Одговори предсједника Владе Републике Црне Горе Мила Ђукановића на питања слушалаца емисије Радија Црне Горе ''Одговоран одговор''

СЛУШАТЕЉКА ИЗ ПОДГОРИЦЕ:
Лидери опозиције, који су и међу собом опозиција, удружили су се у мржњи против Вас и изводе народ на улице. Зар не виде њихове присталице да је тај спој неприродан. Шта да се ради , господине предсједниче, да се народу докаже да је у питању само љубомора , а не брига за људе?


ОДГОВОР:
Убијеђен сам да је огроман број грађана, дакле и оних који су на октобарским изборима гласали за странке које чине опозицију у црногорском парламенту, у великој мјери схватио да се опозиција заплела у мрежу свог антиреформског дјеловања. Умјесто да прихвате понуду, која им је с наше стране стално отворена, да заједно радимо на пројекту реформи, да проширимо фронт реформских снага у Црној Гори, да свако да допринос бржем путу уласка у европске и евроатлантске интеграције, они сваки час траже шансу да изазову политичку нестабилност Црне Горе. Таквим понашањем они уједно обесхрабрују потенцијалне инвеститоре који желе да улажу у Црну Гору, али који су врло осјетљиви на сваки сигнал који упућује и на најмању могућност политичке нестабилности .
Шта је логика лидера опозиције? Кад већ нијесу имали програм који би грађанима Црне Горе понудио ваљана рјешења, они су се одлучили за опструкцију реформи идући логиком: хајде да изведемо људе на улице, па ће бити мање инвестиција , мање новца за реформе, тежа економска ситуација, можда је то шанса да дође до незадовољства људи и прилике за изборе.
Увјерен сам да су грађани препознали, с једне стране , њихову неискреност и манипулацију социјалним проблемима , а с друге, неспремност лидера опозиције да се ухвате у коштац с реформским изазовима који се постављау пред сваког грађанина Црне Горе, без обзира на то којој странци припада и за кога је гласао. Раформе су пут који морамо заједно прећи. Тај пут ћемо брже прећи ако удружимо снаге, него ако једни другима будемо постављали препреке и замке. Последице препрека и замки сви сносимо - и они који се довијају како да их премосте и они који их постављају. Дакле, покушавајући да успоре нас, они раде на томе да успоре и свој пут у друштво развијених . А кад неко ради и против себе, онда је узалудно питати зашто то ради - ту је сваки одговор бесмислен.

И поред свега тога, ја се искрено надам да ће сами увидјети да је корисније да се окрену раду у парламенту и раду на реформама. Уједно их позивам да то ураде.



СЛУШАЛАЦ ИЗ БИЈЕЛОГ ПОЉА:
Да ли Вам је, с обзиром на овакве резултате пописа, референдум уопште циљ?

ОДГОВОР:
Референдум је право грађана Црне Горе, а не питање моје или било чије друго пројекције. То је неотуђиво право грађана.
Не видим зашто бисмо референдум доводили у везу са пописом. Црна Гора је грађанска држава и право на референдумско изјашњавање имају грађани без обзира на њихову националну или било коју друго припадност. Исто тако желим да кажем да је Црна Гора, била она у државној заједници или самостална држава, дужна да обезбиједи пуну равноправност грађана независно од тога да ли се они национално изјашњавају као Црногорци, Срби, Албанци, Бошњаци , Муслимани, Хрвати или другачије.

Право на референдумско изјашњавање је гарантовано и Београдским споразумом. У више наврата сам казао, понављам то и овом приликом, тај споразум је био могуће рјешење у датим условима.
Црна Гора је сматрала да је за здраве односе Црне Горе и Србије најбоље да затраже међународно признање, па да, потом, као међународно признате државе уређују међусобне односе. У Србији није било воље за такав аранжман, а међународна заједница је, због лошег искуства током деценије ратног распада СФРЈ, такође имала резерве према нашем предлогу.
Као резултат договора на релацији Црна Гора Србија- међународна заједница, имамо Споразум који гарантује референдумско изјашњавање о државном статусу након трогодишњег периода живота у заједници. Дакле, потписом господина Солане међународна заједница се обавезала да прихвати референдумску вољу грађана. Увјерен сам да ће та воља бити у корист самосталности . Увјерен сам да и међу грађанима Србије све више јача расположење према државној самосталности. С друге стране , државна самосталност не значи ни свађу ни мржњу између Црне Горе и Србије, већ је она најбољи пут да се наши међусобни односи уреде на здрав и обострано користан начин. Да свако уређује своју кућу. И браћа се најбоље слажу кад, умјесто у једној, сваки живи у својој кући.


