Мило Ђукановић, Предсједник Владе РЦГ учествовао на самиту у Атини

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕМИЈЕР ЦРНЕ ГОРЕ:

















Поштовани предсједавајући,
Даме и господо,

Са задовољством сам прихватио позив Свјетског Економског Форума за овај скуп. Посебно ми је драго што се одржава у Атини, у сусрет Солунском самиту, који ће, вјерујем, означити нову европску перспективу за Западни Балкан. За респект су напори Грчке, као предсједавајућег ЕУ, у том правцу.

Желим укратко да вас упознам са ситуацијом у Црној Гори. Прије свега, са активностима Владе на спровођењу економских и институционалних реформи. Исто тако, и о пословима које заједно са Србијом обављамо на хармонизацији економских система, и припремама за отпочињање процеса асоцијације и стабилизације са ЕУ. И да кажем нешто о нашим очекивањима од Европске Уније и међународне заједнице.

На парламентарним изборима у октобру прошле године демократске, проевропске снаге забиљежиле су значајну побједу. Имамо убједљиву парламентарну већину, и стабилну Владу. Кандидат демократске коалиције са огромном већином је побиједио на предсједничким изборима 11. маја ове године. Заокружили смо, дакле, све институције система. Послије низа година, нормализовани су односи са Србијом, са којом у доброј вјери радимо на имплементацији Београдског споразума и Уставне повеље, којима је конституисана унија Србије и Црне Горе. Са Хрватском је постигнут споразум о привременом рјешењу за Превлаку. Црна Гора нема данас отворених политичких проблема. Питање државноправног статуса биће третирано у складу са Београдским споразумом.

Значи, имамо повољан амбијент за реформе: политичку стабилност, досадашње резултате, јасне европске циљеве, и пуни мандат и капацитет Владе. Моја Влада, која је изабрана прије четири и по мјесеца, нема, а и не жели, политичке алибије. Помаци на реформском плану биће мјера успјеха. Визију развоја економског система, који одговара малој економији каква је Црна Гора, креирали смо прије пет година. У основи је приватна својина и развој бизниса на приватном сектору; отвореност економије и економске слободе; национални третман странаца, и демократизација друштва.

Влада је на тим основама усвојила стратегију промјена, коју чине три агенде: економских реформи, управне реформе, и реформе образовања. Агенда економских реформи је базични документ. Припремљена је заједно са домаћим и америчким и европским експертима. Она има јасан, квантитативни циљ. Очекујемо економски раст, чији ће носилац бити приватни сектор у областима у којима Црна Гора има компаративне предности. Пројектован је раст друштвеног производа у 2006. години за 15,2% у односу на 2002. годину. Планирано је и отварање 20 хиљада нових радних мјеста. Уз то, радимо и на стварању подстицајног амбијента за регистрацију оних који раде у зони сиве економије. За непун мјесец дана, по том основу, регистровано је око 7 000 лица, што је за Црну Гору значајна цифра. Петнаестодневно анализирамо резултате, и тромјесечно подносимо извјештаје црногорској јавности. Посебно смо фокусирани на заштиту животне средине у Уставу Црне Горе је записано да је она еколошка држава. Борба против свих видова организованог криминала један је од наших кључних циљева. Упоредо тече реформа правосудног система, државне управе, локалне самоуправе, полиције у циљу усклађивања са европским, односно међународним стандардима.

Влада је посебно преокупирана амбицијом да Црну Гору учини атрактивним амбијентом за стране инвеститоре. То већ знају они који су дошли из региона, Европе, Америке, Русије, Јапана. Око 60% државног капитала је приватизовано. Обезбиједили смо услове за смањење свих врста некомерцијалних ризика улагања у Црну Гору. Стратешким инопартнерима продато је неколико крупних предузећа ''Југопетрол'' грчкој компанији Хелениц Петролеум, Пивара у Никшићу белгијској компанији ''Интербру'', затим наша највећа банка Монтенегробанка новој Љубљанској банци. За ову годину планирана је продаја контролног пакета акција стратешким инвеститорима у Комбинату алуминијума, Жељезари, Дуванском комбинату, хотелскотуристичким предузећима на Јадрану...

Упоредо радимо са Србијом на припреми Акционог плана за хармонизацију економских односа са стандардима ЕУ, што је предуслов за израду физибилити студије, и отпочињање процеса асоцијације и стабилизације. Постоји добра политичка воља да се дође до најприхватљивијих рјешења, која неће угрозити економске интересе једне или друге државе чланице. Веома је добро да у Бриселу постоји разумијевање да се за нека рјешења до којих дођемо у процесу хармонизације мора утврдити динамика, и да се са њиховом примјеном не може отпочети одмах. За нас, као и за регион у цјелини, од посебног је значаја да је у Србији послије убиства Зорана Ђинђића, Влада премијера Зорана Живковића окупила реформске снаге и обезбиједила подршку јавности на европском курсу којим је Ђинђић повео Србију. На том курсу Србија има и имаће нашу безрезервну подршку.

Рекао бих на крају да је ера политичких тензија на Балкану завршена. Економија је данас приоритет број један. Европска Унија и цијела међународна заједница морају се фокусирати на економску реконструкцију региона, и конкретније помоћи проевропске владе, уколико Европа жели да заокружи свој систем цивилизацијских вриједности на цијелом континенту. Уосталом, то је далеко јефтиније од финансирања војних ефектива у региону. И најконкретније доприноси мијењању свијести и стања балканског духа, што је претпоставка суштинских системских, економских и укупних друштвених промјена. То је и у интересу европске безбједности и будућности уједињене Европе. Вјерујем да ћете и ви који сте данас овдје са нама лично допринијети, и подстаћи Европску Унију и међународну заједницу, да одлучније помогну што скорије остварење наше заједничке европске наде.

Хвала вам на пажњи!

Атина, 24.05.2003. године