Конференција за новинаре предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића

УВОДНО ИЗЛАГАЊЕ ПРЕМИЈЕРА МИЛА ЂУКАНОВИЦА
НА КОНФЕРЕНЦИЈИ ЗА НОВИНАРЕ
која је одржана 9. јула 2003.године



Ово је редовна конференција за стампу, прије годисњих одмора које планирамо у Влади Црне Горе, а уоци мојих посјета Кини и Русији.

Прилика је ово да јавност упознам са резултатима које је Влада Црне Горе у протеклих шест мјесеци остварила у спроводењу реформи, рјешавању економских, социјалних и других проблема у друству.

Подсјетицу вас да је главни циљ Владине политике модернизација црногорског друства кроз усвајање европских стандарда, са амбицијом да Црну Гору на тим основама у блиској будуцности уведемо у цланство европских и евроатланских интеграција.

Пут до тог циља су свеобухватне и ефикасне реформе које це нам омогуцити да изведемо квалитетну, успјесну и по року трајања сто је могуце крацу транзицију. На путу до тог циља Влада је дефинисала приоритете у свом раду, усвојила и јавности презентирала стратеска документа којима се трасира пут до њиховог остварења. Генерално, могу реци да сам задовољан квалитетом и и темпом обављених реформских задатака у првих сест мјесеци рада. Поменуцу само неке резултате које сматрам најмаркантнијим и јавности интересантним.

На поцетку рада, у једном од бројних сусрета са новинарима, указали смо да ова Влада сматра да је најтези економски и социјални, а тиме и политицки проблем Црне Горе висока стопа незапосленост. Зато је Влада то питање, односно рјешавање тог проблема, сврстала у ред својих приоритета.

Дефинисали смо програм који је, такодје, презентиран јавности под називом ''Легализација постојецих и отварање нових радних мјеста''. Програмом је за 12 мјесеци предвидјено нових 25.000 градјана на евиденцији запослености. Од тога 20.000 регистрацијом, односно озваницењем радног односа за оне који, по нашим претпоставкама, вец раде на црно и 5.000 новозапослених, путем додјеле кредита за предузетништво.

Какви су резултати? Од 20.000 планираних радника, за непуна три мјесеца, дакле, на дан 8.07. регистровано је 16.328 радника, а број послодаваца који су пријавили новозапослене раднике, користеци повољности које је Влада обезбиједила, такоде је импресиван, и износи 3.789. То говори да смо до сада постигли резултате много веце од планираних, тацније, да смо то успјели да постигнемо за мање од половине предвидјеног рока, тако да нам друга половина остаје за побољсање.
Такодје, до сада је преко кредита за развој предузетниства одобрених од стране Завода за запосљавање, запослено 947 радника.Дакле, потпуно је реално да цемо у наредних несто мање од десет мјесеци овим путем успјети да обезбиједимо јос цетири хиљаде нових радних мјеста.

Знаци, нас најтези економски и социјални проблем досадасњим активности не само ублазавамо, него и превазилазимо много брзе него сто смо планирали. То потврдјују упоредни подаци о кретању незапослености од 2000. године до данас. У јуну 2000.године на евиденцији Завода за запосљавање имали смо 86.000 лица, 31.12.2002.године, било је 76.290 лица, док данас, сест мјесеци касније, имамо 69.735 лица. То говори да је незапосленост у сталном паду, односно да смо успјели да први пут послије деценије њен број сведемо на испод 70.000. Тај резултат смо остварили уз истовремено регистровање нових 12.000 лица који су у медјувремену заврсили средњу сколу и пријавили се на Завод за запосљавање.

Тренд је оцигледно позитиван. То се види из података који јасно показују повецану тразњу за радном снагом. Број радних мјеста ције је попуњавање тразено путем огласа. од 1.01. до 8.07. о.г. је 17.758 лица, а за исти период просле године он је износио 8.609. А то је више него дупло у односу на исти период просле године.

Да посла у Црној Гори има потврдјује и следеци податак. На данасњи дан код Завода за запосљавање је евидентирано 5.719 лица која нијесу резиденти Црне Горе, а која обављају послове у Црној Гори. Влада даље ради на реализацији овог програма, а прије свега на отклањању бизнис баријера и скрацењу процедура за издавање дозвола за бављење бизнисом и за развој вец успјесног запоцетог бизниса.

