Говор предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на конвенцији у Херцег Новом

Поштовани грађани Херцег Новог, и Црногорског Приморја,
Поштовани грађани Црне Горе,
Драги пријатељи,

На посљедњој дионици пута црногорске независности, што смо га градили готово читави вијек, ево нас након пријестоног Цетиња на Приморју, у знаменитом Херцег Новом.

Луча слободне, независне, отворене, европске државе, бљеснула је и сада са Ловћена, и обасјала врата црногорског Медитерана и цијелу Црну Гору. Тако је било кроз историју, тако је и данас, тако ће вазда бити. Као што је поткрај XИX вијека писао познати српски књижевник Сима Матавуљ у Љетопису Матице Српске: Овдје у Боки, као што мијене неба над Ловћеном утичу на вријеме у његову Приморју, као што се дах његов без прекида дише, тако и дух са Цетиња запајаше сваки (бокешки) збор... Ево, и овај наш данашњи народни збор, на почетку новога вијека и миленијума, запаја тај неуништиви цетињски дух.

Вјековна, нераскидива нит спојила је витешку, госпарску Боку и слободарску Црну Гору. Послије славне црногорске побједе на Граховцу, на Кули у Суторини завијорио се црногорски крсташ барјак, а десет година прије Херцеговачког устанка, Општинско вијеће у Новоме донијело је одлуку да се црногорски крсташ подигне на Сат кули, у граду, као вјесник независне црногорске државе. Градски барјак Херцег Новог дичио се црногорским крсташем, који се вијорио са Сат куле о празницима и у вријеме док је Бока још
сањала свој црногорски сан. Уздизали су ту заставу са крстом, или крижом како су га већ звали са поносом и католици и православни. Знали су и тада Новљани гдје је њихово мјесто, као што знају и сада. Као што ће знати сви, од Дебелог Бријега до Бојане, који желе добро себи, и своме потомству, и 21. маја да заједно са већинском Црном Гором кажу своје историјско ДА независној, европској Црној Гори.

На нашем црногорском броду који незаустављиво плови својом европском рутом има мјеста за свакога коме је до Црне Горе, до своје државе, без обзира на вјеру, нацију или политичко убјеђење. Под заставом црногорском, која ће залепршати са Орјена и Ловћена, са Румије, Проклетија и Дурмитора, и са Војника и Капе Морачке, неће послије 21. маја бити губитника. Биће то наша велика заједничка побједа. На добро свих грађана Црне Горе. У интересу јачања нераскидивих веза са Србијом, и отварања новог поглавља у грађењу најбољих односа са свим нашим уваженим сусједима на бржем путу до заједничког европског циља. Црна Гора ће бити мирна лука за све наше људе, и за све добронамјернике. Желим то да поручим данас из Херцег Новог, са Црногорског приморја, које је увијек било наш прозор у Европу, у свијет, преко ког су модерни цивилизацијски таласи увијек запљускивали Црну Гору.

Вјековима су генерације у Црној Гори ратовале за своје право на избор, за своју слободу на црногорском кршу, и на пјени од црногорског мора. Ми који живимо ово вријеме имамо привилегију да о својој судбини, о судбини своје државе, одлучујемо својим разумом и својим гласом. Зато ће побједа независне Црне Горе, хоћу то опет да поновим бити побједа свих. Они који ће створити суверену, међународно признату Црну Гору, знаће да граде и најчвршће мостове са сусједима. Они који из најискренијих емоција брину о заједништву са Србијом немају разлога за бригу. Независна Црна Гора неће бити кућа опасана бедемом, него кућа отворених врата, и за брата, и за сусједа, и за све људе добре воље. Кад год је кроз историју Црна Гора била окренута више другима него себи, рађале су се у њој разне диобе и подјеле. У независној, демократској, просперитетној, економски развијеној Црној Гори, посвећеној прије свега себи, неће бити разлога за размирице и трвења. Таква Црна Гора, коју ћемо сви сложно градити, биће узданица свим њеним грађанима, и свима у окружењу.

Херцег Нови и Црна Гора пружили су у вријеме недавне југословенске трагедије руку многима који су у ратним невољама остали без својих домова, и своје државе. Не само да су овдје нашли сигурно уточиште, него су многи у Херцег Новом и у Боки свили своја породична гнијезда. Ти људи данас најбоље знају шта значи и колико вриједи своја кућа. Сигуран сам да ће они знати да цијене црногорску отвореност. Позивам их да заједно градимо своју будућност, да заједно градимо нову европску Црну Гору, као своју државу. Као што су то чинили многи велики ствараоци са југословенских простора, који су овдје нашли свој други дом, и који су трајно обогатили црногорску културну баштину. На Новљанској риви, надахнуће и инспирацију налазили су велики писци, и сликари свих вјера, и свих нација. Херцег Нови је пронио име стваралачке, културне Црне Горе широм свијета. Одавде су многи умјетници задивили Париз, Рим, Њујорк и Москву, сликом и причом о љепоти камена и мора, и духу наших људи. И давно Црну Гору учинили нераскидивим дијелом европске цивилизације.

Потомци старих херцегновских и бокешких породица, али и цијеле Црне Горе, памте ријечи којима је запечаћено уједињење Црне Горе и Боке прије готово два вијека. Памте проглас Скупштине одржане у кући Трипковића у Доброти, 29. октобра 1813. године: Црна Гора и Бока Которска, прожете родољубљем и истим осјећањем вјере и части, ослободиле су се Божјом помоћу... својом крвљу и жртвама. Оне се једна другој заклињу Господом Богом на вјерност и да ће увијек остати сједињене у сваком случају и догађају. Потврђујемо ово наше уједињење и нашу независност и за будућа времена, и ако то буде затребало, то ћемо и крвљу нашом потврдити. Тај историјски документ потписао је Петар И и представници свих општина Боке и Паштровића. Никоме није сметало што су једни то чинили латиницом, а други ћирилицом. Међу потписницима су били и православни и католички свештеници. Тако су се заклињали наши славни преци и тако учвршћивали темеље међунационалног склада којим се дичи савремена Црна Гора.

Историјска је правда да коначно у своју независну државу упловимо без капи крви и иједне људске жртве. Остварићемо тај историјски сан наших предака, и створити државу са оловком у руци.

Што нам може поузданије обезбиједити мир него наш завјет да се сви зближимо у нашој Црној Гори!
Што нам може обезбиједити сигурнију европску будућност него наша држава Црна Гора!
Што за нас може бити часнији задатак него да нашим потомцима предамо на управљање нашу државу Црну Гору!

Зато: 21. маја заокружимо ДА за Црну Гору 21. вијека!
Нек је вјечна Црна Гора!
Нека нам је срећна побједа 21. маја!
Живјели!

Херцег Нови, 04.05.2006. године