Говор у Херцег Новом, 28.03.2003.године

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕМИЈЕР ЦРНЕ ГОРЕ:





Поштовани предсједавајући,
Даме и господо,

Са задовољством сам прихватио позив угледног њемачког Друштва за Југоисточну Европу да узмем учешћа на отварању ове Конференције. Уствари, нијесам хтио да пропустим ту прилику да у оквиру дијалога о будућности Западног Балкана, говорим о Црној Гори данас, и нашим пројекцијама и преокупацијама.

Захваљујем организатору што је успио да окупи око ове теме значајне њемачке представнике који на разне начине утичу на доношење одлука и формирање јавног мјења у Њемачкој и у Европи. Вјерујем да ће дијалог са представницима Владе, политичког живота и црногорског цивилног друштва допринијети бољем разумијевању црногорског демократског пројекта, надања и стремљења Црне Горе, и региона у којем живимо. Све вас срдачно поздрављам. Добродошли у Црну Гору.

За протеклих шест година, од разлаза са Милошевићевом политиком, у ванредно тешким политичким условима, уз безбједносне и свакојаке друге ризике, Црна Гора је, хтио то неко да призна или не, направила демократски узлет, и суштински препород. Данас је стабилно на европском путу посвећена економским и политичким реформама, дубоко свјесна цијене коју за то мора да плати. Али исто тако и свјесна да алтернативе евроатлантском избору нема. И тај кратки период од шест година може се подијелити у двије фазе. Прве три године Црна Гора је била стално на нишану Милошевићевог режима, али слављена од међународне заједнице. Након промјена у Београду није више било безбједносних ризика, али је у еуфорији побједничког славља, међународна заједница готово до краја маргинализовала Црну Гору. Међутим, ми смо у Црној Гори направили демократски избор због својих аутентичних интереса, због будућности данашњих и генерација које долазе, а не због Милошевића, или да би се свидјели некоме у међународној заједници. Ишли смо храбро и одлучно путем реформи и демократизације друштва, суочени са економским, социјалним и политичким проблемима. Успјели смо при том да очувамо међунационални склад, и да останемо једина бивша југословенска република у којој се није ратовало. Вјерујем да смо вријеме политичке нестабилности у Црној Гори оставили иза нас. Након октобарских парламентарних избора формирали смо стабилну Владу, и обезбиједили значајну парламентарну већину за наш демократски пројекат. У складу са Београдским споразумом, усвојена је недавно Уставна повеља и формирана унија Србије и Црне Горе. Тиме смо и компликовано питање црногорско српских односа у овој фази скинули са дневног реда. У међувремену је са Хрватском постигнут договор о привременом рјешењу за Превлаку. Данас Црна Гора нема отворених политичких питања која би могла угрозити њену стабилност.

То су значајни предуслови да Влада и други државни органи максимално буду концентрисани на реформе. Заокружили смо свеобухватну стратегију реформи. Влада је утврдила Агенду економских реформи, Стратегију управне реформе, као и стратешки план реформе образовања. До ових капиталних докумената дошли смо у сарадњи са америчким и европским експертима. У истом реду приоритета је и стварање стимулативног амбијента за подстицај предузетништву и развој малог и средњег бизниса, као и динамизирање активности на реализацији националног плана за сузбијање болести зависности, у оквиру одлучне борбе против свих видова криминала. Паралелно са тим, Влада је посвећена одржању социјалне стабилности, што је претходни предуслов за реализацију реформских циљева. Очекујемо наставак иностране помоћи, као и сва друштва у транзицији, али смо свјесни да ове тешке послове не може завршити нико умјесто нас. Ова генерација људи у Црној Гори спремна је да преузме одговорност за своју будућност. Свјесни смо да је програм Владе веома амбициозан. Пројектовали смо економски раст, чији ће носилац бити прије свега приватни сектор. Један од циљева је и усклађеност закона и процедура са Европском Унијом. Исто тако и валоризација црногорских потенцијала, посебно у областима гдје постоје компаративне предности. Важан задатак је раст животног стандарда грађана, уз адекватан образовни и здравствени систем, и изграђен систем социјалне сигурности. Наш кључни циљ је да грађани осјете на личном стандарду предности реформи, и свега што оне носе. У посебном фокусу је заштита животне средине. У нашем Уставу је записано да је Црна Гора еколошка држава. Свјесни смо да овај пројекат не може реализовати Владин тим ма како он био способан и спреман. Успјех је могућ ако га прихвати као свој и цивилни сектор, шира јавност, и ако у њему своје мјесто нађе практично сваки грађанин.