Као сто смо вец најавили, посебан тим у Министарству финансија ради на обарању пореза, прије свега на плате, али и на тразењу модела избјегавања двоструког опорезивања у односу на порез на добит. Циљ нам је да на темељима такве политике просиримо пореску основу, тацније оборимо порезе и створимо боље услове за развој бизниса.

Проблем који је дуго оптерецивао Црну Гору је недовољна подрска банкарског сектора политици подстицаја развоја малог и средњег бизниса и реструктурирања предузеца. Поред наведених, њих су пратиле и констатације о високим каматним стопама у односу на пласирана средства према предузецима, као и неадекватна политика ороцавања тих пласмана. Зато је веома знацајно да је Влада одлуцила да приватизује Монтенегробанку. Влада је донијела храбру одлуку да реструктурира ову банку, преузме све њене старе дугове и потразивања која су је оптерецивала, те да путем медународног тендера добије стратеског партнера. Таквог партнера смо добили у Новој Љубљанској банци. Који су вец видени позитивни ефекти? Порасло је интересовање страних компанија за инвестирање у Црну Гору, а јацом конкуренцијом обара се цијена капитала. Знаци,банке сада нуде кредитна средства по камати од 11,99% на годишњем нивоу, односно од 0,95% на мјесицном нивоу. Подсјетицу да је до прије пар мјесеци умјесто 0,95% камата износила од 1,50% до 3,00% на мјесецном нивоу. У наредним мјесецима оцекујем даљи пад цијене капитала. Према томе, можемо казати да је сада 75% капитала у банкама у приватном власниству. Уз то, током другог полугода ове године најављујем поцетак процеса приватизације Подгорицке банке као посљедње државне банке.

Расте и кредитни потенцијал за бављење преузетништвом у Црној Гори. Нова Љубљанска банка је својим бизнис планом за првих три године планирала да у Црну Гору пласира 30 мил. еура. Ми смо тражили од Нове Љубљанске банке, а најављен нам је позитиван одговор да се од тих 30 милиона еура, 15 милиона намијени подршци малом и средњем бизнису, што представља један од приоритета Агенде економских реформи. Истовремено, расте штедња градана и све је распрострањенија појава потрошацких кредита.

Када говорим о приватизацији, желим да најавим на це наши приоритети у другој половини ове године, а сагласно плану приВатизације за 2003.годину, бити приватизација Жељезаре, Дуванског комбината у Подгорици, једног броја хотела из реда хотелских предузеца на Приморју, уз интензивнију припрему приватизације Комбината алуминијума у Подгорици. Под интензивнијом припремом мислим на вец запоцету процедуру избора приватизационог савјетника, али што је овог пута посебно важно, уз подршку Европске банке за реконструкцију и развој, и то како савјетодавну, тако и финансијску. Европска банка за обнову и развој је најавила да це заједно са нама стати иза процедуре избора приватизационог савјетника, обезбиједити средства за његово плацање, што нимало није мало, а то гарантује не само да цемо изабрати не само доброг приватизационог савјетника, него да цемо уз ту помоц у веома кратком временском периоду реализовати приватизацију Комбината алуминијума.

Резултати оваквих, све динамицнијих, процеса у економији Црне Горе су видљиви и у расту друштвеног бруто производа у првих шест мјесеци ове године. Подсјетицу вас, економском политиком за 2003.годину планирали смо раст на годишњем нивоу од 1,5%. У првих цетири мјесеца остварен је реални раст од 2,1%, а прелиминарне процјене за првих шест мјесеци говоре да је тренд раста настављен и да би се могло оцекивати да у првих шест мјесеци тај раст буде 2,3%. Овако оптимистицка оцекивања темељимо на ефектима која оцекујемо у другом дијелу године због добро запоцете туристицке сезоне. Наиме, тренутно у Црној Гори борави око 65.000 годстију. То је 26% више него претходне године у истом периоду. Предсезона је била, такоде, боља него прошлогодишња, а уговорени су аранжмани до 28. 10.2003.године, што говори да цемо имати и бољу постсезону у односу на прошлогодишњу.

Подигнут је квалитет услуга у туризму што потврдјује и врацање туриста из земаља традиционално окренутих Црној Гори. Мислим, прије свега, на Цеску, Њемацку, Русију, Велику Британију, Словацку. Уз то, у Црној Гори тренутно борави 35% домацих туриста више него у истом периоду прошле године.