СЛУШАТЕЉКА ИЗ БУДВЕ:
Шта Ви можете урадити да судије и адвокати буду праведнији и поштенији? Поздрављам предсједника и желим успјех у раду.

ОДГОВОР:Прије свега , хвала на лијепим жељама.
У одговору на Ваше питање желим да кажем да вјерујем у професионалност судија и адвоката и њихове људске квалитете. Наравно, знам за примједбе грађана на различите професионалне структуре, па и на неке припаднике тих професија, али то је нешто што не може мијењати ниједан појединац , без обзира која је његова функција, а посебно не неко из извршне власти, јер је судска власт независна.
Дужност Владе је да ствара законске и друге претпоставке које чине друштвени амбијент који обезбјеђује равноправност грађана пред законом, а оцјене стручности и квалитета рада људи који обављају судијске и адвокатске послове може давати њихова професија.
У сфери стварања амбијента за квалитетно вршење судске власти у Црној Гори већ су учињени значајни кораци, који ће, заједно са свим оним што још треба урадити , учинити да ова област у Црној Гори буде уређена на начин на који је то учињено у модерним демократским земљама.




СЛУШАЛАЦ КОЈИ СЕ НИЈЕ ПРЕДСТАВИО:
- Кад је датум за референдум?
- Зашто је толико тешко Црну Гору економски оздравити да људи могу да живе и да се поштује закон?


ОДГОВОР:
-Рекао сам већ да је на правницима да протумаче да ли рок за одржавање референдума почиње тећи од потписивања Споразума или усвајања Повеље.

-Тешко јесте, али је могуће. Све земље које су прошле кроз транзицију имале су мукотрпан пут. У нашем случају ситуација је још неповољнија . Осим наслијеђене, више деценија изграђиване неповољне привредне структуре, у нашим условима транзицију су успоравале и бројне друге недаће, а прије свих , вишегодишњи рат у окружењу и политичка нестабилност.

Но, сада након што су политичке прилике стабилизоване, ми смо на добром путу да тешкоће превазиђемо. Након годину дана спровођења Агенде економских реформи имамо почетне, али охрабрујуће резултате.
Уз то , охрабрује и опредијељеност грађана за реформе и њихово разумијевање за тешкоће кроз које пролазимо и које највише осјећају и најтеже подносе социјално најугроженији слојеви. То разумијевање грађана, уједно, снажно обавезује да се реформе морају што квалитетније спровести.

РОДИТЕЉИ ПОГИНУЛОГ ДЈЕТЕТА МИРКО И МОМА КНЕЖЕВИЋ ИЗ МУРИНА:
Обећали сте , а ево прилике да се јавно огласите у вези бомбардовања Мурине 1999. године и нама Мурињанима разјасните све околности погибије 6 грађана , кад Црна Гора није прихватила ратно стање, па смо умјесто војне имали радну обавезу, да смо безбједни, а гине се.
И зашто овај злочин нијесте осудили и покренули тужбу против починилаца ради надокнаде штете, с обзиром да нијесмо били у рату?


ОДГОВОР:

Страдање недужне дјеце и људи у Мурину је рана Црне Горе, која је дубоко погодила сваког њеног грађанина. Никад нећу заборавити тежину тренутка кад сам добио вијест о трагедији. И тада и данас дубоко сам свјестан тежине породичне туге страдалих грађана, а посебно родитељске туге за погинулом дјецом.

Нажалост, нико не може надокнадити изгубљене животе, али је држава дужна да покаже бригу за породице страдалих и да им помогне колико може.

