Интервју предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића за ''Ла Газзетта Политица''

Новонастала држава за Европску унију

''Ла Газзетта Политица'' интервјуише предсједника Владе Црне Горе дан након реферерндума о независности Црне Горе.

Централне теме интервјуа су биле односи са Европском унијом, са Србијом, економске перспективе, односи са Италијом, али и сјећања на године кад је Југославија била у рату.


МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕМИЈЕР ЦРНЕ ГОРЕ


''Ла Газзетта Политица'': Премијеру Ђукановићу, након дугогодишњих припрема и масе препрека која Вам је стајала на путу, напокон је остварен, не само Ваш сан, већ и сан већине Црногораца, да њихова држава постане независна? Како се осјећате као отац самосталне, суверене Републике Црне Горе?

- Да, у праву сте, о томе су сањале генерације Црногораца, готово цијели један вијек. Разумљиво је да је присутна и емоција, али ми то нијесмо радили из романтичарских, или историјских разлога, иако је Црна Гора стара европска држава. Пројекат обнове црногорске државности и међународног признања Црне Горе водили смо искључиво због наше европске будућности, и спремности да сами преузмемо одговорност за своју будућност. Да бисмо се што прије укључили у европске и евроатлантске интеграције, требала нам је функционална и ефикасна држава. Обновили смо своју државу, и наставићемо да је градимо још одлучније у складу са европским стандардима.

Посебно сам задовољан што су Европа и међународна заједница у цјелини констатовали да је наш референдум био фер и поштен, легитиман, да је одржан у демократским условима, уз пуно партнерство са Европском Унијом. Брисел нам је заиста на прави начин помогао, и у припреми референдума, одређивања услова, током вођења референдумске кампање, и све до проглашења званичних резултата. Све је то рађено у координацији високог представника ЕУ за спољну политику и безбједност Хавијера Солане, и његових сарадника, међу којима бих посебно поменуо амбасадоре Мирослава Лајчака и Франтишека Липку, као и Фердинанда Ђентилинија. Сматрам да је ово и велика побједа европске политике на Балкану. Независна Црна Гора је једна нова позитивна европска прича у овом дијелу Европе.

Ласкава је та Ваша квалификација отац самосталне, суверене Републике Црне Горе, али желим да нагласим да сам ја био на челу једног политичког блока, који је на европски начин након пуних 88 година вратио државност Црној Гори, на шта смо сви поносни. Референдум је потврдио политичку зрелост црногорског друштва. Нема побједника и поражених, побиједила је европска Црна Гора. Завршили смо један велики посао, сад нас чека много обавеза, којима смо предано посвећени.

Ви сте у више наврата наглашавали да развод Црне Горе од Србије ће само побољшати односе између двије државе, које ће свака својим путем да се запути у ЕУ?

- Кроз историју и Црна Гора и Србија су биле независне државе, једине од свих бивших југословенских република. Историјска је истина да су најбољи односи између Црне Горе и Србије били управо у то вријеме када смо имали своје државе. Након распада велике Југославије, показало се да двочлана федерација, односно двочлана заједница, са таквом диспропорцијом и у погледу територије и становништва, једноставно није била могућа. Сада се отвара могућност да се и Србија посвети себи, грађењу свог европског пута. Увјерен сам да ће након што ускоро Црна Гора добије одвојени мандат за преговоре са ЕУ, и Србија брже кренути у европске интеграције. А то је од кључне важности за стабилност и европску будућност Балкана. Ми смо најискреније посвећени грађењу најбољих могућих односа са Србијом, јер нас на то упућује наша историјска блискост, и наша заједничка европска перспектива.

Још увијек постоји доста кључних питања да се ријеше између Црне Горе и Србије, од подјеле бродова ратне морнарице, па до осталих прагматичних проблема. Према Вашој процјени колико је времена потребно да се расчисте све нејасноће?

- Најважније је да постоји добра воља да отворено разговарамо о свим отвореним питањима. Сигуран сам да ће и Београд показати спремност да заједнички дјелујемо у том правцу. Ја сам ових дана упутио писмо премијеру Србије Војиславу Коштуници и изразио спремност да о свему разговарамо крајње пријатељски, како то и доликује представницима блиских народа. Очекујем ускоро његов позитиван одговор. Најважније је да се договоримо о прагматичним животним питањима, како независност Црне Горе и Србије не би ни на који начин погодила грађане ни у Црној Гори ни у Србији. Биће нам утолико лакше, јер су и Црна Гора и Србија од потписивања Београдског споразума прије четири године практично функционисале као двије независне државе.

