Ђукановић:Инвестиције у Црну Гору су сигурне

Црна Гора је недавно основала политицку и економску унију са Србијом. Према бројним аналитицарима, укљуцујуци оне из ЕУ и САД, Црна Гора је напокон достигла политицку стабилност и сигурност. Како оцекујете да це ово утицати на директне иностране инвестиције?
Као што сви добро знамо, оцекивани ниво инвестиција директно зависи од стабилности, медутим, Црна Гора није била у прилици да то постигне током протекле деценије. Срецом, она је представљала једино мјесто у овом региону које се није сусрело са ратом током прошле деценије, медутим, то није било довољно да се привуцу иностране инвестиције са претежно конфликтним границама које је Црна Гора имала. Данас, сигурност и стабилност су напокон достигнути и сва жариста су смирена и једино је остало питање Косова да се ријеши. Током посљедњих пет година, након пет организованих избора, потпуна политицка стабилност је обезбједена захваљујуци знацајној вецини. Црна Гора има новог Предсједника, који је про-европске и про-демократске оријентације. Црна Гора има све што јој је потребно да привуце иностране инвестиције. Влада сада треба да покаже своју способност да створи модел за економски развој. Након првих 100 дана рада Владе, владина политика је заснована на три стратешка документа: Агенди економских реформи (за наредне цетири године), рефоми јавне управе и рефоми образовања. У средњем року, овим се желе достици европски стандарди.

Захваљујуци корацима које Влада предузима, Црна Гора постаје растуце подруцје и услови нису разлицити од оних у земљама ЕУ. Желимо да нагласимо сигурност иностраних инвестиција путем правног система. У Црној Гори инвестиције су сигурне и заштицене, док је власништво застицено и путем Устава. Главна пажња је усмјерена на врацање повјерења у банкарски систем, из разлога што депозити у иностраним валутама из претходне Републике Југославије нису реституисани. Неодговорност комерцијалних банака је довела до губитка инвеститора, како домацих тако и иностраних. Црна Гора снажно ради на ријешавању овог насљеденог проблема и надамо се да це кораци које Влада предузима послати снажну поруку не само иностраним инвеститорима вец и домацим. Вец имамо знацајан раст у овом подруцју, када су у питању банкарски депозити и директне иностране инвестиције, тако да смо сигурни да це у наредним годинама доци до даљег унаприједења ова два поља економије.

У којим секторима, по Вама, Црна Гора може понудити знацајне шансе за инвестирање и што Ваша Влада ради у успостављању једног атрактивног оквира за пословање?

Инвестиционе шансе Црне Горе су претежно у туризму, услугама, поморској привреди и производњи органске хране. Наша Влада снажно ради на секторском преструктуирању, из разлога што је, након Другог Светског рата, Црна Гора, као и бројне друге слицне земље, засновала економију на индустрији, занемарујуци своје природне ресурсе. Сада се морамо усмјерити на развојне потенцијале, који представљају привредне гране засноване на природним ресурсима, као што су туризам и пољопривреда, и они пружају велику шансу Црној Гори да изаде на медународно тржиште и буде конкурентна.

Која земља, по Вама, представља модел економског развоја Црне Горе?

Не постоји одредени модел за развој Црне Горе, али се можемо угледати на земље као што су Естонија и Словенија из разлога што су, као мале земље, оствариле брз економски развој.

И, везано за овај модел, како видите Црну Гору кроз 5 до 10 година?

Ми смо пројекцијом циљева у Агенди економских реформи поставили неке кљуцне параметре које желимо да остваримо на крају 2006 г. При томе смо се трудили да реалистицки планирамо. Процјењен друштвени производ на крају 2002 г. је око 1,2 милијарде еура. Пројекција раста реалног друштвеног производа, онако како смо је ми видјели на крају 2006 године јесте око 1,62 милијарде еура. То би требало да знаци да би друштвени производ по глави становника порастао са неких 1,800 еура на 2,400 еура у 2006-тој години. Планирали смо да инфлацију са 9.4 одсто из прошле године умањимо на 2% 2006-те; да негативан биланс плацања према иностранству од 50 милиона еура у 2002 претворимо у позитиван биланс плацања од прилике 40 милиона еура; да директне стране инвестиције са 75 милиона еура у 2002 подигнемо на 200 милиона еура у 2006. г. и да сиву економију са 30% бруто друштвеног производа из 2002 спустимо на 11% у 2006. Наравно, ове резултате треба да остваримо, прије свега раст друштвеног производа и раст запослености, првенствено бољим коришцењем природних ресурса који представљају компаративне предности Црне Горе, и развојем приватног бизниса у тим областима.

Ви сте сада говорили о перспективама у погледу кретања статистицких показатеља развоја економије, медутим, како стоји ствар са перспективом у погледу независне Црне Горе?