Трагедија у Мурину је болно свједочење о неодговорности државне политике СРЈ која је беспотребно увела државу и грађане у унапријед изгубљени сукоб са најмоћнијом војном силом свијета . Исто тако и о непрофесионалности и политичкој заслијепљености команде ВЈ која је мноштвом тенденциозних поступака покушавала, нажалост, дјелимично и успјела, да и Црну Гору учини поприштем тог сукоба.
Надам се да смо сагласни да је добро да све то није довело до још већег броја жртава у Црној Гори и да су жртве које су нам се догодиле довољна несрећа свих нас.

СЛУШАЛАЦ КОЈИ СЕ НИЈЕ ПРЕДСТАВИО :
Ваша погрешна политика у Бијелом Пољу, то јесте беспотребна афирмација Муслимана и Тарзана Милошевића, муслиманског ''баба'', како га већ зову, довеле су до оваквог резултата недавно одржаног пописа. Сигурно знате да је у Бијелом Пољу 23 000 Срба. Осветничком муслиманском политиком посрбили сте Бијело Поље . Беспотребно сте дозволили да се уклони бивши градоначелник Ђорђије Лукић, кога су грађани регуларно изабрали , само да би задовољили Муслимане. Као што Вам је већ познато Бошњаци и Срби, у Бијелом Пољу њих је око двије трећине, на референдуму неће гласати за самосталну Црну Гору, а мислим да шака Муслимана и Црногораца не игра велику улогу. Питам на крају, да ли ћете на референдум ићи с Тарзаном Милошевићем и Бијело Поље враћати у средњи вијек или ћете ићи са господином Лукићем на реферндум?

ОДГОВОР:
Ријетко сам у прилици да се сретнем са оволико националне нетрпељивости на једном мјесту. По Вама, сви су опасност за референдум - и Срби и Црногорци и Муслимани и Бошњаци. Једни зато што их је много, други зато што их је мало.

По мени, сви они су шанса за референдум, без обзира колико да их је.
Црна Гора је грађанска држава и сваки грађанин је за њу важан и има право да се национално изјашњава онако како осјећа. То смо дужни да поштујемо.
На просторима бивше СФРЈ смо имали прилике да видимо којим током ствари иду кад се грађани почну национално пребројавати.
Сигуран сам да ће сваки грађанин, који схвати да је Црна Гора наша заједничка кућа, коју треба заједно да уређујемо, гласати за државну самосталност Црне Горе, без обзира да ли је Црногорац, Србин, Бошњак, Муслиман или се другачије изјашњава.
Што се тиче господе Милошевића и Лукића - сигуран сам да ћемо с обојицом на референдум и да ниједан неће у 13 вијек.
Господин Лукић је био на челу Бијелог Поља у једном важном периоду и одговорно доприносио очувању добрих међунационалних односа, у периоду тешких искушења , кад се рат одвијао недалеко од Бијелог Поља, а 7. батаљон на подручју тог града разрађивао Милошевићеву стратегију за сијање зла по Црној Гори.

Господин Милошевић је данас на челу Бијелог Поља и примјер је успјешног, модерног градоначелника који ужива подршку грађана независно од њихове националне припадности. Преданим радом, и градоначелника и грађана, Бијело Поље је постало узор квалитетног функционисања локалне власти и рјешавања инфраструктурних и комуналних проблема, на добро свих. Мостови, спортска хала, аутобуска станица и други објекти, изграђени за кратко вријеме у Бијелом Пољу , не воде у 13. вијек , већ су итекако окренути ка будућности.

