Београд: Предсједник Владе РЦГ Мило Ђукановић говорио на ВИ Самиту Државне заједнице Србија и Црна Гора "Консолидовање стабилности - визија будућности"

Предсједник Владе РЦГ Мило Ђукановић:

Поштовани предсједавајући,
Даме и господо,

Са задовољством сам прихватио позив за учешће на већ традиционалном Самиту Србије и Црне Горе, у организацији реномиране Тсомокос Гроуп Интернатионал. Захваљујем господину Тсомокосу на овој могућности, у увјерењу да ће наставити праксу годишњег Самита посвећеног европском путу Црне Горе и Србије, независно од будуће форме њихових међудржавних односа. Разлози за то су историјске везе и блискост наших народа и држава, и заједничка европска перспектива коју дијелимо и којој тежимо. А, то је, сложићемо се, природан и једино логичан циљ и епилог. Због тога, рекао бих да је тема овогодишњег скупа могала још експлицитније да сугерише извјесну европску будућност, што је за све у региону, избор и оквир даљег развоја.

Ова година је кључна за Балкан. У току су демократски процеси који би требало да ставе тачку на отворена статусна и уставна питања, која су успоравала и одлагала прогрес појединих земаља на путу интеграције у ЕУ. Кључно је што је европска перспектива оквир у коме се одвијају ови процеси, што смо сви закорачили истим, европским путем, без обзира на постојеће разлике у брзини којом се приближавамо Европи. То нам омогућава да постигнемо трајно одржива, европска рјешења, и да регион у цјелини остане на демократском и реформском колосјеку. Ово је посебно важно у свијетлу започетог рјешавања статуса Косова, као јединог преосталог безбједносног питања на Балкану, чији епилог мора бити стабилно, демократско и мултиетничко Косово.

С друге стране, предстојећи референдум о државно-правном статусу Црне Горе је од почетка демократско и развојно питање. Ми у Црној Гори смо поносни што ћемо и на овом, усуђујем се устврдити, најважнијем испиту демократског капацитета и зрелости, показати да је и на Балкану могуће овако важна државна питања рјешавати мирно и у европском духу. А, то је поуздан сигнал учвршћивања европског профила политике коју водимо и снажан подстицај европеизацији ових генерација и простора. Такође, и јасна порука одлучности Црне Горе да настави свој препознатљив допринос очувању мира и јачању стабилности и безбједности у региону.

У партнерству са ЕУ, Влада је учинила све да обезбиједи стабилан амбијент за слободно и демократско изјашњавање грађана, као и стабилност након референдума 21. маја, без обзира на његов исход. Радује нас што овај процес тако виде и оцјењују представници ЕУ и ОЕБС-а, који су ангажовани и присутни у Црној Гори. Поновићу, за нас је веома важно што се цио процес одвија уз пуно партнерство са ЕУ. Уосталом, постојећи државни аранжман Црне Горе и Србије је и настао под покровитељством Брисела, гарантујући право и Црној Гори и Србији да након истека трогодишњег периода распишу референдум о државно-правном статусу.

Такође, сматрали смо важним да домаћој, европској и међународној јавности саопштимо своју одлучност да са Србијом наставимо да развијамо свестране везе, на принципима узајамног поштовања, разумијевања и равноправности, на добробит свих грађана и Црне Горе и Србије. И више од тога. Потврдили смо одлучност да у овој фази наше европске интеграције учинимо крупан корак даље, и да грађанима Србије, и након очекиване обнове црногорске државности, гарантујемо сва постојећа грађанска права и слободе које остварају и грађани Црне Горе, осим изборног права. Конкретно, грађанима и правним лицима из Србије гарантујемо право на својину на територији Црне Горе, једнако као и грађанима и правним лицима из Црне Горе. Студентима из Србије, који студирају у Црној Гори, обезбиједиће се наставак школовања под постојећим условима, а осигураницима из Србије све врсте здравствене заштите као и до сада, као и све принадлежности по основу пензионог права и права борачко-инвалидске заштите за лица из Србије која та права остварују у Црној Гори. Држава Црна Гора ће, такође, у складу са законом, омогућити грађанима Србије који намјеравају да живе у Црној Гори, право на избор црногорског или двојног држављанства.

