- Влада Црне Горе
Говор предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на ко...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Говор предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на конвенцији у Никшићу
Објављено: 22.05.2006. • 16:24 Аутор: Говори и Изјаве
Поштовани грађани Никшића и Црне Горе,
Драги пријатељи,
Честитам вам 9. мај црногорски и свјетски Дан побједе над фашизмом.
Честитам вам Дан Европе, чији ће пуноправни члан, ускоро, постати и независна, међународно призната држава Црна Гора.
Велика ми је част да вечерас са Трга Слободе, из мог слободарског Никшића, заједно са Вама упутим ову поруку и Црној Гори, и Европи.
Девети мај је највећи датум слободе модернога доба, коме је Црна Гора дала свој немјерљиви допринос. Чувени писац и филозоф 20. вијека ЖанПол Сартр рекао је да је масовни антифашистички устанак црногорског народа 13. јула 1941. године најзначајнији догађај у Другом свјетском рату.
Црногорски антифашизам, којим се диче генерације, вјековни је израз континуитета црногорске борбе за слободу, за своју државу Црну Гору. Том борбом, историјском славом овјенчана црногорска генерација 20. вијека, поништила је одлуке Подгоричке скупштине од 1918. године, и вратила Црној Гори њено државно и национално име.
Црногорско ДА 21. маја одбраниће и њихову историјску славу. Ми, којима је историја додијелила ту част одужићемо се тиме и својим прецима, и себи, и своме потомству.
Драги Никшићани,
Не смијемо никада заборавити да је овај град са свега пет хиљада становника 1941. године дао немјерљив допринос великој побједи у ИИ Свјетском рату, исписао најсвјетлије странице вјековне црногорске борбе за слободу, и оставио трајан биљег у европској историји антифашизма. Ни мањег града у то вријеме, ни веће жртве. Само у легендарној бици на Сутјесци, 190 никшићких младића и дјевојака уградило је своје животе у црногорски Пантеон слободе.
Пркос пред фашистичким џелатима никшићке дјевојчице Јоке Балетић; презриви осмијех Љуба Ћупића пред стријељање; стоицизам попа Бошка Поповића; писмо аманет из затвора под Бедемом црногорског краљевског официра Радула Брајичића само су редовни примјери никшићки да црногорска слобода нема цијену.
Црногорска тежња за слободом никада није била ни против кога. Није ни данас.
Из овог краја, из никшићког Горњег Поља, 1942. године историјски одговор онима који би да нас завађају са Србијом, дали су 16 црногорских батаљона који су се са 10 српских братски стопили на антифашистички античкој Зеленгори. Баш као што су Црногорци то учинили у славној Мојковачкој бици.
То вјечно братство са Србијом овјековјечили су бесмртном жртвом своје младости српски хероји са Вучева и црногорски јунаци са Љубиног гроба. Црна Гора остаје томе стамено вјерна и посвећена.
Није било, нити може бити друге Црне Горе.
С тим братским поздравом, независна држава Црна Гора ступа 21. маја у 21. вијек.
Драги моји Никшићани,
Симболички, град Никшић је и данас постављањем споменика Краљу Николи подсјетио на цио трагизам црногорског државног пута.
Носилац међународног признања независне Црне Горе Књаз и Краљ Никола послије 56 година ослободилачке управе над Црном Гором, прогнан је из његове Црне Горе да као бескућник труне у туђини.
Тако то изгледа кад немаш своју државу!
Стотине најугледнијих Црногораца предвођених Војводом Божом Петровићем, проглашени су никоговићима, и свезани у тамнице, од Јусоваче до Зенице.
Тако то бива кад немаш своју државу!
Никшић је и први свједок терора над обездржављеном Црном Гором... Кад је Калабићева жандармерија 1924. године, мучки и злочиначки бацила у јаму на Требјеси гласовитог командира Пјешивачког батаљона, Шћепана Мијушковића.
Тако је то кад немаш своју државу!
Морало је да прође свих 129 година да би град Никшић могао истакнути тек прво обиљежје свог првог ослободиоца Књаза и Краља Николе.
Тако је то кад смо на прагу уздизања своје независне државе!
Ослободилачке 1877. године, Књаз Никола није ушао у Никшић да Црногорце ослободи, а друге пороби. Истим језиком слободе, Књаз Ослободилац упутио се и беговским Мушовићима, и свим Муслиманима Никшића.
Тако то изгледа кад имаш своју државу!
Поштовани грађани Никшића и Црне Горе ,
21. маја рећи ћемо историјско ДА нашој Црној Гори, како Црна Гора више никада не би била емигрант у Црној Гори. ДА својој држави. ДА - нашој европској будућности.
Никшић у томе има своје историјско мјесто и улогу, како му и доликује. Није случајно Никола И Петровић Цар јунака рекао: Никшић је срастао са... историјом Црне Горе.
Нек нам буде срећна независна држава Црна Гора аманет наших предака и најближи сан и европска стварност данашњих, и генерација које долазе.
Ову поруку шаљемо на Дан побједе, на празник који обједињује цивилизовану, антифашистичку Европу. Има ли што природније од одлуке да Црну Гору која је вазда кроз историју била у фронту напредних држава, учинимо дијелом уједињене Европе!
Живио непокорни град Никшић у слободној, независној држави Црној Гори!
Нек је вјечна Црна Гора!
Нека нам је срећна побједа 21. маја!
Уједињени у различитости, уједињени одом радости поздрављамо Европу!