ИВАНКА, СЛУШАТЕЉКА ИЗ МОЈКОВЦА:

Поздрављам госодина предсједника Мила Ђукановића и захваљујем се за зграду коју ради у Радничком насељу Тутићи и молим Вас ако можете и имате средстава да помогнете овом насељу да се доведе вода, струја и уради канализација, да би зграда могла бити усељена.
ОДГОВОР:
Тачно је да је Предсједник Владе РЦГ Мило Ђукановић обећао изградњу зграде у радничком насељу Тутићи Општина Мојковац.
Тим поводом напомињемо да је између Владе РЦГ Дирекција јавних радова и Општине Мојковац закључен уговор којим су прецизирани међусобна права и обавезе.
Овим облигационим односом прецизно је уређено да изградњу зграде финансира Влада, а све остале комуналне обавезе и инфраструктуру Општина Мојковац.
Влада је испунила своју обавезу у конкретном случају, а локална самоуправа је дужна да испоштује уговорне обавезе које је преузела.
Конкретније информације поводом овог правног посла посједује Дирекција за јавне радове и Општина Мојковац.

ПИТАЊЕ СЛУШАОЦА ИЗ НИКШИЋА КОЈИ СЕ НИЈЕ ПРЕДСТАВИО:
У вези кредита који смо тражили 1999.године, још нијесмо добили ништа. Кад ће то бити?

ОДГОВОР:

Програм за континуирано стимулисање запошљавања и предузетништва у Црној Гори се реализије од фебруара 1999. године. До сада је путем овог Програма одобрено око 4.800 кредита у вриједности од преко 23 милиона . На овај начин до свог запослења је дошло око 8.000 лица.

Да би подносилац захтјева за кредит добио кредитна средства, мора проћи двије инстанце одлучивања:
- Регионалну комисију и
- Републичку комисију.


На нивоу Републике Црне Горе формиране су Регионалне комисије за регије: Подгорица (обухвата општине Подгорица, Даниловград, Цетиње, Колашин), Никшић (Никшић, Плужине, Шавник), Пљевља (Пљевља, Жабљак), Херцег Нови (Херцег Нови, Тиват, Котор), Бар (Бар, Будва, Улцињ), Бијело Поље (Бијело Поље, Мојковац) и Беране (Беране, Андријевица, Рожаје, Плав).
Рад Регионалне комисије се огледа у обиласку потенцијалних корисника кредита и то са најмање три њена члана. Чланови Регионалне комисије су непосредно упознати са условима рада код одређених кандидата: да ли задовољавају критеријуме из конкурса и да ли је тај инвестициони пројекат оправдан.
Регионална комисија формира ранг листе позитивно оцијењених захтјева по општинама и дјелатностима, формирају преглед негативно оцијењених захтјева по општинама и дјелатностима, достављају записнике о извршеном обиласку и оцјени и тд.
Служба за кредите при Заводу за запошљавање Црне Горе документацију примљену од регионалних комисија обрађује, класификује и прослеђује члановима РЕПУБЛИЧКЕ КОМИСИЈЕ. Републичкој комисији се достављају ранг листе позитивно и негативно оцијењених захтјева по општинама и дјелатностима.
Републичка комисија доноси одлуку да ли ће подносиоцу захтјева за кредит средства бити исплаћена или не, и у којем износу. Одлука се доноси на основу следећих критеријума:
- референце подносиоца захтјева,
- дјелатност,
- број запослених,
- квалитет обезбјеђења кредита,
- улагање у области приоритета привредног развоја Републике Црне Горе,
- да улагање гарантује рентабилност кроз непосредно ангажовање незапослених лица, као и да се њиме мијења или допуњује привредна структура Републике Црне Горе.
Под једнаким условима при одобравању кредита приоритет се даје програмима који се реализују на неразвијеним подручјима Републике Црне Горе у складу са регионалним развојем Републике Црне Горе, као и лицима која по први пут траже посао.
Реализацију позитивно оцијењених захтјева од Републичке комисије врши конзорцијум банака који чине Подгоричка банка, Никшићка банка и Пљеваљска банка.

Републичка комисија се састаје периодично у зависности од прилива финансијских средстава. Надамо се да ће на некој од следећих сједница Републичка комисија позитивно оцијенити и Ваш захтјев за кредит.

