Говор за Самит Србије и Црне Горе 24.02.2003.године

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕМИЈЕР ЦРНЕ ГОРЕ:



Поштовани предсједавајући,
Даме и господо,

Са задовољством сам прихватио позив за учешће на овом међународном скупу, у организацији реномиране Тсомокос Гроуп Интернатионал. Захваљујем господину Тсомокосу за могућност да овом уваженом аудиторијуму укратко презентирам актуелна кретања у Црној Гори. Желим и да вас упознам са црногорским реформским достигнућима и плановима, развојним могућностима и перспективама. Исто тако, и са нашим погледом на унију Србије и Црне Горе, као и на регион, чијој смо економској и политичкој реконструкцији посвећени. О овим питањима конкретније ће говорити и други компетентни представници извршне и монетарне власти, и политичког живота Црне Горе, који учествују на овом скупу.

Ово је вријеме интензивних позитивних промјена у Црној Гори и Србији, и у нашим међусобним односима. О томе свједочи и назив овогодишњег, трећег по реду, Самита. Два претходна су била југословенска, а ово је Самит Србије и Црне Горе. Југославије више нема, а самим тим ни могућности за злоупотребу југословенске емоције, и одржавање те илузије. И након октобарских промјена у Београду 2000те, које су биле заиста историјске, под тим називом замагљивана је наша стварност. Међутим, ја и на спорове из даље и новије историје гледам у свијетлу одлучне окренутости ка европској перспективи. По први пут, у посљедњих шест година, већинска, демократска, проевропска, дакле, аутентична Црна Гора, представљена је у Београду. И по први пут на једном оваквом скупу, што је важан предуслов његове успјешности.

За овогодишњи Самит влада посебно интересовање и због тога што се одржава непосредно уочи конституисања нових органа државне заједнице Србије и Црне Горе. Он добија и на регионалном значају тиме што је организован у вријеме предсједавања Атине Европском Унијом, и грчких иницијатива за Балкан, у сусрет Солунском самиту. Цијеним да је ово значајна трибина гдје ће представници Црне Горе и Србије, у присуству угледних гостију из иностранства, презентирати погледе и планове за нашу европску будућност.

Црна Гора и Србија су намјерне да заузму своје мјесто у породици европских народа и држава. Одувијек су историјски и географски биле, и суштински ће бити дио Европе. Одлучни смо да овдје имплементирамо европске стандарде у политици и економији. И да градимо цивилно, грађанско друштво мултиетничке демократије по узору на наше европско окружење. У том процесу ми ћемо се интензивно ослобађати тегова прошлости који нас вуку назад. Такође, и Европа би морала интензивније да настави са даљим снажењем своје проактивне политике према Западном Балкану, и ширењем механизама економског и социјалног повезивања на овај регион. Јер, његова политичка стабилност и безбједност, и његов стратешки економски развој, два су међусобно повезана и условљена процеса. Коријени демократије и стабилности у региону могу се учврстити једино ако се превазиђе његово дубоко економско заостајање. То је предуслов успостављања владавине права, модерне тржишне привреде и развоја институционалних и кадровских капацитета. У том циљу Европска Унија би морала у свим земљама региона да одлучније и директније гради партнерске односе, и осмишљава програме сарадње са демократским снагама, које су носиоци прогреса и проевропске политике. Тиме не желим да умањим одговорност нас који смо европске цивилизацијске вриједности изабрали за своју државну политику. Ми морамо помоћи Европи и свијету да боље разумије наша стремљења. Ми који живимо у овом региону морамо градити међусобне односе по европском моделу. И помоћи себи да би нам свијет помогао. Трауме из блиске прошлости су болне. Не смијемо их заборавити, нити прикривати било чију одговорност. Оне остају као опомена, али и подстицај и изазов за све који на овим просторима хоће да граде један другачији, бољи свијет. Времена за чекање немамо. Потрошили су га они који су у региону протекле деценије национализме са различитим предзнацима а истим учинком, узели за своју заставу. Али, као што сам рекао, оставимо се прошлости. Ми смо пред изазовима европске будућности.

Желио бих сада да вас упознам са актуелним политичким и економским тренутком Црне Горе. Након више од једне деценије, по први пут је у Црној Гори успостављена пуна политичка стабилност. Послије ванредних октобарских парламентарних избора, на којима су демократске снаге убједљиво побиједиле, имамо стабилну парламентарну већину, и стабилну Владу. То је амбијент који гарантује ефикасно доношење реформских закона, и њихову примјену. Недавно је, у складу са Београдским споразумом, коначно усвојена Уставна повеља. Тиме су створени услови да одговорно приступимо уређењу односа Црне Горе и Србије на нов начин. Наредних дана биће конституисани највиши органи државне заједнице. Постигнут је и договор са Хрватском о привременом рјешењу за Превлаку, чиме је окончан дугогодишњи рад Мисије УН на граници Црне Горе и Хрватске. То је важан корак ка унапређењу односа са Хрватском, и јачању регионалне стабилности.

