Реаговање на извјештај ДРИ о ревизији „Планирање јавних набавки“

Министарство здравља уважава оцјену Државне ревизорске институције да у систему планирања набавки медицинске опреме постоје одређене слабости, које се првенствено огледају у недостатку јединствене методологије снабдијевања јавних здравствених установа опремом и утврђивање плана годишњих потреба за истом.
Ипак, сматрамо да оцјену која доводи у везу слабости у планирању набавке медицинске опреме са трошковима лијечења ван система здравства Црне Горе, не треба везати искључиво за набавку опреме јер је упућивање пацијената на лијечење у иностранство узроковано и недостатком других услова за успјешно лијечење, као што су терапијске процедуре, високоспецијалистички кадар и друго.
Такође, с обзиром на малу популацију државе Црне Горе није економски оправдано развијати све капацитете у земљи за дијагностику и лијечење појединих обољења. Такође, набавка одређене опреме није економски исплатива за земљу.

У Извјештају се на неадекватан начин доводе у везу трошкови лијечења изван јавног здравственог система И одлазак пацијената на лијечење у иностранство, као узрок додатних трошкова у систему.

Када је ријеч о упућивању пацијената у друге државе у иностранству и трошковима лијечења не можемо говорити о нерационалном трошењу већ напротив о рационализацији трошкова у овом сегменту. У прилог овоме стоји и чињеница да се трошкови лијечења у иностранству у 2016. год. крећу на истом нивоу као 2009. године, а значајно већи број осигураника је упућен на лијечење у друге државе у иностранству у оквиру истих средстава, док је смањен број осигураника лијечених у здравственим установама у Србији (2009. год. трошкови лијечења ван ЦГ износили су 7,22 мил. €, а 2016. године 7,03 мил. €).

Ово је постигнуто постизањем повољнијих услова за лијечење наших осигураника кроз снижење цијена здравствених услуга, као и упућивањем у складу са билатералним уговорима о социјалном осигурању са одређеним европским државама, који подразумијевају пружање услуга под истим условима који важе за њихове осигуранике и код којих нема авансног плаћања већ се врши коначан обрачун трошкова лијечења између држава.
Није јасно на основу чега су државни ревизори извели закључак да је Фонд за здравствено осигурање без претходне процјене потписивао уговоре са приватним здравственим установама за пружање услуга при чему се као примјери наводе набавка магнентне резонанце и хипербаричне коморе.
У оба наведена примјера постигнуте су уштеде кроз значајно смањење цијена ових услуга и кроз смањење броја упућених.
Број упућених за услугу хипербаричне оксигене терапије (ХБО) у 2016. години у односу на 2015. годину смањен за више од половине. Разлог томе је што је Фонд са КЦЦГ дефинисали прецизније индикације, на основу којих се остварује право на ову услугу. Такође,важно је нагласити да се ова услуга пружа у здравственим установама које су саставни дио Здравствене мреже.
У Извјештају је наведен податак да је ОБ Мељине за 2015. годину из буџета Фонда уплаћено 2.616.949,18 €, а овај износ се не односи само на услуге ХПО већ и на све уговорене услуге. За услуге ХБО у 2015. години фактурисано је 939.777,10 €, а у 2016. години 298.066,59 €, што довољно говори о постигнутим уштедама.
Када је у питању закључивање уговора за услуге МР, основни критеријум за закључивање уговора су биле Листе чекања на ову услугу, због недостајућих капацитета у КЦЦГ, прије свега кадровских. Први уговор је закључен у марту 2015. године, а Фонду је за 2015. годину фактурисано 253.171,47 € за 1544 пацијента, док је за првих 5 мјесеци 2017. године за 403 пацијента фактурисано 67.970,00 €, што говори о смањену броја упућених и смањену трошкова. Ово је резултат боље организације КЦЦГ и увођења допунског рада запослених у КЦЦГ.

Министарство здравља је већ покренуло активности на изради Стратешког документа који се односи на набавку медицинске опреме, а заснованој на потребама здравственог система и расположивих средстава.