МИЛЕНА БОЖОВИЋ ИЗ ПОДГОРИЦЕ:
Инжењер сам прехрамбене технологије и специјалиста тахнологије микробиолошких процеса. Са оцјеном 9,5 завршила у Новом Саду.
Могу да радим у винарији, пекари, мљекари, водоводу, екотоксиколошком заводу. Ипак три године радим посао ван струке, као средњошлолац. Док је господин Филип Вујановић био премијер покушала сам да контактирам са неким у Влади, али одговора није било.
Какве су шансе да у Црној Гори не наилазим на исти одговор-зваћемо ако буде требало, обзиром да сам једина особа са том струком у цијелој Црној Гори?

ОДГОВОР:

Завод за запошљавање предузима низ мјера и активности у оквиру активне политике запошљавања, а у циљу подстицања запошљавања. Сходно томе Завод спроводи нову мјеру која се односи на одрадјивање приправничког стажа за незапослена лица са ВСС, а која имају просјечну оцјену 8,5 или више.
Завод ова лица, за вријеме одрадјивања приправничког стажа финансира 100% од најнижег коефицијента за високу стручну спрему, по критеријумима из Општег колективног уговора.
Примјеном ове мјере послодавци који нијесу у могућности да приме приправника због ограничености у систематизацији или због неких других разлога добијају шансу да приме млади и восокообразовни кадар, а и уколико задрже то лице у стални радни однос, Завод им рефундира доприносе за социјално осигурање за вријеме двије године, а за трећу годину четвртину тих доприноса.
С друге стране, приправници ће одрадити приправнички стаж и добити прилику да се наметну послодавцима својим знањем и способностима, тако да их тај послодавац може и задржати у стални радни однос.
Уколико би именована тражила запослење у својој струци (ради на пословима ССС) а под условом да се пријави на евиденцију незапослених, може користити ову законску могућност, обзиром да није одрадила приправнички стаж у степену стручне спреме коју има.

СЛУШАЛАЦ, ПЕНЗИОНЕР КОЈИ СЕ НИЈЕ ПРЕДСТАВИО:

Зашто нас је премијер преварио по питању повећања пензија?

ОДГОВОР:

Ускладјивање (повећање) пензија је извршено у складу са законским рјешењима која су била у примјени до 31. децембра 2003. године и на основу званичних статистичких података. Због непостојања нето зараде као категорије нијесу објављивани званични статистички подаци о кретању нето зарада на територији Републике од јула 2002. године тако да је (повећање) ускладјивање пензија извршено на основу званичних статистичких података о кретању трошкова живота.Премијер није овим поводом давао обећања, нити изјаве, па је тиме И нетачна тврдња да је преварио или изневјерио очекивања пензионера.


СЛУШАЛАЦ ИЗ КОЛАШИНА:
Кад ће бити материјално и да ли ће бити редовније?

ОДГОВОР:
Када је ријеч о исплати социјалних давања Министарство рада и социјалног старања је обезбиједило редовну једномјесечну исплату свих права из социјалне и дјечије заштите. То значи да и материјално обезбједјење породице (МОП) исплаћује се до 25. у мјесецу, тј.до сада је обезбиједјено 5 исплата МОП-а у овој години. Министарство рада и социјалног старања ће обезбиједити и до краја текуће године редовну мјесечну исплату МОП-а и свих других права из своје надлежности.

ПОМОРАЦ ИЗ ПРЕКООКЕАНСКЕ- БАР:
Господине Дјукановићу, како је могуће доћи на разговор код Вас? Проблема, као последице компетентних има много. Поморац сам Прекоокеанске Бар и годинама не могу да се укрцам на брод. Затим, стан са валидним рјешењем преко ноћи ми је разбијен и насилно усељен. Жена без посла, такодје тудјом кривицом. Покушавамо да школујемо два студента из дугова у 16 подстанарских квадрата.
Напомињем, да је за помоћ био расположен и тадашњи премијер господин Вујановић. Подсјећам, и ако под назнаком приоритетно, ријеч је о стану али ништа није ријешено. За све наведено имам доказну папирологију.
Унапријед захвалан.