Настављају се позитивни помаци у области пољопривреде. Мислим да је то знацајно не само зато што нам пољопрвиреде обезбједује равномјернији распоред ангажованог становништва у Црној Гори и боље коришцење укупних потенцијала којима Црна Гора располаже.Вазније је да је пољопривреда увијек добар темељ за једну много вецу градевину, а то је прехрамбена индустија коју Црна Гора у претходном периоду није довољно искористила као развојну шансу. То доказују искуства развијених земаља у којима је углавном прехрамбена индустрија неколико пута знацајнија у стварању друштвеног производа од примарне пољопривредне производње. Тај однос је у неким земљама веци 10 пута, па и висе. Назалост, у Црној Гори немамо такав слуцај јер смо се у цитавом послијератном развоју ослањали на увоз прерадевина и пољопривредне производње из Србије и са тржишта еx Југославије. Министарство пољопривреде се врло интензивно бави евидентирањем нових субјеката на пољопривредној сцени Црне Горе, укљуцујуци и производјаце хране, тако да оцекујем да би ускоро могли добити један прецизан и савремен каталог црногорске аграрне индустрије. На основу до сада прикупљених података, агроиндустрија и примарна производња у Црној Гори у бруто друственом производу уцествују измеду 25 и 30%. То је знацајно висе од онога сто су показатељи званицне статистике, сто потупно јасно указује на њене слабости јер се, назалост, највецим дијелом још увијек бави евидентирањем онога сто су слаба, нетрансформисана и неприватизована бивса социјалистицка предузеца, нерегиструјуци све оно што је настало подстицајем предузетништва у малом и средњем бизнису, а што представља веома битан коректив у погледу квалитета привредивања у Црној Гори. У овој области имамо огроман потенцијал за бржи развој економије, прије свега, у даљем развоју прерадивацког сектора. У пољопривреди је, као што вам је познато, реализован важан пројекат мљекарства у Беранама који је знацајан подстицај развоју цитавог тог краја. Тренутно је, заједно са Европском агенцијом за реконструкцију и развој, у поступку реализација пројекта доградње мљекарских капацитета у Никшицу , Даниловграду и Улцињу.

Желим такоде да вас упознам са оствареним резултатима реализације буџета. Као што сте, претпостављам, вец информисани, у прва два мјесеца рада ове Владе остварени су веома ниски буџетски приходи, далеко испод планираних. У јануару смо остварили укупно 13,25 мил. еура што је, понављам, далеко испод онога што су били пројектовани приходи. Али, вец у мају мјесецу имамо 31,72 мил.еура ради цега моземо да тврдимо да смо у првих сест мјесеци реализовали 97% планираног буџета. Дакле, последних неколико мјесеци остварујемо приходе не само у складу са планом, него изнад плана, што нам омогуцава да надокнадимо буџетске губитке у јануару и фебруару. То нам је обезбиједило наставак развоја инфраструктуре у Црној Гори.

Подсјетицу вас да смо недавно остварили један градитељски подухват, Црна Гора је конацно пробила тунел Созину, и то представља најкрупнији инвестициони подухват у Црној Гори у посљедњих 20 година. Ријец је о тунелу који је дуг 4,188 км. Тунелом Созина омогуцице се безбједнији, брзи и јефтинији робин и путницки превоз, као и квалитетније повезивање насих потенцијала какви су зимски и љетњи туризам, и много ефикасније повезивање агроиндустрије на сјевера са приморским туризмом. Посебно је важно сто је овај, не само градитељски него и финансијски подухват реализован сопственим средствима. Вриједност изведених радова је 17,3 мил. еура, сто је устеда од 2,6 милиона еура у односу на пројектовану цијену од 19,9 милиона еура. Овакви резултати изазвали су пазњу медународних финансијских институција према Црној Гори. Вазно је да вас обавијестим да смо у фази тросења 42 мил. еура које нам је одобрила Европска инвестициона банка. Од тих 42 мил. еура одобреног кредита Луци Бар је намијењено 6 милиона, за реконструкцију црногорског дијела пруге Београд - Бар 15. милиона, за реконструкцију путева на сјеверу Црне Горе 10 милиона, за енергетику 11 мил. еура. Оцекујемо да ускоро на бази вец финализираних разговора са највишим представнима Европске инвестиционе банке добијемо још 10 мил. за саобрацајну инфраструктуру, конкретно за модернизацију аеродрома, затим 15-18 мил. за израдњу прступних путева и уградњу опреме у тунел Созина. То је веома битно, јер смо показали способност да сами финансирамо радове прве фазе, послије цега моземо да анимирамо Европску инвестициону банку која је спремна да под врло повољним условима обезбиједи кредит за конацну финализацију која це нам, увјерени смо, омогуцити да након заврсеног тендера, за несто дузе од годину дана, заврсимо и отворимо за саобрацај тунел Созина.