Протеклих година, у условима отвореног сукоба са бившим београдским режимом, Црна Гора је приступила спровођењу економских и демократских реформи, ризикујући властиту стабилност. Парадоксално је да смо били под теретом међународних санкција због политике Милошевићевог режима, а да смо истовремено трпјели жестоке санкције тог истог режима, као и политичке, пропагандне, и војне притиске. И у тим условима остварили смо резултате који нијесу за потцјењивање. Успјели смо да афирмишемо Црну Гору као оазу мира, мултиетничког склада, и демократске шансе за регион. Поносни смо и на чињеницу да смо једина од бивших југословенских република у којој се није ратовало.

Све је то, срећом, прошлост. Влада на чијем сам челу сада има основне политичке предуслове да одлучно крене са динамизирањем реформи, и већ то чини. Наш стратешки задатак су, дакле, реформе, и очување социјално подношљивог амбијента за имплементацију нових рјешења. Наш циљ је модернизација црногорског друштва. То значи усклађивање са стандардима европског окружења у свим његовим сегментима у економској, правној, политичкој и безбједносној сфери. Свјесни смо да је то мукотрпан процес, који тражи одрицања, и да ћемо се суочити са многим искушењима. Много је наслијеђених проблема, не само из посљедње деценије, већ оних чији коријени сежу дубоко у прошлост. Најтеже је мијењати свијест људи, али и тај процес иде узлазном линијом. Већ смо искусили да су реформе болан процес, који подразумијева доношење тешких одлука. Неке од њих смо већ донијели. Подсјетићу на увођење еура као средства плаћања, на либерализацију спољнотрговинског режима, завођење реда у банкарском сектору, ограничења у Буџету Републике. Усвојили смо низ реформских закона у разним областима. Пред нама су и веома одговорне одлуке на плану приватизације. Исто тако, и у процесу реструктурирања дијела привреде који има перспективу, и у даљој рационализацији јавне потрошње. Једном ријечју у свим секторима. Наш је централни средњорочни економски циљ повећање друштвеног бруто производа, уз стварање услова за ново запошљавање. Велики је проблем, који није аутентично црногорски, то што је у деценији конфликата дестабилизован развој привреде, и што је значајан дио економских активности потиснут у зону сиве економије.

Влада је одлучила да у првих сто дана изађе са три агенде реформи економских, државне управе, правосуђа и локалне самоуправе, и реформи образовања. Озбиљно смо посвећени том послу, уз учешће реномираних иностраних експерата, прије свега УСАИД и ЕУ.

Реформе у економској свери једно су од кључних упоришта свеобухватног реформског пакета. Радимо на стварању услова за економски раст, на усаглашавању норматива са стандардима и праксом Европске Уније, као и на валоризацији потенцијала гдје Црна Гора има компаративне предности. То подразумијева јачање приватног сектора, као и синхронизовану акцију на даљој рационализацији јавне потрошње на свим нивоима. Маркираћемо привредне секторе, и у оквиру њих гране и дјелатности, у којима је могуће постићи економски раст. Влада истовремено ради на стварању услова за развој предузетништва и подстицање приватне иницијативе кроз мали и средњи бизнис. Утврђен је концепт таквог развоја. Влада ће приоритетно обезбиједити поједностављивање бирократских процедура за нови приватни бизнис, и за ширење већ започетог, који се потврдио као успјешан. Исто тако, обезбиједиће концепт пореских олакшица, и других подстицајних мјера. Очекујемо да ће то, између осталог, на кратак рок омогућити и преусмјеравање дијела привредних активности у регуларне токове.

Дјеловање Владе је значајно детерминисано и обавезама које проистичу из процеса стабилизације и асоцијације са ЕУ, заједно са утврђеним смјерницама и препорукама ММФ, Свјетске банке, и других међународних организација и институција. То је драгоцјена шанса да у партнерском процесу трансформишемо систем према европском моделу. Стратешка визија економских реформи у Црној Гори обогаћена је и реализацијом програма одрживог развоја, у сарадњи са домаћим и страним експертима. То ће афирмисати имиџ Црне Горе као еколошке државе, кроз обавезу да се сви пројекти и активности темеље на оптималном очувању, заштити и унапређењу природних и укупних друштвених ресурса.