ОДГОВОР:


Сходно одредбама Уредбе о посредовању при запошљавању на поморским бродовима иностраног послодавца (Сл.лист РЦГ број 22/2000), послови посредовања и заштите у поступку запошљавања градјана РЦГ на страним поморским бродовима, а у циљу стварања повољнијих услова за организовано запошљавање, повјерени су Заводу за запошљавање РЦГ и агенцијама овлашћеним за обављање послова посредовања у запошљавању.
У оквиру активне политике запошљавања Завод предузима и спороводи одредјене мјере и активности као што је измедју осталог и учествовање у организовању и финансирању препреме-обуке помораца ради стицања стручног знања, а у циљу њиховог бржег запошљавања.
У складу са поменутом Уредбом а ради обезбједјења правне сигурности при запошљавању ове категорије лица Завод, закључује општи уговор о запошљавању помораца на страним бродовима којим се поморцима обезбједјују сви облици и обим заштите предвидјени Законом о заштити наших градјана на раду у иностранству ратификованим медјународним конвенцијама.
Новим законом о запошљавању дата је могућност и другим правним лицима-агенцијама, да се баве пословима посредовања у запошљавању, а у циљу бржег отварања нових радних мјеста и смањења стопе незапослености. Тако су формиране агенције: Симонте у Котору, Хемосан у Бару, Азалеа у Бијелој и друге, које у сарадњи са Заводом врше континуирану припрему-обуку помораца у чему Завод учествује 50% у финансирању трошкова обуке, те се на овај начин запослио знатан број лица поморске струке.
Од незапосленог лица којем се пружају услуге у складу са Законом о запошљавању не смију се наплаћивати накнаде, а што је досад радјено од стране појединих правних и физичких лица која су се бавила запошљавањем помораца и који су наплаћивали веллику провизију непосредно од незапослених, а при томе им нијесу гарантовали никакву правну сигурност.
Уколико је именовани незапослено лице, и налази се на евиденцији Завода за запошљавање, брже ће доћи до посла уколико се укључи у програме које спроводи Завод за запошљавање.

ПИТАЊЕ ГРУПЕ ПОЛИЦАЈАЦА ИЗ ПОДГОРИЦЕ:
Да ли ће се наредне школске године постићи договор да се полицајци из Црне Горе школују у Београду, са Вишом школом је направљен споразум док са Полицијском академијом није. Значи, да ли се на Академији може постићи договор за макар наредну школску годину?

ОДГОВОР:

Полицијска академија из Београда још од школске 1999/2000.године не врши упис студената за потребе МУП-а Републике Црне Горе па је на тај начин једнострано прекинула сарадњу, а о разлозима ово Министарство никада није упознала. Но и поред тога конкурс за упис 115 студената на И годину основних студија у школској 2003/4.години на Полицијску академију у Београду ово Министарство је објавило у дневном листу "Побједа" 21.04.2003.године, поштујући на тај начин уставна права градјана на благовремено информисање, избор школе-факултета, занимања итд. без обзира што је у његовом дијелу који подразумијева права и обавезе студената назначено "Кандидат који по конкурсу буде примљен на студије Полицијске академије, у обавези је да по завршетку студија као дипломирани официр полиције прихвати распоредивање у мјесто рада, према потребама Министарства унутрашњих послова Републике Србије."

Из напријед изнијетог произилази да у школскј 2003/4.години, у И годину основних студија на Полицијској академији у Београду није уписан ни један кандидат са подручја Републике Црне Горе који би се школовао за потребе овог Министарства.

Ипак, Министарство унутрашњих послова Републике Црне Горе је остало отворено за сарадњу па је иницирало израду нацрта Споразума о школовању студената на Полицијској академији и ВШУП-у у Београду за своје потребе. Тим поводом одржан је и састанак представника Министарстава обје Републике и Нацрт овог Споразума достављен је МУП-у Републике Србије на усаглашавање.

