Предсједник Марковић на Премијерском сату: Одлични резултати у економији ЦГ нијесу резултат стицаја околности него напорног рада Владе

Фотографије: Пемијерски сат ((88.9 МБ)

Фото галерија

Предсједник Владе Душко Марковић рекао је данас у Скупштини на питања Клубова посланика да се у Сјеверни регион улаже велики новац како би се у том подручју подигла конкурентност и стандард грађана, да одлични економски резултати Црне Горе нијесу плод стицаја околности већ напорног рада Владе и да за сада нема услова да се додатни дио пореза уступи општинама.

„Поред динамичних активности на изградњи прве дионице аутопута вриједности преко 800 милиона еура, који отвара нове хоризонте развоја цијеле Црне Горе, упоредо се, у Сјеверној регији, реализује више инфраструктурних пројеката од значаја за даљи развој и перспективу тог дијела земље“ – рекао је у сриједу предсједник Владе Душко Марковић у Скупштини Црне Горе у одговорима на питања посланичких клубова.

Премијер је, одговарајући на питање шефа Клуба посланика Демократске партије социјалиста ЦрнеГоре Проф. др Миодрага Радуновића о тренутном статусу пројекта „Бјеласица и Комови“, прецизирао да је у току градња пута од Берана до Колашибна преко Лубница који ће квалитетно спојити са будућим аутопутем подручје у којем се разрађује седам зимских центара: Колашин 1600, Жарски, Цмиљача, Колашин 1450, Комови, Торине, Јеловица, као и еко-авантуристички парк „Комови“.

„Дирекција јавних радова урадила је инвестиционе елаборате којима су дефинисани пројекти које је неопходно реализовати за успјешан развој 3 ски центра, и то: Колашин 1600, Цмиљача и Жарски. План је да се до 2020. године у њихов развој утроши цца 60 милиона еура. Током 2017. године за ова 3 ризорта плаћено је укупно око 1,5 милиона еура (ски-центар Колашин 1600 – 370.000 еура; ски-центар Цмиљача, Бијело Поље – 500.000 еура и ски центар Жарски, Мојковац - 630.000 еура). Додатно, изведени су радови за које чекамо испостављање фактура у укупном износу од око 5 милиона еура (За ски-центар Колашин 1600 – 4,7 милиона; за ски-центар Цмиљача, Бијело Поље – 100.000 еура; и за ски-центар Жарски, Мојковац – 200.000 еура)“ – рекао је предсједник Владе.

Премијер Душко Марковић је прецизирао да је за пројекат „Колашин 1600“ од 2014. закључено уговора у вриједности око 16 милиона еура. „Урађена је трафостаница Језерине, док су у току завршни радови у оквиру прве фазе (објекат базне станице површине 1600м², жичара шестосјед, 4 километра ски стаза, паркинг за дневне скијаше, пут од ски центраКолашин 1450 до ски центра Колашин 1600 и водоснабдијевање објекта базне станице), чији се завршетак очекује током ИИИ квартала 2018. године. У 2017. години у Ски центру 1600 пробијено 2 километра пута и постављено 13 специјалних стубова за жичару дужине око 1700 метара. Очекујемо да до краја године буду завршени радови на постављању жичаре, а покренута је и процедура за оснивање привредног друштва „Скијалишта Црне Горе“, које би управљало будућим ризортом. Према информацијама које сам добио из Министарства одрживог развоја и туризма, уколико све активности буду реализоване планираном динамиком, почетак рада скијалишта Колашин 1600 планиран је за сезону 2018/2019“ – рекао је премијер.

Предсједник Владе је рекао да је ка планинским центрима „Цмиљача“ и „Жарски“ у току пробијање путне ифраструктуре и да је у плану да та два зимска туристичка центра буду стављена у функцију током 2020. године.

Одговор Демократском фронту

Одговарајући на питање посланика Андрије Мандића, који је у име Клуба посланика Демократског фронта питао премијера да ли је урађена „процјена ризика по укупну безбједност земље због државног терора који врши црногорска власт над Демократским фронтом“ премијер Душко Марковић је рекао да је задовољан што послије дужег времена види посланика Мандића на радном мјесту.

„Надам се да Вам је скоро једногодишњи одмор пријао и да ћете се с новим еланом сада посветити обављању посла за који вас плаћају грађани Црне Горе“ – рекао је премијер додајући да никаква безбједносна процјена није рађена.

„Нијесмо урадили процјену ризика по укупну безбједност земље, не из оног разлога који сте Ви навели у Вашем питању. Дакле, наводни државни терор који црногорска власт врши над Демократским фронтом, како сте Ви казали, није могао бити повод за израду такве безбједносне процјене. Таквог ризика, наравно, није било, из простог разлога што црногорска власт не врши никакав терор над било ким у овој земљи, па ни над Демократским фронтом. Једини терор коме смо сви заједно били свједоци и очевици јесте терор који је Демократски фронт спроводио више мјесеци над грађанима Црне Горе и црногорском јавношћу, а који је кулминирао уочи парламентарних избора, прије нешто више од годину дана. Тада је ваш терор озбиљно запријетио да прерасте у тероризам. Али, правна држава Црна Гора је тада реаговала на ефикасан начин и спријечила хаос на нашим улицама“ – рекао је Премијер.