Оцекујемо да се одобри 20 мил. еура кредита за комуналне пројекте. Кандидовали смо, наиме, код Европске инвестиционе банке један број пројеката из опстина за које је банка тражила верификацију Владе. Сада смо у поступку рецензије тих пројеката које су нам доставиле опстине и ускоро цемо их прослиједити борду Европске инвестиционе банке оцекујуци да за њих добијемо наведени кредит. Исто тако оцекујмо и за пројекат Луке додатних око 2 мил. еура.

Такоде оцекујемо интезивирање сарадње са Европском банком за обнову и развој прије свега у подршци приватизације једног броја крупних система као сто сам говорио о КАП али на помолу су и неки други пројекти сарадње са Европском банком за обнову и развој оно што је у овом тренутку извјесно је да је и та банка спремна да у уз оних 10 мил. Европске инвестиционе банке одобри својих 10 мил еура за реконструкцију Црногорских аеродрома.

Недавно вас је потпредсједник Владе господин Каламперовиц о једном оквиру од 240 мил. еура које је конзоцријум банка дакле Европска банка за обнову и развој, Европска инвестициона банка и Свјетска банка намијенила Црној Гори и њеној инфра структури у периоду до 2009.године.

Погледао сам динамику она је вома задовољавајуца 2008 и 2009 су године симболицних утрошака тих средстава што знаци да це се главнина тих средстава потрошити у годинама до 2007.године.

Након овог претходно планираног дијела конференције за штаму, желио бих нешто да вам кажем и о теми за коју сте предпостављам врло заинтересовани. То су најновије општужбе, овог пута из Напуља, за моју наводну умијешаност у нелегалне послове са цигаретама.

Одмах да кажем да сам одавно огуглао на овакве општужбе и вец годинама нажалост морам да одговарам на њих понављајуци мање више исто мени цињеницно неспорну аргументацију и ово је дакле по мени стара прица у новом паковању подједнако неистинита као и све претходне из истих извора и наравно са истим циљем. Само овог пута знацајно прљавије и безоцније, али кад имам на уму актере и њихове мотиве ништа није неоцекивано.

Наравно опет се те оптужбе понављају без иједног макар полудоказа са мабицијом да се усљед немоци на политицком плану овог пута задре у приватност и рекао бих методама авеловског карактера, желим такоде да кажем да ме то не само неизненадује него уопште неузнемирава.

Због градана Црне Горе због бројних пријатеља Црне Горе изван њених граница желим само још једном да поновим неке кљуцне аргументе који говоре о бесмислености ових оптужби и који говоре о стварном мотиву оних који их покрецу. Дакле у питању није никакав шверц у питању су послови транзита који су обављани у складу са Законима Црне Горе и у складу са законима заједницке државе којој Црна Гора у то0м периоду припадала. Мислим прије свега на Царински закон СР Југославије од оних који су га тумацили током свих тих година као што знате није било нити једног приговора на евентуално незаконито поступање предузеца или надлежних државних органа у Црној Гори.

Уз то желим да додам транзитни послови су уобицајени за мање више све државе са географском позицијом слицној Црној Гори. И оно што је заиста разлицито у односу на Црну Гору је сто све те државе из тих транзитних послова убирају веома важан дио свога друштвеног производа.

Само захваљујуци нашој умјешности ми нажалост у Црној Гори још увијек не убирамо ренту од те природне погодности што се налазимо на таквој географској позицији на којој се налазимо.

Једноставно, посао са становишта Црне Горе и њених закона је обављан законито. Транзитиране су робе са познатим пројеклом и са познатим власницима, даклеи поријекло те робе и власници те робе су били познати не само властима у Црној Гори, него свих држава Европске уније укљуцујуци и државе у којима данас живе ти људи.