У интерактивном односу са овим плановима је и радикална реформа државне управе, правосуђа и локалне самоуправе. То је предуслов за увођење нових институција тржишне демократије, и за њихово функционисање. Нема модерног концепта демократске државе без темељне трансформације јавне управе. Правосуђа такође. Владавина права је предуслов за бржи напредак. И за ефикасну борбу против свих видова криминала и недозвољених послова, од којих није имуно ни црногорско друштво, као ни друга друштва у транзицији. У припреми, или у скупштинској процедури је сет закона који ће означити реформе полиције, и локалне самоуправе. За све ове послове који нас чекају, од којих се са некима по први пут сусријећемо, треба нам и више знања, и нових знања. Зато је реформа образовања, чија је стратегија утврђена, цондитио сине qуа нон нашег укупног дјеловања.


Реформски пројекат у Црној Гори је амбициозан, и комплексан. Он задире у све поре друштвеноекономског живота. Ми смо пред тим великим изазовом свјесни и тешкоћа, и цијене коју морамо платити. Алтернативе немамо. Времена још мање. Надам се да с правом очекујемо и подршку и помоћ међународне заједнице. Мала економија, каква је црногорска, не може опстати без пуне отворености и економске сарадње са окружењем. Уклањање свих баријера за слободан проток људи, роба, услуга, новца и капитала наш је императив. Цијеним да се Црна Гора усвајањем и спровођењем одређених економских политика већ потврдила као важан ослонац у текућем процесу креирања зоне слободне трговине и јединственог инвестиционог простора у региону. Свјесни смо да је сарадња са сусједима и отвореност за све врсте интеграција подједнако предуслов и за националну, и за регионалну стабилност и развој. То је образац, и једини могући правац ка остварењу заједничког евроатлантског циља.

На том фону, посебан задатак Владе је да Црну Гору учини атрактивним амбијентом за привлачење страних инвестиција. Закон о страним улагањима обезбјеђује национални третман иноулагача, репатријацију профита, и пружа све неопходне гаранције инокапиталу. Предвиђен је читав низ погодности за потенцијалне стране инвеститоре: ослобађање од плаћања пореза на добит за прве три године за предузећа основана у привредно недовољно развијеним општинама; одговарајуће умањење пореза на добит за улагање у основна средства; избјегавање двоструког опорезивања; олакшице приликом плаћања царина на увоз одређене опреме, сировина, репроматеријала, резервних дјелова и слично. Имамо готове пројекте у области саобраћаја, туризма, пољопривреде, водоснабдијевања... Поменућу неке од њих опремање тунела ''Созина'', који се гради, као и изградња прикључних саобраћајница. Овај тунел ће повезати наш главни град са Јадранском обалом, и лучким градом Баром. Исто тако, и пројекат за изградњу моста преко Бококоторског залива, заобилазног пута око Подгорице. Црна Гора је значајна туристичка дестинација. Зато је наш приоритет реконструкција и модернизација аеродрома у Подгорици, и приморског аеродрома у Тивту. У истој равни важности су и активности на реконструкцији и модернизацији путних праваца, који Црну Гору повезују са главним европским коридорима.

Процес приватизације је у поодмаклој фази. Завршетком програма масовне приватизације, и продајом једног броја компанија стратешким инопартнерима путем међународних тендера, око 60% укупног капитала у Црној Гори прешло је у приватне руке. Успјешно је приватизовано неколико великих предузећа. ''Југопетрол'' Котор продат је грчкој компанији ''Хелениц Петролеум''. У Црној Гори су белгијски ''Интербру'', јапански ''Даидо метал'', швајцарске, британске, словеначке, руске и друге компаније. Продато је неколико хотела на Црногорском приморју. И сами инвеститори, као и европски и амерички савјетници, задовољни су ефикасношћу и транспарентношћу процеса купопродаје. У току је приватизација наше највеће државне банке ''Монтенегробанке'', о чему се воде преговори са Новом Љубљанском банком. Планом приватизације за ову годину предвиђена је продаја контролног пакета акција стратешким инвеститорима у Комбинату алуминијума Подгорица, Жељезари Никшић, Дуванском комбинату, хотелскотуристичким предузећима на Јадрану у Херцег Новом, Будви и Улцињу, затим Подгоричкој банци... Дуг је списак тих предузећа. Влада ће урадити све да заштити инвеститоре, и обезбиједи услове за смањење свих врста некомерцијалних ризика улагања у Црну Гору.

