналног рукописа “Горског вијенца”, који се чува у Његошевом музеју – Биљарди на Цетињу.
Током свог боравка у Бечу 1846. и 1847. године, Његош је у штампарији јерменског монашког реда Мехитариста објавио своје највеће и најзначајније дјело “Горски вијенац”.
“Горски вијенац” преведен је на све европске језике, кинески, јапански и есперанто. Италијански је први страни језик на који је превођен Горски вијенац Петра ИИ Петровиц́а Његос̌а, у одломцима исте године када је објављен у Бечу, док је први пријевод дјела у цјелости објављен на њемачком језику 1886. године, такође у Бечу.
Институције културе, високошколског образовања и науке у Црној Гори обиљежиће током ове године низом догађаја 170 година од објављивања првог издања “Горског вијенца”.
“...Не треба заборавити да је Његош био члан и представник високе црквене хијерархије, па управо овај контраст, да је човјека осјећао као поносно биће које је позвано да под звијездама изврши прометејске мисије у људском смислу, представља тајну његове пјесничке ријечи...“
Мирослав Крлежа, други добитник Његошеве награде 1966.године / Побједа,2.октобар 1966.
“...Као што је фабула Луче смештена у сржи ономисаоних временских слутњи и сазнања, тако је и Горски вијенац ужљебљен у историју и у њена чела која нису мање универзално човекољубива, мада су она о којима говорим структурисана око једне од контигенција, што су искрсавале током дугих борби за слободу које су се ту јављале егзистенцијалније него игде...“
Оскар Давичо, шести добитник Његошеве награде 1978.године / Овдје, бр.114, 1978.
Током свог боравка у Бечу 1846. и 1847. године, Његош је у штампарији јерменског монашког реда Мехитариста објавио своје највеће и најзначајније дјело “Горски вијенац”.
“Горски вијенац” преведен је на све европске језике, кинески, јапански и есперанто. Италијански је први страни језик на који је превођен Горски вијенац Петра ИИ Петровиц́а Његос̌а, у одломцима исте године када је објављен у Бечу, док је први пријевод дјела у цјелости објављен на њемачком језику 1886. године, такође у Бечу.
Институције културе, високошколског образовања и науке у Црној Гори обиљежиће током ове године низом догађаја 170 година од објављивања првог издања “Горског вијенца”.
“...Не треба заборавити да је Његош био члан и представник високе црквене хијерархије, па управо овај контраст, да је човјека осјећао као поносно биће које је позвано да под звијездама изврши прометејске мисије у људском смислу, представља тајну његове пјесничке ријечи...“
Мирослав Крлежа, други добитник Његошеве награде 1966.године / Побједа,2.октобар 1966.
“...Као што је фабула Луче смештена у сржи ономисаоних временских слутњи и сазнања, тако је и Горски вијенац ужљебљен у историју и у њена чела која нису мање универзално човекољубива, мада су она о којима говорим структурисана око једне од контигенција, што су искрсавале током дугих борби за слободу које су се ту јављале егзистенцијалније него игде...“
Оскар Давичо, шести добитник Његошеве награде 1978.године / Овдје, бр.114, 1978.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?