Дакле, економске реформе, и реформа цјеловитог система данас је наш императив и наш кључни стратешки циљ. Упоредо са овим активностима посвећени смо конституисању уније Србије и Црне Горе, у складу са Београдским споразумом, и Уставном повељом. Ми смо у Црној Гори били за чистији модел односа са Србијом након промјена у Београду предлагали смо да договором између Подгорице и Београда окончамо процес дисолуције бивше Југославије. Предлагали смо независност и међународни субјективитет за Црну Гору и Србију, и савез двије државе ако то и Србија жели, као могући ембрион нових интеграција на Балкану. Није било у то вријеме разумијевања за такав предлог ни у Београду ни у Бриселу. Ми смо уважили и интересе других, интересе региона и међународне стратегије за Западни Балкан, и тако је дошло до Београдског споразума 14. марта прошле године, под покровитељством Европске Уније. Он је мјера могућег компромиса у датим политичким околностима. А компромис је и био могућ зато што је Споразум уважио достигнути ниво реформи у двјема државама чланицама, уважио реалност да постоје два царинска система, два пореска система, два монетарна система, и многе друге разлике. Дошло се до оригиналне државне формуле, са једном међународном адресом, неопходном у овој фази процеса асоцијације и стабилизације са Европском Унијом.

Црна Гора се крајње озбиљно и одговорно односи према преузетим обавезама из Београдског споразума. Максимално ћемо испоштовати свако рјешење које тај документ садржи, као и Уставну повељу, која се на њима темељи. Ни мање, ни више од тога. Све покушаје накнадне ревизије тог компромиса, без обзира одакле они били емитовани, и са каквим циљем, сматрамо штетним по овај процес, и на њих нећемо пристати. Када је потписан Споразум у Београду, сви су знали и у Црној Гори и у Србији, као и у ЕУ и међународној заједници, да је наша унија атипичан модел државе. Сада, у процесу асоцијације и стабилизације, не може се очекивати да се исти шаблон примијени на унију двије државе чланице, као на неку унитарну државу. То је немогуће учинити, а да се не нанесе штета једној или другој. Зато је потребно мало више стрпљења и добре воље и разумијевања свих да бисмо ишли ка што је више могуће оптималним рјешењима. Постоји максимална спремност Владе Црне Горе да се што прије дође до динамички реално постављеног Акционог плана хармонизације трговинских и царинских система држава чланица. Свакако ће бити тешко, али нека то буде изазов за све нас. Наш кредо је: хармонизација свакако, наравно са европским стандардима.

За будућност региона у којем живимо од пресудног је значаја да се у кључним европским центрима, и у сједишту Европске Уније у Бриселу, са више суптилности гледа на процесе који се одвијају на овим просторима. Они су нажалост увијек кроз историју на Балкану имали своју закономјерност. Недавно убиство српског премијера Зорана Ђинђића трагична је опомена. Желим то да кажем управо овдје, у Херцег Новом, гдје је Зоран Ђинђић у вријеме НАТО бомбардовања, пред Милошевићевим пријетњама, био нашао своје уточиште. Није ни слутио да ће га меци које је давно испалила та злокобна политика сустићи четири године касније на прагу Владе Србије, као њеног премијера.

Црна Гора жели на најконструктивнији начин да помогне Влади Србије да се консолидује, и да подржи тим који је окупио Ђинђић да настави европским путем који је он трасирао. Ми не желимо своју срећу да градимо на несрећи Србије. Све ћемо учинити да дамо шансу унији Србије и Црне Горе, у складу са договором који смо постигли.

Мислим да је на питање: каква је будућност Црне Горе, одговор једноставан. Она је европска, без обзира шта ће бити послије три године, када је дата могућност и Србији и Црној Гори да њихови грађани на демократском референдуму одлуче да ли желе другачији државно правни оквир. Али то није сада у фокусу наше пажње. Данас су то реформе, и унија. Да су данас Србија и Црна Гора независне државе, оне би морале проћи исти пут који их чека у процесу асоцијације и стабилизације. Тога смо свјесни, и томе смо посвећени. Што даље будемо одмакли за ове три године на путу европеизације наших друштава, утолико ће се на државно правно питање гледати реалније и конструктивније, без вишка политизације, и свакаквих других недоумица. У сваком случају, Црну Гору и Србију чека мјесто у породици развијених европских народа и држава, које заслужују ове старе балканске и европске државе. Чланство у Савјету Европе почетни је, али значајан корак у том правцу.

Користим прилику да изразим захвалност Њемачкој која је свих протеклих година, и у оквиру Европске Уније, и билатерално, пружала подршку и конкретну помоћ демократским снагама Црне Горе. Вјерујем да се сада стварају услови за интензивирање билатералне сарадње. Наш је циљ да учинимо Црну Гору стабилним, атрактивним подручјем за стране инвестиције, и за све видове економске и друге сарадње. То је и наш допринос регионалној стабилности, и политичкој и економској обнови региона на путу до евроатлантских структура.

Хвала вам на пажњи! Желим вам да се угодно осјећате у Херцег Новом.

Херцег Нови, 28.03.2003. године