Никшић, 09.05.2006. године
Драги пријатељи,
Честитам вам 9. мај црногорски и свјетски Дан побједе над фашизмом.
Честитам вам Дан Европе, чији ће пуноправни члан, ускоро, постати и независна, међународно призната држава Црна Гора.
Велика ми је част да вечерас са Трга Слободе, из мог слободарског Никшића, заједно са Вама упутим ову поруку и Црној Гори, и Европи.
Девети мај је највећи датум слободе модернога доба, коме је Црна Гора дала свој немјерљиви допринос. Чувени писац и филозоф 20. вијека ЖанПол Сартр рекао је да је масовни антифашистички устанак црногорског народа 13. јула 1941. године најзначајнији догађај у Другом свјетском рату.
Црногорски антифашизам, којим се диче генерације, вјековни је израз континуитета црногорске борбе за слободу, за своју државу Црну Гору. Том борбом, историјском славом овјенчана црногорска генерација 20. вијека, поништила је одлуке Подгоричке скупштине од 1918. године, и вратила Црној Гори њено државно и национално име.
Црногорско ДА 21. маја одбраниће и њихову историјску славу. Ми, којима је историја додијелила ту част одужићемо се тиме и својим прецима, и себи, и своме потомству.
Драги Никшићани,
Не смијемо никада заборавити да је овај град са свега пет хиљада становника 1941. године дао немјерљив допринос великој побједи у ИИ Свјетском рату, исписао најсвјетлије странице вјековне црногорске борбе за слободу, и оставио трајан биљег у европској историји антифашизма. Ни мањег града у то вријеме, ни веће жртве. Само у легендарној бици на Сутјесци, 190 никшићких младића и дјевојака уградило је своје животе у црногорски Пантеон слободе.
Пркос пред фашистичким џелатима никшићке дјевојчице Јоке Балетић; презриви осмијех Љуба Ћупића пред стријељање; стоицизам попа Бошка Поповића; писмо аманет из затвора под Бедемом црногорског краљевског официра Радула Брајичића само су редовни примјери никшићки да црногорска слобода нема цијену.
Црногорска тежња за слободом никада није била ни против кога. Није ни данас.
Из овог краја, из никшићког Горњег Поља, 1942. године историјски одговор онима који би да нас завађају са Србијом, дали су 16 црногорских батаљона који су се са 10 српских братски стопили на антифашистички античкој Зеленгори. Баш као што су Црногорци то учинили у славној Мојковачкој бици.
То вјечно братство са Србијом овјековјечили су бесмртном жртвом своје младости српски хероји са Вучева и црногорски јунаци са Љубиног гроба. Црна Гора остаје томе стамено вјерна и посвећена.
Није било, нити може бити друге Црне Горе.
С тим братским поздравом, независна држава Црна Гора ступа 21. маја у 21. вијек.
Драги моји Никшићани,
Симболички, град Никшић је и данас постављањем споменика Краљу Николи подсјетио на цио трагизам црногорског државног пута.
Носилац међународног признања независне Црне Горе Књаз и Краљ Никола послије 56 година ослободилачке управе над Црном Гором, прогнан је из његове Црне Горе да као бескућник труне у туђини.
Тако то изгледа кад немаш своју државу!
Стотине најугледнијих Црногораца предвођених Војводом Божом Петровићем, проглашени су никоговићима, и свезани у тамнице, од Јусоваче до Зенице.
Тако то бива кад немаш своју државу!
Никшић је и први свједок терора над обездржављеном Црном Гором... Кад је Калабићева жандармерија 1924. године, мучки и злочиначки бацила у јаму на Требјеси гласовитог командира Пјешивачког батаљона, Шћепана Мијушковића.
Тако је то кад немаш своју државу!
Морало је да прође свих 129 година да би град Никшић могао истакнути тек прво обиљежје свог првог ослободиоца Књаза и Краља Николе.
Тако је то кад смо на прагу уздизања своје независне државе!
Ослободилачке 1877. године, Књаз Никола није ушао у Никшић да Црногорце ослободи, а друге пороби. Истим језиком слободе, Књаз Ослободилац упутио се и беговским Мушовићима, и свим Муслиманима Никшића.
Тако то изгледа кад имаш своју државу!
Поштовани грађани Никшића и Црне Горе ,
21. маја рећи ћемо историјско ДА нашој Црној Гори, како Црна Гора више никада не би била емигрант у Црној Гори. ДА својој држави. ДА - нашој европској будућности.
Никшић у томе има своје историјско мјесто и улогу, како му и доликује. Није случајно Никола И Петровић Цар јунака рекао: Никшић је срастао са... историјом Црне Горе.
Нек нам буде срећна независна држава Црна Гора аманет наших предака и најближи сан и европска стварност данашњих, и генерација које долазе.
Ову поруку шаљемо на Дан побједе, на празник који обједињује цивилизовану, антифашистичку Европу. Има ли што природније од одлуке да Црну Гору која је вазда кроз историју била у фронту напредних држава, учинимо дијелом уједињене Европе!
Живио непокорни град Никшић у слободној, независној држави Црној Гори!
Нек је вјечна Црна Гора!
Нека нам је срећна побједа 21. маја!
Уједињени у различитости, уједињени одом радости поздрављамо Европу!
Никшић, 09.05.2006. године
Везани чланци:
БОК одржао седму редовну сједницу 30.11.2024.
Gjeloshaj поново позван у Вашингтон 01.12.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?