Годишња конференција Владе ЦГ: Успјешна реализација програмских циљева у свим ресорима

Фото галерија

Потпредсједник Владе министар пољопривреде Милутин Симовић је у свом излагању истакао да су основна обиљежја рада Министарства пољопривреде била отвореност и сарадња са пољопривредним произвођачима и прерађивачима, њиховим удружењима, локалним самоуправама, међународним партнерима и научним и стручним институцијама, као и да је у овој години Агробуџет увећан за 40 одсто.

„Уз подршку европских фондова и средстава из националног буџета, кроз пројекат ИПАРД Лике, у овој години уговорено је 237 пројеката укупне вриједности инвестиција 16 милиона уз бесповратну подршку од 7 мил. еура;

Усвојен је иновирани концепт даље реализације АДМАС пројекта у циљу знатно ширег обухвата корисника за преосталих око 24 мил. долара;

Отпочет је пројекат са Међународним фондом за развој пољопривреде – ИФАД укупне вриједности 5,8 милиона еура, којим ће се допринијети развоју руралних подручја у седам општина;

Потписан је Финансијски споразум о реализацији ИПАРД-а, кроз који ће нашим пољопривредним произвођачима и прерађивачима бити на располагању 39 милиона еура бесповратне подршке од стране Европске уније;

У завршној фази су преговори за нови пројекат Свјетске банке – МИДАС 2 у износу од 30 мил. еура за подршку: пољопривреди, руралном развоју, рибарству и безбједности хране“, навео је Симовић.

Он је подсјетио, између осталог, да је Одлуком Европске комисије, осам објеката за производњу хране добило ЕУ извозне бројеве.

Говорећи о резултатима у шумарству потпредсједник Симовић је саопштио да производња у тој области биљежи раст од 25,4 одсто, а у дрвној индустрији 3,3 одсто, уз раст буџетских прихода од 9,3 одсто и додао: „Увођењем мораторијума на извоз трупаца дошло је до раста извоза резане грађе за 17 одсто и пелета за чак 225 одсто. Извоз трупаца мањи је 37 пута, а огријевног дрвета 70 одсто. Покренут је пројекат реорганизације концепта концесионог коришћења шума“.

„Овакви резултати које смо постигли заједно: Влада, пољопривредни произвођачи и прерађивачи и наши међународни партнери, дају нам право свима заједно да будемо оптимисти и да будемо амбициозни и у плановима за наредну годину. И не само за наредну“, закључио је потпредсједник Симовић.

Сумирајући најважније резултате у области реформе правосуђа, потпредсједник Владе и министар правде Зоран Пажин је посебно указао да је Министарство започело реализацију пројекта од историјске важности – кодификације грађанског права – који треба да резултира доношењем Грађанског законика Црне Горе, на чему ће бити ангажовани еминентни стручњаци из ове области.

Потпредсједник Пажин је, наводећи најзначајније активности на плану правосудне сарадње, саопштио да је покренут поступак учлањења Црне Горе у Програм правде Европске комисије, кроз који ће се обезбиједити додатна вриједност преговарачком процесу у дијелу владавине права и спровођења правне тековине Европске уније у области правосуђа.

„Посебно ми је задовољство да саопштим да је Црна Гора у уторак потписала Оснивачки споразум Међународне организације за развој права (ИДЛО), након чије ће ратификације постати пуноправна чланица ове организације. Приступање овој организацији допринијеће учвршћивању улоге ИДЛО-а као важног актера у области јачања правосудних институција, независности судства, доступности правде, људских права и владавине права“ изјавио је потпредсједник Пажин.

Потпредсједник Владе за регионални развој Рафет Хусовић је, представљајући напоре у правцу успостављања уравнотеженог регионалног развоја, нагласио да Влада има посебан однос према сјеверу Црне Горе, тако да да инвестиције у тај регион доминирају у склопу економске и развојне политике, с циљем смањења регионалних неједнакости. Акционим планом за реализацију Стратегије регионалног развоја Црне Горе у 2017. години планирани су пројекти у износу од 726,9 милиона еура, при чему је за развој сјевера предвђено 376 милиона еура, односно 52 одсто укупних средстава опредијељених за спровођење Стратегије, док је за приморски регион опредијељено 28, а за средишњи регион 20 одсто улагања.