Чврсто вјерујем да ћемо заједно са Србијом изграђивати односе који ће служити за примјер на Балкану. Не само због историјске блискости наших народа, већ прије свега, што су ово основне вриједности које потврђују припадност Европи, и које опредјелјују кредибилитет сваке државе за приступање ЕУ. У суштини, интеграција у ЕУ није ништа друго до процес преузимања европских вриједности у свим сферама нашег живота.Тешко је замислити да нијесмо спремни или способни да градимо односе наше пуне међусобне отворености и сарадње са сусједима, а да истовремено тежимо бржем уласку у ЕУ. Уосталом, регионална сарадња је оснивачки принцип ЕУ. Поред осталог, ова отвореност значи тијесно економско повезивање, кроз успостављање и развој интегрисаног тржишта за слободан проток људи, роба, услуга и капитала, и примјену јединственог сета заједничких, европских правила. Такође, и повезивање и сарадњу у свим другим областима, као што су енергетика, инфраструктура, животна средина, борба против корупције и свих видова организованог криминала, визе, азил и миграције, и сва друга питања од значаја за економски развој и европску перспективу региона. Једноставно, очување или стварање баријера није пут напретка, нити прилагођавања и интеграције у европске и свјетске токове. Супротно. Цијеним великим напретком, што смо сви у региону, мање или више успјешно, демонстрирали способност да разумијемо значај усвајања ових базичних европских вриједности, и што ови процеси почињу да живе у пракси. Ово је темељ на коме морамо базирати стабилност и нашу европску будућност.

Дакле, оно што данас разликује и дијели овај дио европског континента од ЕУ је мјера успјеха у поштовању и примјени фундаменталних вриједности, као што су демократија, владавина права, поштовање људског достојанства и слободе, једнакост и недискриминација, поштовање људских права и права мањина, солидарност. Рекао бих логично, јер нас од Европе дијели, прије свега, ниво економског развоја. Заправо, ЕУ је историјски пројекат, јер све државе третира равноправно, и у погледу права и обавеза. То је перспектива која не сукобљава велике и мале државе, велике и мале интересе, заједница која персонификује мноштво култура и посебности и стапа их у једну адресу, са којом се сви посебно идентификују.

Уласком у ЕУ границе формално остају, али су готово невидљиве, јер се свестрана сарадња и комуникација одвија и продубљује у оквиру регулисаног система и заједничког сета правила. Стога, проблем нијесу границе, већ како развијати сарадњу преко граница, у европском духу и на европским принципима. Кључно је како да ова филозофија ЕУ постане доминантан начин размишљања и понашања свих у региону.

Зато, сасвим у европском духу, убијеђени смо да се реализацијом референдума у Црној Гори стварају услови за убрзано напредовање и Црне Горе и Србије на путу њихове интеграције у ЕУ. Када се ријеше статусна питања, створиће се услови да у првом плану буде агенда политичких, економских, правних и институционалних промјена и прилагођавања, од чега ће зависити брзина нашег приступања ЕУ. И у овом смислу, обнова црногорске државности је суштински у функцији ефикасног и квалитетног остварења нашег стратешког циља пуноправног чланства у европским и евро-атланским структурама. Управо, примјер ЕУ нас стално изнова увјерава да само пуна државност, у модерном значењу, омогућава равноправност, а то је услов за заштиту и промоцију сопствених интереса, од појединачних и економских до државних. Подразумијева се, уз истовремено поштовање интереса других и заједничких интереса цјелине.

Вјерујем, да је и наше посљедње искуство у државној заједници са Србијом допринијело даљој изградњи Црне Горе по узору на државу чланицу ЕУ. Веће одговорности које смо преузели као једна од чланица државне заједнице резултирало је даљом системском изградњом капацитета наше државне заједнице и укупног система. Успоставили смо стабилне основе дугорочног економског развоја, кроз учвршћивање макроекономске стабилности, низак ниво државне регулације, ниске порезе, заштиту власничких права, стални развој амбијента за инвестиције, предузетништво, мали и средњи бизнис, као и јачање административног и правосудног капацитета. Са пуном свијешћу и одлучношћу наставићемо да вршимо даља захтјевна прилагођавања, увјерени да досадашњи резултат и напредак који смо остварили потврђују реалност наших амбиција да институционализацију наших односа са ЕУ и евро-атланским структурама окончамо у роковима који ће нас сврстати у групу земаља које су најефикасније реализовале ове процесе.

Прије свега, опредијељени смо да на бази консолидованог прогреса ефикасно наставимо преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању са ЕУ, с циљем да их окончамо до краја ове године. Такође, потпуно смо посвећени и комплементарном процесу ефикасног испуњавања захтјева за чланство државе Црне Горе у Свјетској трговинској организацији, као и у осталим међународним структурама.

У вјери да ће све земље региона још одлучније развијати капацитете за убрзано усвајање европских вриједности и интеграцију у ЕУ, и да ће таква одлучност бити праћена истим ентузијазмом и потпором ЕУ као у случају посљедњег таласа проширења Уније

Захваљујем на пажњи.

Београд, 11. мај 2006. године