Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

РЕАГОВАЊЕ: Мијовић не само да не зна већ не умије ни да чита

Дејан Мијовић из политичке странке УРА изнио је у јавности у вези са политиком Владе и резултатима Владине економске политике више неистинитих тврдњи којима покушава да обмане јавност. Ради цјеловитог и исправног информисања јавности саопштавамо:

Нетачне су, неосноване и злонамјерне тврдње „да је држава остала без пара“, „да нема приступ кредитима“ и да ће „грађанима добро притегнути каиш“, како су Мијовићеве тврдње пренијели портали РТЦГ и Вијести.

Мијовића не треба да демантује Влада с обзиром на чињеницу да је то већ учинила стварност. На чињенице, стога, само треба подсјетити.

Да је држава „остала без пара“, не би могла сервисирати редовне јавне функције, попут исплата плата, пензија, социјалних давања, финансирања образовања, здравства и др. То не само да се није догодило већ је, поред редовних исплата у сервисирању јавних функција, Влада повећала пензије и социјална давања, што на дјели демантује неистините тврдње које је изрекао Мијовић. Истовремено, неистина је да Црна Гора „нема приступ кредитима“, јер наш потврђени кредитни рејтинг са побољшаним изгледом, ствара претпоставке за чак још повољније рефинансирање постојећих кредита.

Такође је апслоутна неистина класична политиканска тврдња да ће Влада „смањивати плате, пензије и социјална давања, а повећавати све врсте пореза, као и да за дуго неће бити пара ни за један развојни пројекат осим за прескупи дјелић аутопута од 40 км из ничега у нигдје”. Капиталним буџетом за 2018. годину предвиђено је финансирање пројеката вриједности 287,7 милиона еура, од чега на градњу приоритетне дионице ауто-пута иде 210 милиона. Преосталих 77,7 милиона су пројекти Дирекције за саобраћај (35,1 милион €) и Дирекције јавних радова (42,6 милиона €). Највећи дио ових издвајања односи се на Сјеверни регион. Дакле, за развојне пројекте издвојене су позамашње суме о чему је јавност правовремено и детаљно информисана. Бројке исказане у Предлогу закона о буџету Црне Горе за 2018. годину супротне су изнијетим неистинитим и паушалним оцјенама. Текст предложеног буџета доступан је јавности већ више од двије седмице.

Своје контемплације и квалификације да је „ауто-пут пројекат из ничега у нигдје“ Мијовић и његова УРА треба да објасне, прије свега, грађанима Сјеверног региона којима је ауто-пут насушна потреба. Пројекат ауто-пута већ је, у фази изградње, створио позитивне мултипликативне ефекте у економији, и са осталим развојним пројектима у енергетици, туризму и пољопривреди допринио снажном економском расту и повећању запослености. О томе свједоче подаци, међу осталим и међународних институција и организација, а не паушалне и злонамјерне изјаве без икаквог утемељења.

Да је Мијовићева изјава да ће Влада у наредним годинама смањивати плате, пензије и социјална давања, апсолуна неистина, доказ су Предлог Закона о буџету за 2018. годину, као и средњорочна Фискална стратегија Владе, које Мијовић треба најприје да прочита да би се уопште квалификовао да нешто коментарише. Влада, не само да неће смањивати пензије и социјална давања, него их је повећала у 2017. години. Пензије ће бити повећане у 2018. години. Поред њиховог ускладјивања, обезбијеђенио су и други видове подршке најстаријој попуплацији. Са ускладјивањем пензија ћемо наставити и након 2018. године.

Такође, није тачно, да се предвиђа смањење зарада запослених у јавном сектору. Не само да то није предвиђено већ ће бити очувана висина зарада запослених у јавном сектору, а у циљу афирмације изузетних резултата запослених у просвјети и здравству. Штовише, обезбијеђен је први пут посебан фонд за награде учитељима, наставницима, професорима, љекарима итд. за постигнуте изванредне резултате у овим важним областима.

У пореској политици смо сачували пореске стопе које имају највећи утицај на конкурентост Црне Горе као инвестиционе дестинације, а то су пореске стопе на доходак и добит. Настављамо да сагледавамо могућности смањења фискалног оптерећења рада.

Да је, супротно политикантским изјавама Дејана Мијовића, конкурентност црногорске економије побољшана, говоре и подаци референтних међународних организација, попут извјештаја о лакоћи пословања – Доинг Буссинес Свјетске банке и Извјештаја Свјетског економског форума за 2017-2018.годину. Истовремено, Црна Гора биљежи континуиран раст нето прилива страних директних инвестија. Средњорочне пројекције макроекономских кретања у Црној Гори, које је радила не само Влада, већ и међународне инситуције, попут ММФ-а, Европске комисије, Свјетске банке, указују на побољшање макроекономских показатеља у средњем року, чему ће, управо допринијети раст конкурентности и инвестиција.

Коначно, демантујемо овом приликом још једну од неистина које је изрекао Дејан Мијовић да су „управљање државним финансијама преузели међународни финансијски полицајци ММФ и Свјетска банка”. У досада демантованим тврдњама Мијовић је промашио, спортским рјечником речено цијелу лопту. Али, показује он да може и боље и више: овдје је промашио државу о којој говори. Кредитне аранжмане добијене од ММФ-а имају земље региона попут Албаније и Србије, али не и Црна Гора. Црна Гора нема кредитни аранжман са ММФ-им нити о томе преговара док Свјетска банка и развојна банка годинама одобравају кредитну подршку за развој нашој земљи као чланици.

Мијовић, дакле, не само да не зна већ не умије ни да чита.

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?