Скопље: Говор предсједника Владе Републике Црне Горе Мила Ђукановића на Самиту Југоисточне Европе

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Поштовани предсједавајући,
Даме и господо,

Дозволите да најприје изразим захвалност и одам признање господину Бранку Црвенковском, предсједнику Републике Македоније и господину Оли Рену, европском комесару за проширење, патронима овог престижног скупа. Исто тако, Институту за европске послове, Институту за дунавски регион и Централну Европу и Одбору за спољноекономске односе, на њиховој улози и доприносу лансирању и организацији дијалога овога формата.

Одржавање Самита има и симболично и суштинско значење. За нас то представља својеврсну афирмацију досадашњег прогреса у процесу европеизације земаља овог региона. Истовремено, то је потврда наше политичке опредијељености и капацитета да у овом јединственом периоду нашег демократског и економског развоја, равноправно и заједно радимо на јачању стабилности и европске будућности региона. То је у интересу наше националне, као и регионалне стабилности и развоја.

Свјесни да нам је пружена историјска шанса да будемо активан чинилац у процесу интеграције наших земаља у европске и евроатлантске структуре, у Црној Гори смо спремни да одиграмо нашу улогу и дамо пуни допринос остваривању тога циља. За нас у Црној Гори, то не представља потребу тренутка, већ стратешки интерес и константу државне политике.

Европска перспектива земаља Југоисточне Европе није више само амбициозна реторика. Она има упориште како у политичким, економским, институционалним, правосудним реформама које спроводимо, тако и у визији уједињене Европе, која је реафирмисана на Солунском самиту. Све то радимо не само да би постали дио развијених европских и евроатлантских структура, већ због нас самих, како би обезбиједили бољи стандард за наше грађане.

Регион је ушао у фазу веће стабилности, развоја и интеграционих процеса. Међутим, не би смјели да превидимо тешкоће и изазове које носи тај процес за све његове актере. Историјски услови сами по себи ограничавају капацитет земаља овог региона. Искуство потврђује да је већа економска сигурност важан генератор и заштитник стабилности и демократије. То се посебно односи на овај регион, имајући у виду деценијска збивања, његово историјско насљеђе и дубоко економско заостајање.

Најкомплекснији изазов за дугорочну стабилност региона јесте суочавање и рјешавање незавршених процеса на Балкану. Ма колико да је то комплексан и тежак посао, намеће се као императив. Прије свега, то се односи на Косово, као једини преостали безбједносни проблем у региону. Са великим охрабрењем и надом очекујемо почетак демократског рјешавања тог проблема, средином ове године. Питање односа између Црне Горе и Србије је по својој бити и природи, демократског и развојног карактера. Црна Гора ће у рјешавању овог виталног државног питања, као и до сада, поштовати међудржавни аранжман дефинисан Београдским споразумом и Уставном повељом. Поновићу, опредијељени смо да у овој години савладамо нове дионице нашег европског пута, користећи шансу која је отворена кроз модел двоструког колосјека. Конкретно, очекујемо да ћемо ускоро имати позитивну Студију изводљивости, као основу за почетак преговора о вишој фази односа са ЕУ. Почетком наредне године искористићемо право на демократски, фер и транспарентан референдум. Ово врхунско демократско право је реафирмисано и Београдским споразумом и Уставном повељом. У сусрет томе, као одговорна власт, која у пројектовању своје европске будућности, води рачуна и о ширем контексту, недавно смо својим партнерима у Србији предложили дијалог о формирању заједнице независних и међународно признатих држава, у духу модела ЕУ. Ријеч је о предлогу који се базира на савременом поимању државности, која подразумијева независност, али истовремено и међусобну сарадњу у областима од заједничког интереса. То је било и остало једно од најфудаменталнијих начела ЕУ.

Данашња Црна Гора је, као и остале земље Југоисточне Европе, у потпуности посвећена остваривању пуноправног партнерства са ЕУ. Вријеме је потврдило да је то процес који не познаје пречице, већ пуну посвећеност и одлучност да се изгради систем који поштује институције, људска и мањинска права, владавину права и тржишне принципе. Протекли период је био у знаку јачања темеља за европски пут Црне Горе, што сублимира наше укупне реформске напоре у правцу изградње система који ће бити компатибилан са европским. У том контексту, указао бих на неке од резултата које смо остварили. Ојачали смо политичку и макроекономску стабилност. Настављен је тренд раста БДП.Постигли смо велики напредак у сузбијању инфлације, која је у 2004. била 3,4%. Извјесно, приближавамо се нивоу који важи за еуро зону. Исти је случај са буџетским дефицитон остварени ниво од 2,7% БДП је у границама дозвољеног оквира који важи за еуро зону. Приводимо крају приватизацију стратешких компанија, а стално смо ангажовани и на унапређењу инвестиционе климе.

Јасно нам је да Црна Гора, као и остале земље региона, мора повећати ниво директних страних инвестиција да би убрзала економску транзицију и потпомогла процес приступања ЕУ. Јер, докле год не изградимо одржив, поуздан и атрактиван инвестициони амбијент, пропуштаћемо прилику да креирамо више радних мјеста, повећамо продуктивост и конкурентност, а тиме и да, генерално, унаприједимо животни стандард грађана. Свјесни да су ефикасно, поуздано и независно правосуђе, као и професионална администрација, кључни стубови демократског и економског развоја, у пуној мјери смо посвећени изградњи поузданог институционалног и правног система. Система који свима пружа једнаке шансе, једнакост пред законом, једнакост за лак улазак-излазак из бизниса.

Црна Гора је наставила да буде један од најгласнијих заговорника и промотера свестране сарадње и повезивања у Југоисточној Европи. Црна Гора се у односима са сусједима руководи принципом да је политички и економски стабилно сусједство важан фактор развоја сваке земље. Активни смо судионик у текућем процесу успостављања зоне слободне трговине у Југоисточној Европи, заједничког енергетског тржишта, као и развоју укупног амбијента за промовисање региона као атрактивне инвестиционе дестинације. Све ове активности би требало да помогну да регион привуче потребан капитал, нове технологије, знања, као и да се унаприједи приступ међународним тржиштима.

Циљеви, активности и приоритети садржани у предложеној Декларацији у потпуности уживају нашу подршку. Њихово остваривање потенцира важност наше јаче међусобне координације како бисмо обезбиједили кључне претпоставке за пуну валоризацију потенцијала региона. То се првенствено односи на развој саобраћајне, енергетске и телекомуникационе инфраструктуре, као и инвестиционе климе и трговине. Штовише, потребан нам је заједнички одговор и акција у односу на ове и друге виталне интересе које дијелимо. То подразумијева и обједињавање напора у односу на обезбјеђење одговарајуће финансијске потпоре. Све је то потребно да би могли да се носимо и са све оштријом међународном конкуренцијом.

У овом контексту, посебно бих нагласио подршку изградње Јадранско-јонске аутоцесте, као и ауто пута Подгорица-Београд, увјерен да се ради о приоритетним инфраструктурним пројектима за интеграцију региона.

На крају, указао бих на важност сарадње и по питању прилагођавања нашег система правилима визне политике ЕУ, будући да се увођење Шенген виза, у региону, углавном, види као нова линија подјела у Европи.

Увјерен да 2005. треба и може да буде година европских интеграција и да ће Самит представљати корак даље у стратешком промишљању и обликовању европске будућности земаља Југоисточне Европе, захваљујем на пажњи.

Скопље, 10. март 2005.