„Досадашњи резултати Владе дају за право да вјерујемо да се много брже сјеверни регион може примачи животном стандарду грађана централне и јужне регије, а самим тим, укупно, Црна Гора се приближава животном стандарду најразвијенијих земаља Европе“ - рекао је потпредсједник Хусовић.

Дарко Радуновић, министар финансија је указао на одличне финансијске резултате постигнуте мјерама фискалне консолидације у овој години, које су допринијеле остваривању високог нивоа економског раста. Он је порућио да ће се фискална политика и у нареној години чврсто темељити на фискалној стратегији, водећи рачуна о имплементацији структурних реформи, усмјерених на подстицајан пословни амбијент и већу могућност подстицања предузетништва и запошљава, што ће омогућити предложени Закон о буџету за 2017. годину.

Државни секретар у Министарству вањских послова Зоран Јанковић је представљајући резултате у том ресору оцијенио да су бројне дипломатске активности неупитно потврдиле чврсто опредјељење Владе да одлучно и истрајно ради на реализацији стратешких вањскополитичких приоритета – евроатлантских и европских интеграција, унапређења добросусједских односа и јачање регионалне сарадње. Јанковић је нагласио да највећи вањскополитички успјех представља чланство Црне Горе у НАТО-у. „То је не само чврста и дугорочна гаранција суверенитета, територијалног интегритета и безбиједности државе, већ предуслов несметаног економског развоја и јачањ прилива страних инвестиција“ рекао је Јанковић.

Представљајући резултате у ресору одбране министар Предраг Бошковић је подсјетио да је Црна Гора у октобру 2017. године, први пут као чланица НАТО-а, учествовала на осмодневној симулационој вјежби НАТО „Управљање у кризама 2017“ (Црисис Манагемент Еxерцисе 2017 - ЦМX 17).

Министар европских послова Александар Андрија Пејовић је нагласио чињеницу да је Црна Гора једина држава која је добила из Берлинског процеса новац за животну средину, у износу од 9 милиона.

„Изградили смо додатне капацитете у сарадњи са цивилним друштвом, то ћемо наставити и у 2018“, рекао је пејовић и додао: „Током прве године мандата отворили смо 4 и почели процес затварања једним преговарачким поглављем“.

Павле Радуловић, министар одрживог развоја и туризма је оцијенио да црногорски туризам обара рекорде, при чему је велики број водећих свјетских туристичких брендова одлучио да се настани у ЦГ. „У нашу земљу се враћају реномирани туроператрери; на Доинг Буссинес имамо најбољи резултат Црне горе до сада“, истакао је Радуловић.

Министарка економије Драгица Секулић је подсјетила на остварени економски раст у овој години који Црну Гору, по оцјенама Свјетске банке сврстава у најбрже растуће економије у регији Западног Балкана, те да су процјене да ће остварити раст по стопи од 4,2 одсто.

Осман Нурковић, министар саобраћаја и поморства је изјавио да је прошла година била интензивна и изазовна за овај ресор, а да ће наредна бити још динамичнија. Он је оцијенио да је прошлу годину обиљежила изградња приоритетне дионице аутопута, и додао да се радови изводе на 95 одсто трасе, од укупно 16 тунела ради се на 15, од планираних 20 мостова укупне дужине 6,122 км у овој години радови се изводе на 15, док се радови на најзахтјевнијем мосту „Морачица“ одвијају брже од планиране динамике.

Министар спорта Никола Јановић је оцијенио да су минулу годину обиљежили историјски успјеси наших младих спортиста, а готово све што је урадило новоосновано Министарство спорта имало је предзнак рекорда и нагласио: „Била је ово година увођења реда, наредна ће бити још боља“.

Приоритети Министарства здравља су подизање квалитета здравствене заштите грађана и побољшање услова за рад запослених, а ове године за набавку медицинске опреме издвојено је 11.800.000 еура, саопштио је министар здравља Кенан Храповић и додао да су поново умрежене приватне апотеке у јавни здравствени систем.