Роба је допремана у Барску луку из еворпских лука, дакле емитована је из лука из оних држава које данас припадају ЕУ. Дорпемана је са уредном документацијом из Барске Луке отпремана са уредном документацијом. Црногорска предузеца су се у том послу бавила само пословима штедиције и складиштења робе. Дакле с обзиром да је био такав посао тај посао није плијенио никакву моју посебну пажњу цак и пажњу било кога у Влади то је за нас био регуларан посао.

Било нам је наравно веома стало да се у оквиру тог посла илегално кроз Црну Гору не транзитира оно што су забрањене робе дакле дрога или оружје. Желим не без осјецаја задовољства да вам кажем да сво то вријеме када су одвијани интензивно транзитни послови кроз Црну Гору, нијесмо имали ниједан приговор од било које државе посебно не од сусједних држава да је кроз Црну Гору обављен неки транзит тих недозвољених роба дроге или оружја. Тек касно су се појавили покушаји дакле транзита људи кроз Црну Гору о цему је јавност информисана гдје је господин Милошевиц и његов режим злоупотребљавао војни транспорт нашто је Црногорска влада рекао бих ефикасно реаговала прекидајуци те транзите људи из далеког истока према западу.

Црна Гора је остварила врло занацајне приходе у том периоду из овог посла који су били посебно знацајни због блокаде других привредних активности у том периоду у Црној Гори. Зашто смо имали блокаду привредних активнсоти нетреба никог подсјецати због санкција које су примјењиване према Србији и Црној Гори, због ратова који су обављани у нашем окружењу и распада еx југословенског тржишта и због намјера режима господина Милошевица да ЦГ уцјењује тиме да це јој запријетити гладју.

Да ли треба подсјецати неког овдје да је један од главних циљева Милошевицевог режима био управо прекид транзитних послова кроз Црну Гору јер је осјецао да му то измице контроли да Црна Гора из тих послова успијева да преживи што није био његов циљ.

Да ли треба подсјецати на оне покушаје када је Милошевиц употребљавао вајску посебно1999. године, да послове који су у Црној Гори радени поновицу у складу са законима ЦГ и СРЈ насилно прекинути.

Дакле сви приходи из ових послова су регуларно наплацивани шпедитери су наплацивали своје луке су наплацивале за трошкове складиштења своје Влада односно Буџет Црне Горе је наплацивао своје таксе.

Из буџетских прихдоа из тих послова су алиментирали рекао бих дио најважнијих потреба у том периоду. Алиментирали смо од плата админситрацији, социјалних давања, плата у школству, здравству, преко пензија, доградње нових болница и скола, до реализације јавних радова у ЦГ.

Тај посао је више пута контролисан са разлицитих адреса. Колико мене сјецање држи контролисан је три пута од стране европских целника 95,96,2001. Током те контроле 2001.године коју је обавила Евопска канцеларија за борбу против корупције, дакле извршена је контрола свих карика у овом послу и према мом сјецању шеф тадашње мисије Европске контроле је изјавио да се транзит цигарета кроз Црну Гору обавља легално у скалду са прописима.

Године 2001, ови послови су контролисани од стране парламентарне комисије. Подсјетицу вас да је то било у вријеме када је, И у парламенту и у самој парламентарној комисији опозиција обезбједивала убједљиву вецину. Без обзира на велику галаму која је подигнута поводом рада те парламентарне комисије оно што је остало као неспорно да је до краја усаглашена колицина робе која је транзитирана кроз Црну Гору са колицином новца која се налазила у Трезору ЦГ и која је трошена за ове намјене о којима сам претходно говорио из Трезора ЦГ. Из свега овога могу заиста само да изведем закљуцак, уколико он уопсте оставља трага у сјецању оних који се баве оваквих нецасним и тендециозним политиканским работама према мени, Влади и према Црној Гори. Једноставно, ти су радови радени у Црној Гори у складу са законом, и ја као предсједник Владе у том периоду нијесам имао никаву потребу да се бавим било којом фазом тог посла, дакле нити одабиром партнера јер је Лука Бар била слободна и отворена Лука, а свако ко би обављао одредене легалне и комерцијалне послове могао их је обављати преко Луке.

Нијесам могао бити у било каквом дослуку са наплатом прихода из овог посла као што сам казао евиденција је показала да су приходи наплацивани директно у Министарству финансија да нико други укљуцујуци и предсједника Владе није могао имати било каквог додира са тим државним приходима.