Многи свјетски медији су прозивали Црну Гору, као земљу која је показала превише наклоности према прекоокеанском партнеру САД-у, када је за вријеме бомбардовања 1999. године, Црна Гора пружила логистичку помоћ НАТО-вим авионима. Било је доста злих језика везано за односе Црне Горе, не само политичке, већ и пословне са некадашњим државним секретаром Медлин Олбрајт?

- Веома сам поносан на то вријеме, када је Црна Гора договором и власти и опозиције, али прије свега зрелошћу наших грађана, сачувала мир и мултиетнички склад. Често се заборавља да је Црна Гора, иако мултиетничка земља, једина од шест бивших југословенских република у којој није било сукоба ни разарања током деценијске југословенске трагедије. Било је периода када су избјеглице свих вјера и нација са простора бивше Југославије у Црној Гори чиниле више од једне петине њеног укупног становништва.

Ако је неко о Црној Гори писао тако како Ви наводите у то вријеме, онда је то заиста или из зле намјере, или због непознавања чињеница. Није Црна Гора могла пружати логистичку помоћ НАТО-у, јер је Војска била заједничка, и бомбардовани су и неки војни објекти у Црној Гори. Ја сам захвалан свим свјетским лидерима, посебно француском предсједнику Жаку Шираку, који су се тада снажно заложили да се Црна Гора, због своје прогресивне политике, поштеди НАТО удара. Ми нијесмо хтјели да будемо саучесници у приватном рату тадашњег српског лидера против НАТО-а. У то вријеме, управо због таквог односа Црне Горе мени су као Предсједнику била отворена сва врата, и у Америци, и у Европи, и у Русији. Иако су ме у Београду, као и моји политички опоненти просрпске провинијенције у Црној Гори, тада називали издајником, ја сам на свим високим адресама у свијету заступао став против бомбардовања Србије, и упозоравао да је то акција којом Милошевић покушава да се обрачуна са својим политичким противницима, и да учврсти власт. Он је из тих разлога и испровоцирао тај рат.

Смијешна је та прича о мојим наводним пословним везама са тадашњим америчким државним секретаром Медлин Олбрајт. Морам Вам признати да то први пут чујем. Ја се никад нијесам бавио бизнисом, а нијесам никада ни чуо да се госпођа Олбрајт бави бизнисом. Ми смо у то вријеме имали веома честе контакте, јер је тадашња америчка администрација била веома инволвирана на Балкану.

Ви сте се експлицитно изјаснили да желите да видите црногорске луке препуне ексклузивних јахти, а не ратних бродова... Да ли то значи да се будућност Црне Горе базира на туризму високог нивоа?

- Сви макроекономски показатељи потврђују да је Црна Гора на путу перспективног економског развоја и напретка. Имамо све предиспозиције за развој и приморског и планинског туризма. То је један од наших приоритета. Није прошло ни мјесеце дана од референдума, а већ имамо такву најаву доласка угледних инвеститора практично из цијелог свијета. Вјерујем да ће Црна Гора у најскорије вријеме бити не само оаза мира и мултиетничког склада, већ једна од најразвијенијих земаља у овом дијелу Европе. Стабилност и нормативни услови, чему смо посвећени, предуслов су за привлачење страних инвестиција. Све то желимо да радимо транспарентно, по узору на развијена европска друштва.

Ваши политички противници из опозиције су Вас често оптуживали да се борите за независност земље из личних разлога, због добијања дипломатског имунитета у процесу суда из Барија?

- Црна Гора је мала земља, у којој практично свако сваког зна. На свим досадашњим изборима, а било их је заиста много посљедњих десетак година у Црној Гори, као и на референдуму, грађани Црне Горе су најбоље показали да не вјерују тим измишљотинама. Да је та њихова прича тачна онда би било логично да се залажем за заједничку државу са Србијом, и због тога би ме многи тапшали по рамену, не само у Београду, већ и у неким европским центрима. Никада нијесам учинио ништа што је противно закону, тако да спокојно гледам и на процес у Барију који помињете.

Како видите будућу сарадњу са Италијом и њеном новом Владом, на челу са Романом Продијем?

- Италија је увијек била у врху црногорских спољнополитичких приоритета. Постоји и дуга традиција пријатељских веза између наших земаља. Ја вјерујем да ће се сада након избора нове Владе на челу са господином Продијем у Италији, и међународног признања Црне Горе након референдума, створити најбољи услови за развој свестране сарадње у обостраном интересу. Увјерен сам да на то нећемо дуго чекати и да постоји спремност са обје стране Јадранске обале да у европском духу, и у најбољем интересу наших народа и земаља, градимо односе повјерења и добросусједства.