Упоредо са овим активностима максимално смо посвећени обавезама које проистичу из Београдског споразума и Уставне повеље. Наредних дана биће обављене све припреме за конституисање законодавне и извршне власти на нивоу уније Србије и Црне Горе. Двије владе у досадашњој фази дале су одлучујући допринос стварању претпоставки за њено формирање. Данас се у Европи и свијету са великом надом гледа на овај аранжман као на примјер нове реалности на Балкану, и партнерства са ЕУ. Сматрам да ћемо најбоље помоћи функционисању државне заједнице ако се максимално посветимо својим аутентичним проблемима у Црној Гори и Србији, и ако их будемо ефикасно рјешавали. И ако будемо исто тако одговорно посвећени питањима од заједничког интереса, вођени европским циљем. Не би било добро да се атмосфера политизације, која је обиљежила фазу израде Уставне повеље, пренесе сада и у сљедећу етапу почетних корака нове уније. Свима нам треба доста добре воље и стрпљења. И у Подгорици, и у Београду, и у Бриселу. Свјесни смо да морамо ићи брже, и храбрије вући неке потезе. Али, све политичке одлуке морају слиједити економску логику и европски стандард. Управо процес асоцијације и стабилизације нужно полази од флексибилнијег приступа, који, иако се ослања на заједнички сет политичких и економских услова, потенцира да земље региона напредују ка ЕУ према властитој динамици, коју диктира достигнути ниво развоја и постојећи степен адаптибилности система кључним елементима законодавства ЕУ.

Ову филозофију слиједи и Београдски споразум и Уставна повеља. Значи, државна заједница би требало и Црној Гори и Србији да отвори могућности за брже прилагођавање њихових система европском стандарду, а не супротно. Морамо уважити чињеницу да ће то бити једна врло оригинална државна формула, и да је на томе и био могућ компромис до којег смо дошли у доброј вјери, уз помоћ Европске Уније. Нова заједница није ни профункционисала, а већ се тенденциозно, и злонамјерно поставља питање је ли трогодишњи период чекаоница за црногорску независност. Неће је спасити ћутање о референдуму, нити ће је угрозити његово помињање у Београдском споразуму, у Уставној повељи, и у дневнополитичкој реторици. Треба вјеровати да су људи рационални, и да ће, ако им буде боље, чувати то што је боље. Постоји споразум, и уставни оквир, и ми ћемо се одговорно односити према обавезама које из тога произилазе. Превасходни циљ који је пред нама јесте европеизација и Црне Горе и Србије. Видјећемо како ће то све функционисати. Основно је да на паметан начин помогнемо једни другима у тешким пословима у процесу асоцијације и стабилизације, односно унутрашње хармонизације према стандардима Европске Уније. Какав год био наш коначни аранжман, и за Србију и за Црну Гору императив су евроатлантске интеграције. То је суштина. Све остало ће доћи само по себи, без политизације, и без тензија. Овој генерацији у Црној Гори и Србији припало је тешко бреме одговорности за тражење рјешења међусобних односа, које није нимало једнозначно, ни просто. И не може се поједностављено пројектовати кроз инсистирање на једној адреси, која је унифицирана формула за процес асоцијације и стабилизације. Иза тога је различит ниво остварених реформи, два привредна система, два монетарна система, два царинска система, огромна диспропорција у територијалној величини и броју становника. И море наслијеђених предрасуда, и проблема из даље и ближе прошлости. И у Србији и у Црној Гори су још увијек жилави остаци конзервативних снага. Бојим се да се у неким круговима, олако пренебрегава та чињеница. Хармонизацију је могуће извршити за три мјесеца, за годину, двије или три. На који начин, и у којем временском оквиру ће то бити могуће остварити, не може бити ствар политичке одлуке. То мора бити резултат јасних процјена ефеката на привреду и грађане и Црне Горе и Србије. Не треба нико да сумња у спремност Црне Горе да са Србијом обезбиједи слободан проток људи, роба и капитала, и максималну отвореност. Ми то хоћемо са свима у региону, и у ширем окружењу. Али хоћемо то да радимо по правилима Европске Уније, Свјетске трговинске организације и другим међународним стандардима, и не на штету ни Црне Горе, ни Србије, већ на обострану корист.

Рекао бих на крају да је наша европска будућност почела. Очекујемо да ће нас Брисел подстаћи и подржати да наш реформски воз стигне што прије до свог европског одредишта. И да ћемо у томе имати пуну подршку Америке, Русије и свих који су инволвирани у региону, и који су посвећени изградњи једног бољег, богатијег и хуманијег свијета. Све наше реформе подређене су нашој намјери да будемо дио тог свијета.

Хвала вам на пажњи!

Београд, 24.02.2003. године