ПИТАЊЕ СЛУШАТЕЉКЕ ИЗ ПОДГОРИЦЕ:
Да ли ће се у Даниловграду, или евентуално у Подгорици, од ове године отворити Виша школа унутрашњих послова, с обзиром да се Средња школа у Даниловграду укида?
ОДГОВОР:

Предлогом Пројекта реформе образовања црногорске полиције, који је у процесу верификације, предвида се укидање Средње школе унутрашњих послова у Даниловграду. Не предвидја се отварање Више школе унутрашњих послова, већ оснивање Полицијске академије, образовно истраживачког карактера. То није класична високо - образовна полицијска установа, већ по медународним стандардима и у оквиру Европске образовне политике, институција која ће организовати основну, стручну и специјалистичку обуку за кандидате за рад у полицији и припаднике полиције.

У Академију би се примали кандидати са средњом школском спремом који би пролазили кроз основну обуку у трајању од 18 мјесеци а кандидати са високом спремом у трајању од 10 мјесеци. Неће се више примати кандидати са завршеном основном школом, као до сада.

Цјелокупни систем образовања полиције ослањаће се на цивилни школски систем.

ПИТАЊЕ СЛУШАОЦА ИЗ ЦЕТИЊАч
Да ли је Француска упозната са посљедицама које је дала Црној Гори 1918.године, И да ли она може то да схвати да је то држава која је већ била независна И која сада иде ка томе? И да ли су господа у Бриселу упознати са том чињеницом?

ОДГОВОР:
Својим постављењем, како на билатералном плану, тако И кроз струцтуре Европске уније, Република Француска је увијек настојала да буде активни чинилац догађаја на просторима бивше Југославије.
Истовремено, снажно је поздравила развој демократских процеса И институција, као И демократски изабрану власт у Црној Гори. Када је ријеч о редефинисању односа са Републиком Србијом, Француска је пружила подршку по принципима И условима који гарантују стабилност у региону Балкана:
У цјелини гледано, званична Француска припада оној групи земаља у оквиру ЕУ, која је подстицала И креирала званичне ставове ЕУ према државној заједници, као најкраћем путу ка европским интеграцијама Србије И Црне Горе, не ускраћујући, при томе, право грађана да на демократски начин, путем референдума, одлуче о државном статусу Црне Горе.

СЛУШАЛАЦ КОЈИ СЕ НИЈЕ ПРЕДСТАВИО:
Колико Црну Гору кошта финансирање заједничке државе?

ОДГОВОР:
Финансирање заједничке државе кошта 41 мил.. Од тога се на финансирање Министарства одбране Србије и Црне Горе односи 36 мил. док је 5 мил. везано за текућу резерву буџета Републике и средства ће се користити према потреби коју одреди Савјет министара државне заједнице уз сагласност Владе републике Црне Горе.

СЛУШАЛАЦ КОЈИ СЕ НИЈЕ ПРЕДСТАВИО:
Корисницима Буџета све чешће касне плате и друге принадлежности које запосленима у просвјети, полицији... припадају по Колективном уговору. У јавним и другим предузећима од значаја за Републику такође, по негдје и више мјесеци, касне плате. Људи не знају шта да чине, како финансијски да преживе до сљедеће плате (а неплаћени рачуни за струју, телефон, комуналије се гомилају). Запослени у неким институцијама већ туже Државу за исплату заосталих плата, топлих оброка и слично. Када ће Буџет почети уредно да сервисира своје кориснике, има ли Предсједниче, наде?

ОДГОВОР:

Познато је да почетак календарске године увијек доноси проблеме у извршавању планираних обавеза буџета. Разлог за ово је нижи ниво прихода који почиње са првим кварталом календарске године и након тога ликвидност буџета се побољшава са максималним резултатима у туристичкој сезони.У 2004 години приходи су текли у складу са планираном динамиком, међутим ликвидност буџета је додатно угрожена са отплатом дугова, који су приспјели за наплату, тако да је дошло до кашњења у исплати личних примања.