Ми смо прије нешто дуже од годину дана Србији приједложили један модел за уредење медусобних односа који је подразумијевао да и Србија и Црна Гора буду независне државе. Србија није прихватила наш приједлог. Европска Унија се суоцила са разлицитим мишљењима Србије и Црне Горе везано за ову тему и инсистирала је на оцувању једног јединственог медународно правног субјективитета за Србију и Црну Гору уз право Србије и Црне Горе да послије три године на референдуму провјере расположење својих градана да ли желе независност. Без обзира што сам и данас убиједен да би наш приједлог од прије годину дана био рационалнији јер је то био приједлог који није био још један закашњели балкански националистицки хир, вец рационалан приједлог који полази од тога да је потребно логицно завршити оно што је запоцело распадом бивше Југославије и на том новом темељу запоцети нове интеграције на Западном Балкану на основу модела европских интеграција.
Дакле, без обзира што сам и данас увјерен у супериорност овог приступа уз поштовање модела који данас имплементирамо, јасно је да једна страна не може и не смије заљубљено инсистирати на сопственом приједлогу не обазируци се на друге. Суоцени смо са неминовношцу стварања компромиса који узима у обзир оно што су интереси друге стране, Србије, као и медународне интересе у овом региону. И сада смо у поцетној фази имплементације Београдског споразума и Уставне повеље коју смо усвојили на основу овог споразума. Имплементација споразума нам сада омогуцава да на неки нацин у други план ставимо статусно питање а да се у цијелости усресредимо на реформска питања и на питања уводења европских стандарда. Уколико градани Црне Горе и Србије буду жељели, или уколико само једна страна буде жељела да након три године провјери на референдуму расположење о питању независности, нема сумње да цемо ми у Црној Гори то обезбједити. Потрудицемо се да то урадимо јер не мислимо да би медјународна заједница висе требало да се пласи да би референдум могао да угрози политицку стабилност.. Мислим да референдум представља један демократски инструмент за зреле људе и народе, и сматрам да је црногорски народ веома зрео.
Што се тице интеграције у медународне институције, прије неких мјесец дана Србија и Црна Гора је примљена у Савјет Европе. Што то знаци када је у питању црногорска тежња за улазак у ЕУ?

Ово је први, али јако знацајан корак. Ово наравно не представља само признање, вец је прије свега једна обавеза. Поставши цланом Србија и Црна Гора су преузеле пакет обавеза према овој институцији као и друге земље, и након приступања изложени смо снажном мониторингу који се односи на наше испуњавање преузетих обавеза. Сматрам да успјешно испуњавамо наше обавезе према Савјету Европе и надам се да це ова околност која прати успјешан процес стабилизације и асоцијације дати један снажан допринос убрзаном путу Србије и Црне Горе ка цланству у ЕУ.

Хтио бих да завршимо овај интервју разговором о процесу приватизације, јер, након Масовне Вауцерске Приватизације велике компаније и даље требају да се приватизују. Које су прве на реду и што оцекујете од иностраних инвеститора?

60% друштвеног капитала у Црној Гори је вец приватизовано. Остало је 17 компанија у Црној Гори у којима држава има вецински улог. За ове компаније смо припремили приватизационе тендере који це наравно бити медународни тендери. Усвојили смо план приватизације за 2003, који је план који представља корак ка снажном убрзању процеса приватизације. Поред приватизације ових 17 компанија путем медународних тендера и путем тражења стратешких медународних партнера постоји још 270 компанија у којима државни фондови имају мањински власницки пакет. За ове компаније такоде имамо убрзан распоред за продају мањинских улога путем аукција или путем продаје акција на берзанским тржиштима до краја ове године. Меду ових 17 компанија приоритет за ову годину су Никшицка Жељезара, и мислим да це тендер бити расписан за највише мјесец данац Алуминијски Комбинат Подгорица, Дувански Комбинат Подгорица, Подгорицка банка, хотелске компаније на југу Црне Горе. Сматрам да це ове компаније бити предмет интересовања за куповину прије осталих и да це бити приватизоване до краја године. То не знаци да цемо бити неодлуцни са осталим компанијама. Имамо у потпуности спреман тендер за продају Телекома. Али, у консултацијама са страним консултантима одлуцили смо да ово није прави тренутак на тржишту за продају Телекома. За разлику од Телекома, ово је јако добар тренутак за продају Никшицке Жељезаре. Након приватизације дуванске индустрије у Србији поцетком јуна ове године бице прави тренутак за продају и наше дуванске индустрије. Знаци, информативни меморандум за продају свих 17 компанија је спреман и расписацемо тендере зависно од одлуке домацих и иностраних консултаната када се укаже прави тренутак на тржишту.

Да завршимо овај интервју. Да ли имате завршну поруку за потенцијалне инвеститоре и цитаоце Л`Еxпресс магазина, и с обзиром да сте недавно постали Премијер који це бити Ваши главни изазови?

Главни изазов је даље јацање политицке и стварање економске стабилности у Црној Гори, као и укупне стабилности која треба да обезбједи интензивније присуство иностраних инвеститора. Црна Гора има одлицну позицију на Медитерану. Имамо прелијепе природне ресурсе од обале до сликовитих планина који су у корелацији са развојем туризма. У циљу употребе свих ових инструмената у стварању бољег квалитета живљења и Европских стандарда потребан нам је нов правни, политицки и економски систем и на овоме интензивно радимо. Такоде нам је потребан инострани капитал као и нови квалитет менаџерског знања и вјештина за управљање црногорским компанијама. Из тога разлога је наша порука иностраним инвеститорима да доласком у Црну Гору долазе у дио који представља европску цивилизацију, да су усвојена европска правила понашања и да це сви њихови напори у Црној Гори бити узети у обзир и цијењени од стране Владе Републике Црне Горе, као и да це њихова инвестиција у Црној Гори уживати потпуну правну заштиту.