Предсједник Владе је рекао у одговору да се посланик Андрија Мандић и његове колеге из Демократског фронта, као и из осталих опозиционих структура, врте се годинама у истом зачараном кругу паушалних и неаргументованих оптужби на рачун ДПС-а, без снаге, знања и способности да понуде грађанима бољи програм.

„ И, онда се перманентно љутите на грађане што у сваком изборном циклусу бирају онога коме више вјерују и са ким знају на чему су. Нико разуман и нико посвећен добробити своје породице неће бирати неизвјесност и хаос који Ви нудите“ – рекао је премијер закључивши да је пред лицем цијеле јавности у току судски процес чији је и Мандић актер и да треба стрпљиво сачекати епилог.

„Какав год он био, увјерен сам да ће показати да је Црна Гора држава владавине права и да су пред законом сви једнаки“ – закључио је предсједник Владе Душко Марковић.

Питање Коалиције БС, Форца, ДУА, АА и ХГИ

Одговарајући посланику Генцију Ниманбегуу који је у име Клуба посланика Бошњачке странке, коалиције „Схqиптарет те вендосур – Албанци одлучно“ – Форца, ДУА и АА и Хрватске грађанске иницијативе питао да ли је порески систем одржив и да ли Влада разматра могућност да дио пореских прихода буде уступљен општинама предсједник Владе је поновио детаље Плана санације буџетског дефицита и рекао да Влада тежи да развија систем финансирања локалних самоуправа заснован на принципима праведности, економичности и ефикасности, а зависно од функција локалне самоуправе.

„Сходно прописима, једнице локалне самоуправе се финансирају из сопствених и уступљених прихода, а дијелом средстава из Егализационог фонда врши се изједначавање између општина у остваривању прихода.

„Најважнији сопствени приходи су порез на непокретности и прирез порезу на доходак физичких лица, а с друге стране држава локалним самоуправама уступа дио прихода од пореза на доходак физичких лица, пореза на промет непокретности, накнада за концесије, и накнада за годишњу регистрацију и употребу моторних возила. У посланичком питању сте ме питали да ли се размишља о уступању општинама дијела прихода које држава оствари од пореза на потрошњу, односно пореза на додату вриједност и акциза. Одговор би био да овакав модел није примјењив, јер се не би могла успоставити праведност у расподјели прихода између самих јединица локалне самоуправе“ – рекаао је предсједник Владе.

Питање Клуба СД – ЛП

Премијер Душко Марковић је рекао, одговарајући на питање Клуба Посланика Социјалдемократе Црне Горе – Либерална партија Црне Горе Андрије Поповића када ће грађани осјетити бољитак од добрих економских показатеља, да су резултати Владиних мјера веома добри што је и оцјена водећих међународних финансијских институција и организација, да није предвиђено доношење нових мјера фискалне консолидације

Предсједник Владе је подсјетиода је наша реална стопа раста у првој половини 2017. износила 4,2 одсто, док је другом кварталу 2017. године износила 5,1 одсто, да је то највиша стопа од 2008. године, и једна је од највиших стопа раста у Европи.

„Економски раст је допринио повећању запослености, као једном од важних показатеља развијености и животног стандарда у земљи. Подсјетићу, у првих осам мјесеци ове године, просјечан број запослених повећан је за 6.314 односно за 3,6 одсто у односу на упоредни период претходне године. Повећана је и просјечна нето зарада у земљи која је у првих осам мјесеци у просјеку износила 510 еура. Такође је настављено са законским усклађивањем пензија, а пројечна пензија у нашој земљи је највиша у региону Западног Балкана. Сложићемо се да су у првих осам мјесеци ове године повећане просјечне плата и пензија у односу на упоредни период претходне године, што је, како сте у свом питању истакли, важно за бољитак наших грађана. Свјестан сам да то није довољно да бисмо остварили приоритетни циљ о којем сам говорио на почетку одговора на Ваше питање – а то је сустизање животног стандарда грађанина ЕУ“ – рекао је предсједник Владе Душко Марковић.

Премијер је закључио да резултати економске политике Владе нијесу резултати стицаја различитих објективних околности већ напорног рада у земљи и стварања претпоставки да се наши ресурси валоризују на потпун и одржив начин.

„И ова Влада се на такав начин понаша и ови резултати су последица таквог рада Владе. Због тога ја мислим да ми у Црној Гори треба да се радујемо успјеху, а не да тражимо разлоге, да кажемо квази разлоге, да тај успјех минимизирамо. И наравно када сте говорили када ће грађани осјетити ово. Наравно за ових 10 мјесеци нијесу могли, нити ће бити у стању да осјете квалитетније ове бенефите. Црној Гори је потребно отприлике на нивоу 5-6 одсто просјечног раста БДП-а у наредних неколико година да бисмо достигли, или почели сустизати велики застој у развоју који има Црна Гора, регион Западног Балкана за развијеном Европом. И због тога мислим да нам је циљ, не само да раст у овој години буде 4,2 одсто, него ако будемо имали прилику и ако нам се та прилика укаже, да он буде и већи“ – рекао је на Премијерском сату предсједник Владе Душко Марковић.

Транскрипт одговора предсједника Владе Душка Марковића на питања шефова посланичких клубова у оквиру премијерског сата можете преузети овдје.

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