Буџет је финансијски план по којем држава троши новац. Приходи буџета су увијек лимитирани фискалним потенцијалом, односно способношћу пореских обвезника да плате законом утврђене обавезе. Једноставно буџет уз одређени дефицит може трошити онолико колико порески обвезници уплате у државну касу. На терет буџета исплаћују се плате и друге принадлежности за велики број запослених, обезбјеђују се социјална давања за велики број корисника, а трошити се може само износ који се оприходује.Тужбе против државе обезбјеђују једнократну сатисфакцију појединаца, нарушаваују буџетски план али трајно не ријешавају проблем. Питање је да ли смо спремни сви платити веће порезе и доприносе да би обезбједили већу колективну потрошњу (здравствену заштиту, веће пензије, бољи статус запослених у државној управи).Тренутно економска ситуација показује да то није могуће, да се порески обвезници морају растеретити а то значи и редукцију буџетских издатака, међу којима су и лична примања.

СЛУШАЛАЦ ИЗ НИКШИЋА:
Говорите о смањену пореза и доприноса у привреди- колико ће то утицати на Буџет који сте означили као рестриктиван. Шта је са великим потрошачким јединицама у буџету? Значи ли то да су већа отпуштања радника, а социјалн програм још није направљен?

ОДГОВОР:
Влада Републике Црне Горе предложила је смањење стопа код пореза на доходак грађана, доприноса на пензијско и инвалидско осигурање и доприноса за здравствену заштиту, са почетком примјене од 01. јула 2004 године. Предложено је да стопе пореза и доприноса у периоду од 01. јула до 30. новембра 2004 године буду снижене за 5%, а у децембру за додатних 5%, тако да ће пореско растерећење за децембар 2004 и наредне године износити укупно 10%. Пореске олакшице у 2004 години имаће за посљедицу смањење прихода, па се Влада у циљу уравнотежења буџета опредијелила за ИЗМЈЕНЕ И ДОПУНЕ ЗАКОНА О БУЏЕТУ ЗА 2004 ГОДИНУ, које ће уз примјену нових законских ријешења на приходној страни обезбједити уравнотежење јавне потрошње у текућој години.
Смањене стопе на пензијско и инвалидско осигурање имају за резултат, ниже приходе Фонда пензијског и инвалидског у износу од 3,42 мил., као и смањене обавезе Фонда, које се плаћају по основу зарада запослених, у износу од 0,04 мил.. Произилази да је Фонду потребно обезбједити додатна средства у износу од 3,38 мил. и ако се томе додају ниже остварени приходи од 2,7 мил. тада је потребно обезбједити недостајући износ од 6,08 мил..
Приходи Фонда здравства, након примјене фискалних олакшица, процијењени су у нижем износу од 2,11 мил.. Истовремено и обавезе Фонда здравства по основу пореза и доприноса на зараде запослених смањују се за 0,56 мил., тако да недостаје 1,55 мил.. Уколико се томе додају ниже остварени приходи у првом кварталу од 2,1 мил., тада је за уравнотежење биланса потребно обезбједити додатних 3,65 мил..
Приходи буџета Владе, по основу примјене фискалних олакшица, процијењени су у нижем износу од 2,14 мил.. Ако се томе дода нижи ниво остварених прихода у првом кварталу од 4 мил., тада недостаје износ од 6,14 мил.. Новим законским рјешењима обезбјеђени су додатни приходи у износу од 4,56 мил., тако да се неравнотежа у износу од 1,58 мил. обезбјеђује смањењем буџета са 450,74 мил. на 449,16 мил..

КРШИКАПА МИТАР, ВОЈНИ ПЕНЗИОНЕР ИЗ ПОДГОРИЦЕ:
Сам сам, удовац, болестан, лије;им се у Војној поши 2939 код пуковника Мараша. Имам тешку астму, примам често инфузију, Хитна долази у по дана или ноћи. Тешко живим, немам прихода осим пензије: изгубио сам жену и јединца сина. Имам и ћерку, која је удата и има своју породицу и тешко је болесна.

Имам уштеђевину одавно код Подгоричке банке и Југобанке, па молим не за помоћ него како бих могао доћи до свога новца, да бих могао плаћати особу која ће се бринути о мени?

ОДГОВОР:

Претпостављам да се ради о старој девизној штедњи и за ове намјене буџетом Владе Републике Црне Горе за 2004 годину планирана је исплата од 8,1 мил. а њихова исплата ће почети у Законом утврђеним роковима.