Министарка јавне управе Сузана Прибиловић је саопштила да су се оснивањем Министарства јавне управе створили о услови за интензивирање процеса реформе јавне управе у Црној Гори, као једног од три стуба процеса проширења ЕУ.

„Обезбиједили смо предуслове да већ у И кварталу 2018.године добијемо прву траншу од 4 милиона еура, од укупно 15 милиона, као директну буџетску подршку за реформу јавне управе“, рекла је министарка Прибиловић.

Министар унутрашњих послова Мевлудин Нухоџић је изразио задовољство резултатима полиције у борби против тешког и органиозованог криминала, нагласивши да: „Истраживања показују повећање повјерења грађана у рад полиције. За мене је то најобјективнији критеријум“.

Дамир Шеховић, министар просвјете је подсјетио да је Министарство, слиједећи опредјељење Владе да је образовања у врху приоритета рада, измијенило 8 системских закона, чиме је спроведена реформа на свих нивоа образовања.
„Водили смо рачуна да остваримо неколико стратешких циљева: да побољшамо квалитет, да креирамо бесплатан образовни систем који би се темељио на знању, ане на богатству или статусу у друштву, да ускладимо образовање са потребама тржишта рада, да створимо услове за стицање практичних знања, да дефинишемо на системски начин модел за награђивање најбољих и да створимо претпоставке за побољшање статуса просвјетних радника“, рекао је министар Шеховић.

Министарка науке Сања Дамјановић је у оквиру свог излагања посебно истакла да је Црна Гора покренула иницијативу оснивања велике научне инфраструцтуре – новог међународног научног института у региону Југоисточне Европе, а који би био замајац новог циклуса развоја привреде, науцно-технолоског опоравка цијелог региона. Министарка је оцијенила да би овај пројекат допринио заустављању одлива талената из региона, али би такође утицао да регион постане конкурентан остатку Европе и био би мјесто за привлацење високо стручног кадра.

Реализацију програмских циљева у области културе, у својству руководиоца радом овог ресора, представио Зоран Пажин, потпредсједник Владе и министар правде.Том приликом, он се посебно осврнуо на мјере које су у сарадњи са УНЕСКО-ом предузете на заштити природног и културно-историјског насљеђа Котора и саопштио да је један од кључних циљева већ реализован: которска тврђава је у јулу 2017. године уписана на УНЕСКО-ову листу свјетске баштине, као дио система венецијанских одбрамбених тврђава, заједничке номинације Италије, Хрватске и Црне Горе.

Пажин је најавио да ће се и у наредној години радити на унапређењу слободе медија, кроз измјене законодавног оквира и додао: „У том погледу Влада са пуном пажњом је посвећена афирмацији слободе медија, доживљава медије као партнере на реализацији јавних политика Владе“.

Министар људских и мањинских права Мехмед Зенка је истакао да је на плану заштите људских и мањинских права посебно важно да су донешени закони о измјенама и допунама Закона о забрани дискриминације и Закона о мањинским правим и слободама, док је Влада утврдила Предлог закона о избору, употреби и јавном истицању националних симбола. Напоменуо је, када су у питању два посљедња закона, да се ради кључним и темељним законима у остваривању мањинских рава и изразио задовољство чињеницом да су оба закона израђена уз велики консензус представника политичких мањина у Црној Гори, што представља велики искорак у остваривању права мањина.

Кемал Пуришић, министар рада и социјалног старања је оцијенио да је новим рјешењима Закона о социјалној и дјечјој заштити обезбијеђена праведнија расподјела, стабилност, финансијска одрживост социјалног система, као и редовност у исплати давања; проширена је група корисника социјалних давања, а такође, увећањем накнада побољшао се материјални положај појединих рањивијих група. Он је нагласио да је настављена редовна исплата пензија и одржана ликвидности Фонда пензијског и инвалидског осигурања, као и да су стимуланси и подршка политици тржишта рада резултирали тиме да је укупна просјечна запосленост за девет мјесеци 2017. године већа за 3,4 одсто у односу на девет мјесеци претходне године.

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