Цетиње: Предсједник Владе РЦГ Мило Ђукановић отворио научни скуп Новац у Црној Гори

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Научни скуп Новац у Црној Гори

Уважени учесници скупа,
Даме и господо,

Задовољство ми је да вам се обратим на отварању Научног скупа ''Новац у Црној Гори'', који ће се, вјерујем, потврдити вишеструко значајним и корисним. На то упућује актуелност и значај теме, као и реноме и референтност организатора и учесника. Поздрављам и избор организатора да скуп одржи у нашој пријестоници Цетињу, граду који је одавно препознат као симбол црногорског државног идентитета и припадности Црне Горе Европи.

Очекујем да ће широк спектар приступа овој теми допринијети бољем и свестранијем разумијевању и спознаји нашег идентитета. Исто тако, монетарног система Црне Горе, историјских рефлексија и његове улоге у укупној црногорској стварности.

Историја новца у Црној Гори у доброј мјери одражава историју бурних дешавања на овим просторима - разних утицаја и интереса, али и сталне тежње црногорског народа да самостално одлучује о својој судбини. Тако је било од најстаријих времена, од зачетака црногорске државе до прелаза у нови миленијум, односно дешавања чији смо актери.




Није нимало случајно што се управо за Петра ИИ Петровића Његоша везује први покушај израде црногорског новца. Знао је мудри наш владика да свом народу пронесе славу и име широм Европе. Али је исто тако знао да, осим ратничке, културне и духовне препознатљивости, његов народ мора имати и друге облике државне самосталности. Зато је приступио и припремама ковања црногорског новца, којег је, по врховном словенском божанству, назвао перун.

Оно што за своје владавине није успио генијални владар и просвјетитељ Петар ИИ, остварио је ''Цар јунака'' Никола И, за чијег је времена Црна Гора стекла још веће политичке и економске слободе. Тако 1906. године Црна Гора добија државну монету - перпер, који до данас представља један од симбола црногорске самосталности и њене препознатљивости у свијету. Тиме су учињени први кораци ка утемељењу монетарне самосталности.

Када говоримо о историјату црногорског новца, остаће забиљежено и да је у новијој историји Црна Гора дијелила судбину већих државних система којима је припадала. Без могућности да креира монетарну политику, Црна Гора је трпјела бројне посљедице такве ситуације хиперинфлацију, осиромашење становништва, привредни колапс, крах банкарског система.

Мислим да црногорско искуство, и у монетарној политици, може да се сажме у једну реченицу: Кад год се нијесмо питали са својом судбином доспијевали смо до врло критичних фаза у цјелокупном државном развоју. Заједно са динаром, пропале су и три Југославије. Или обратно. Свеједно.

Стога, сматрам да из данашње перспективе, с правом можемо устврдити да је одлука да у наш платни систем уведемо најприје нјемачку марку, а затим еуро, један од кључних преокрета у развоју Црне Горе. То говори да је и у најтежим временима, црногорска власт имала јасну визију, одлучност и капацитет да доноси исправне и дугорочно валидне одлуке.

Коначно, оснивањем Централне банке Црне Горе преузели смо одговорност за монетарни систем.

Бројни су позитивни ефекти увођења еура и новог монетарног режима Црне Горе. Стабилизовали смо финансијске токове, повратили кредибилитет банкарског сектора, смањили трансакционе трошкове, и онемогућили да се уобичајени социјални проблеми, својствено земљама у транзицији, рјешавају штампањем новца, односно путем инфлације. Дакле, све предности и кључни ефекти еура који се испољавају у ЕУ, потврђује се и у Црној Гори - ниска и стабилна стопа инфлације, јачање фискалне дисциплине, развој тржишта капитала, смањење каматних стопа, генерално, учвршћивање макроекономске стабилности. И, свакако, значајан раст страних директних инвестиција и профилисање Црне Горе као атрактивне дестинације за бизнис и улагања. Све то води постепеном, али сигурном унапређењу животног стандарда грађана, што је циљ свих активности ове Владе.

Мислим да је ово право мјесто на којем треба казати да Црна Гора готово у потпуности испуњава Мастрихтске критеријуме конвергенције за приступање Европској монетарној унији: буџетски дефицит је у прошлој години био испод дозвољене границе еуро-зоне; такође, и инфлација и јавни дуг. Не мање важно, здрава валута је широко прихваћена од стране наших грађана и бизниса. То се показује као важан фактор за предстојеће успјешно увођење еура у новим државама чланицама ЕУ.

Данас, на прагу повратка Црне Горе у породицу признатих држава свијета, као друштво морамо бити способни да се суочимо са историјским трајањем и будућим перспективама развоја. У увјерењу да ће овај научни скуп дати препознатљив допринос у том правцу, желим вам успјешан рад.

Захваљујем на пажњи.

Цетиње, 19. април 2006.