Говор предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на Кран Монтана Форуму у Загребу

Поштовани Предсједниче Владе господине Санадер,
Поштовани господине Картерон,
Екселенције,

Овдје у Загребу окупила нас је тема која је значајна за Хрватску, за регион и за Европску унију. Чињеница да су овдје присутни високи представници и држава чланица ЕУ и држава региона, као и Специјални координатор Пакта стабилности за Југоисточну Европу, има и симболичко и суштинско значење. То је још једна јасна порука заједничке опредијељености и посвећености европској перспективи региона, како би овај вијек означио остваривање визије уједињене Европе Европе мира, стабилности и просперитета, Европе која је снажна у својим различитостима, Европе једнаких могућности. А, што је Западни балкан ближи ЕУ, то смо ближи остваривању овог историјског подухвата. Заправо, ЕУ се на Западном балкану не проширује, него уједињује.

Наша географска лоцираност је задата, и то се неће промијенити ни уласком у ЕУ. Зато, регионални контекст остаје кључан.

Међутим, оно што није задато и што зависи од наше властите контроле јесте позиција коју градимо и брзина којом се крећемо према крајњем одредишту пуној интеграцији у ЕУ. То потврђује и најновије искуство Хрватске. Такође, и Македоније, као и цјелокупна историја европске интеграције. Дакле, и у случају овог региона, показује се да величина земље и слични параметри сами по себи не обезбјеђују лидерску позицију. Мјера успјеха су резултати које остваримо у усвајању и промовисању европских вриједности и циљева. Честитамо Хрватској на оствареном успјеху, који је значајан и за нас, њене сусједе. Јер, сви имају користи од стабилног, демократског и развијеног сусједства. У овим оквирима, као што сугерише и тематски назив Форума, Хрватска са правом рачуна на улогу Европске капије за Југоисток. Стално се потврђује да је ниво институционализације односа са ЕУ најважнији индикатор и путоказ за инвеститоре. А, када говоримо о неоспорним предностима и улози европске интеграције за развој демократије, посебно у регионима чије је непосредно историјско искуство мање повољно за њен развој, не смијемо заборавити кључни аспект економске сигурности. Заправо, европска интеграција има такав утицај у консолидацији, развоју и заштити демократије, јер поклања пуну пажњу економској и социјалној кохезији.

Зато поздрављамо оријентацију ЕУ на веће усмјеравање подршке на одрживи економски развој у региону, као што је назначено у Комуникацији Европске комисије о Западном Балкану од 27. јануара ове године. И агендом аустријског предсједавања ЕУ. Такође, свјесни смо да је отворено и интегрисано регионално тржиште снажан генератор економског развоја, веће конкурентности и запослености, квалитетнијих радних мјеста и генерално, бољег животног стандарда наших грађана. А, то и јесте главни задатак и циљ наших Влада. Зато су циљеви Лисабонске агенде подједнако релевантни и за нас на Западном балкану, и потребно је да све више постају оријентир у нашим националним реформама и политикама развоја. Ми у Црној Гори, то и радимо.

Генерално, у предходном периоду, све земље региона су оствариле значајан напредак у реформама, макроекономској и политичкој стабилности, као и у међусобним односима и регионалној сарадњи. То је потврда да се Владе и народи региона све више окрећу европској будућности, што је верификовано њиховим приближавањем ЕУ. Скоро три године након Солунског самита, евидентан је прогрес Западног балкана у европској интеграцији: Хрватска је већ у преговорима о приступању Унији, Македонија је добила статус кандидата, Албанија је парафирала Споразум о стабилизацији и придруживању, док су Србија и Црна Гора, као и БиХ отвориле преговоре о Споразуму.

Потврдила се улога европске перспективе за мирну и демократску транзицију из тешког политичког насљеђа у демократске форме владавине. То је посебно важно, сада када се приближавамо демократској финализацији једног броја кључних политичких процеса у региону. Прије свега, преосталог безбједносног проблема у региону Косова, у увјерењу да се, уважавајући реалне оквире, кроз дијалог, може доћи до одрживог и стабилног демократског рјешења.

Рјешавање државно-правног статуса Црне Горе је у својој бити од почетка демократско и развојно питање. Велики је успјех што смо уз подршку и партнерство ЕУ успјели да у Црној Гори остваримо консензус о референдумским правилима, што је доказ нашег значајног демократског искорака, кредибилитета и зрелости. То је успјех читаве Црне Горе и, вјерујем, преломни моменат за њену ширу европеизацију. Сматрали смо да је најважније да отворимо процес који ће омогућити да 22. мај дочекамо као још једну нову демократску побједу свих грађана Црне Горе. Из тог разлога смо и прихватили, по много чему специфичан модел, који прописује да је за опцију независности Црне Горе неопходно да гласа 55% од укупног броја изашлих бирача.

Моје је убјеђење да ће резултат демократског изјашњавања грађана на фер и транспарентном референдуму резултирати обновом црногорске државности. И, да ће то бити још једна потврда успјешне европске политике у региону, доказ да су и на Балкану стасале политичке елите и народи које су способне да и овако важна питања рјешавају демократски, у европском духу. Надам се да није претенциозно ако устврдим да се Црна Гора у континуитету потврђује као успјешна европска прича. Подсјетићу да је Црна Гора успјела да се сачува од погубних сукоба на Западном балкану у минулој деценији. И да очува и учврсти мултиетнички склад и европски курс, да покаже снагу ''јединства у различитостима'', што је аксиом овог времена и мото европске интеграције.

Чврсто вјерујем да ће демократски епилог и успјех црногорског референдума имати позитиван утицај и на рјешавање Косовског проблема. И на бржи европски пут региона. Једино затварањем поглавља статусних и отворених питања у региону, осигураћемо да се сви политички актери фокусирају на неопходне реформе, економску и социјалну агенду, на пут који нас приближава Унији.

Због тога, не би смјели себи приуштити луксуз да због нефункционалних државних аранжмана и одлагања рјешења наша европска и евро-атлантска интеграција буде на чекању. И то је важно, не само у овој фази европског пута, већ и за наш кредибилитет и позицију као будуће чланице ЕУ. Само пуноправни статус и капацитет државе омогућава да се заштите њени кључни национални интереси, а да се притом не наруше основни темељи и циљеви на којима почива ЕУ.

На овим основама, даље ћемо јачати и развијати наше везе са Србијом.И са осталима у региону. Ми смо у Црној Гори опредијељени да и након референдума, грађанима и компанијама у Србији осигурамо иста права која важе сада. Чврсто вјерујем да ће такав однос показати и Србија. Не само због тога што у Европи тешко да постоје двије државе које дијеле толико заједничког насљеђа, већ зато што је стратешки циљ и Црне Горе и Србије интеграција у ЕУ. А, добросусједство, сарадња и повезивање преко граница, као и поштовање људских и мањинских права и владавина права, чине срж европског пројекта: Такође, и услов за све који теже приступању ЕУ.

На крају, поновио бих значај извјесности и кредибилности европске перспективе за државе овог региона. Искуство нас учи колика је цијена останка региона изван кључних европских токова. То свакако подразумијева нашу обавезу да испунимо све критеријуме у погледу чланства.

Захваљујем на пажњи.

Загреб, 5. април 2006.