Такоде желим за вашу информацију да подсјетим на још пар цини ми се пребрзо заборављених детаља. 5 августа 1999.године у Црној Гори је одржан први састанак представника Владе ЦГ и Италије на тему борбе против организованог криминала. Само неколико мјесеци након тога у децембру исте 99. године потписан је Меморандум о разумијевању потписали су га представници министарства унутрашњих послова Црне Горе и Италије. Обавеза према потписаном Меморандуму је била да једна страна одмах након открића извјесних информација о евентуалној умијешаности држављана друге стране о било какве незаконито работе и има обавезу да обавијести другу страну. Како је то италијанска страна испоштовала у овом случају, имали смо прилику да видимо, а неби рекао да је баш ријеч о, да кажем неким обичним безначајним непримјетним грађанима Црне Горе. Такође, на крају овог Меморандума Црна Гора је учинила нешто што уопште није уобичајено за сарадњу органа унутрашњих послова, макар да кажем суочених и са оваквим проблемом, са каквим се суочавају државе за западном Балкану. Обезбиједили смо италијанској држави могућност да отвори канцеларије свог Интерпола у Бару. Повриједили смо, дакле, сувереност државе Црне Горе, тиме што смо обезбиједили једном њиховом органу да може овдје обављати своје послове. Мислим да је захваљујући томе, веома квалтиетно урађено много заједничких послова, мислим да су нам у сјећању још увијек ријечи које су високи функционери италалијанском МУП-а и Владе дакле изрицали са осјећајем захвалности према Црној Гори и према црногорском МУП-у. Једино је веома тешко разумјети да се након свега тога од стране, додуше другог дијела власти независног дијела власти те исте државе, појављају кроз медијске интерпретације, сада а не директно овакве шпекулације на рачун представника државне политиек Црне Горе.

Такоше нешто што можда није довољно познато јавности јесте да сам почетком 2001. године пар наврата написао писмо високим представника Европске уније господину Крису Патену и Хавијеру Солани и највишим представницима америчке администрације и Конгреса, којим сам их упознао са тим да улазимо у постмилошевићку етапу у којојће вјероватно бити проблема са сузбијањем организованог криминала, који је са становишта региона изразен проблем и позвао их да у Црној Гори формирамо регионалну канцеларију за борбу против организованог криминала.Урадио сам то не једном него два пута. Писма постоје у документацији предсједника Републике, па свако ко је заинтересовано може се упознати са њиховим садржајем.

На крају, да додам, да сам у честим разговорима у које сам са високим представницима ЕУ, укључујући и господина Солану, а суочивши се дакле са инфорамција које су већ у то вријеме интензивније приспијевале с друге стране црногорске обале да се из тих послова које се обављају у Црној Гори дио робе нелегално завршава на сивом италијанском тржишту, дакле, упутио по мени више него коректну понуду. Казао сам да наравно ми одавне не можемо одговарати за неефикасност рада државних органа Италије. Тоби било исто као када би ја сада оптужио државне органе БиХ умник или неко око нас, за нешто што се догађа на сивом тржишту Црне Горе, то је мој проблем и наш проблем и ми тај проблем морамо рјешавати. Али, с обрзиом да тај проблем очито задаје озбиљне тегобе Италији, упутио сам понуду, дакле, да покушавам са управама предузећа које се баве тим послом, а које од тога зарађују доста значајан новац да направим договором да уколико Италија није у стању да се другачије обрачуан са својим сивим тржиштем, да привремено прекинемо рад тих послова у предузећима у Црној Гори (мислим прије свега на Луку Бар и шпедитере), али разумије се уз обештећење тим предузећима, јер уколико се и Влада Црне Горе може, можда одрећи неких прихода које је убирала из тог посла, нико, па ни предсједник Владе ни предсједник Републике нема никаквог права да ускраћује из легалних послова прихода у предузећима у Црној Гори. Дакле, упутили смо и дату понуду и таква понуда је такође до дана данашњег остала без одговора.

Ово су чињенице које би вам мобле бити занимљиве као сазнање и које мене лично учвршћују у увјерењу да је, као што сам рекао ријеч о старим причама у новом паковању и да им нетреба посвећивати већу пажњу, те да су оне углавном намијењене домаћој јавност да би подстакле политичке неистомосљенике, који су очигледно у властитим проблемима и којима је потребна тема за хомогенизацију.

Спреман сам да оговорим на ваша питања.