Бари: Излагање предсједника Владе РЦГ Жељка Штурановића на 71. Левантинском сајму

Излагање предсједника Владе РЦГ Жељка Штурановића на 71. Левантинском сајму у Барију

''Господине Вендола,
Господине Козима Лаћирињоло,
Даме и господо,

Дозволите ми да Вас у своје име и име Владе Црне Горе срдачно поздравим и захвалим на указаној почасти да говорим поводом манифестације ''Дани Црне Горе'' на 71. Левантинском сајму, који се по вишедеценијској традицији одржава у Барију.

Истовремено желим, да са Вама подијелим задовољство континуираног присуства Црне Горе на овом сајму, као догадјају традиционално посвећеном промоцији трговинских и привредних веза Регије Пуље са регионом Медитерана и Балкана.

Нарочито ме охрабрује чињеница да је ове године посебан значај дат учвршћивању односа измедју Републике Италије, првенствено Регије Пуља и држава Западног Балкана у контексту завршетка процеса проширења Европске уније, којем Република Италија даје пуну подршку.

Обрадован том чињеницом, са задовољством сам прихватио да говорим на тему ''Црна Гора на путу интеграције у Европу''. Ваш позив доживљавам као још једну потврду чињенице да Црна Гора, поред своје туристичке атрактивности све више постаје препознатљива и као дестинација привлачна за бизнис, инвестиције и пословна повезивања. То је управо оно што смо ми у Влади Црне Горе и жељели да постигнемо, да економска питања и проблеми буду централна тема наших разговора и интересовања.

У Црној Гори не постоји дилема када је у питању наша европска перспектива. То је наш приоритет и једини гарант даљег просперитета и стабилности. О томе у црногорском друштву постоји пуни консензус свих политичких партија и цјелокупног друштва. Зато у континуитету улажемо енергију у суштинске реформе и квалитетну имплементацију европских стандарда, свјесни да европске интеграције није задатак само Владе, већ читавог друштва.

Вјерујемо да имамо разлога да будемо задовољни квалитетом и динамиком онога што смо до сада постигли. Очекује нас потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ 15. октобра у Луксембургу. Половином овог мјесеца потписаћемо и Споразум о визним олакшицама и Споразум о реадмисији. Потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању успоставићемо први уговорни однос са Унијом. Тиме ћемо заокружити интензивне активности на европском путу у првој години након обнављања независности, што ће омогућити да пређемо у нову, квалитетнију и вишу фазу међусобних односа. Нарочито смо поносни што смо ово постигли сопственим капацитетима. Посебан значај придајемо и потписивању Споразуму о визним олакшицама, што ће у великој мјери допринијети већој интеракцији наших грађана са ЕУ, али и отварању врата даљем процесу испуњавања критеријума за стављање на Бијелу шенгенску листу.

Након што потпишемо Споразум о стабилизацији и придруживању, очекујемо његову брзу потврду и ратификацију у парламентима држава чланица. Рачунамо на пуну подршку Италије у том смислу, као нашег сусједа и партнера.

Одлучни смо да убрзано започнемо имплементацију Привременог споразума и чиме ћемо остварити предуслове да предамо захтјев за чланство у ЕУ. Увјерени смо да ћемо то моћи да учинимо већ у првој половини сљедеће године, како бисмо стекли статус кандидата и отпочели преговоре за чланство. Сматрамо да имамо основ за оптимизам када је у питању наш брзи напредак, посебно имајући у виду макроекономске показатеље у Црној Гори који су у сталном порасту.

Европски курс Црне Горе потврђен је кроз прихватање темељних вриједности и начела на којима се заснива Унија и свим стратешким документима које је Црна Гора усвојила након обнове независности.

Обављамо припремне активности на изради свеобухватног Националног програма интеграције, којим ће се дефинисати детаљна стратегија реформи за наш пут у ЕУ. Национални програм за интеграцију (НПИ), је нови документ који треба да дефинише развојни оквир Црне Горе у процесу имплементације Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ у периоду 2008-12. године и од кључног је значаја за дефинисање политика у годинама које слиједе.

Основна оријентација спољне политике Црне Горе су добросусједски односи и регионална сарадња као нераздвојив дио процеса европских интеграција. Чврсто вјерујемо да наш регион припада ЕУ, и у том контексту Црна Гора подржава напредак и напоре које предузимају све земље региона у усвајању и имплементацији европских стандарда и вриједности. У том контексту, динамична регионална сарадња у свим областима од заједничког интереса представља потврду да је регион политички зрео и спреман за даље кораке у интегративним процесима.

Са друге стране, јасна порука ЕУ да су врата за наш регион отворена, уколико испунимо задатке, гарант је стабилности и подстрек за напредак Западног Балкана. Свјесни смо важности која текућа институционална реформа ЕУ има за њену будућност, али и за мјесто које ће Западни Балкан имати у њој. Зато подржавамо Реформски уговор којим ће се обезбиједити предуслови за даље ширење ЕУ.

Даља европска интеграција Црне Горе, свјесни смо, доноси нове изазове и још озбиљније задатке. Биће потребно уложити још више труда и ангажовати све наше капацитете. Знамо да је највећа одговорност за напредак у интеграцијама на нама, али истовремено очекујемо помоћ и подршку држава чланица, посебно Италије, са којом имамо традиционално добре односе и сарадњу. То је, увјерени смо, наш обострани интерес.

У јануару смо постали чланица ММФ и Свјетске банке, а у мају чланица Савјета Европе, најстарије Паневропске организације и предано радимо на испуњавању обавеза које проистичу из тог чланства. Стицањем независности развили смо интензивну дипломатску активност, тако да данас имамо успостављене дипломатске односе са преко 90 земаља из Европе и ван ње.

Створили су се и услови за коришћење Инструмента за предприступну помоћ (ИПА) програма помоћи ЕУ, која ће бити усмјерена на усклађивање с прописима ЕУ, изградњи институција, унапредјење регионалне и прекограницне сарадње, развој градјанског друства, као и помоћ усмјерена на припрему за корисћење структурних фондова. Планирана средства ИПА Фонда за Црну Гору за период 2007-2010 износе 131,3 милиона еура.

Такође, Влада је у мају ове године прихватила документ Стратегије сарадње Црне Горе са Групом Свјетске банке. Стратегија Свјетске банке конципирана је у правцу постизања стратешких циљева Црне Горе неопходних за њено цланство у ЕУ,у смислу подржавања циљева Владе, зацртаних економском политиком за 2007. годину.

Република Црна Гора је примљена у програм НАТО ''Партнерство за мир''. Услиједиле су активности на припреми Презентационог документа, као и на припреми системских закона.

Желим истаћи да дефинисаним мјерама економске политике Владе Црне Горе одржавамо макроекономску стабилност и обезбјеђујемо консолидацију јавних финансија.

Друштвени производ расте по стопи од 6,9%, остварена је стабилност цијена и смањење трошкова живота, уредно се сервисирају буџетске обавезе из области социјалне и дјечје заштите, остварују трендови раста зарада и пензија, настављен је пад стопе незапослености, која је први пут у последњој деценији на нивоу од око 12%.

Смањен је и ниво јавне потрошње и учешћа јавног дуга у бруто друштвеном производу. Раст Буџета је већи од планираног, биљежимо значајан суфицит, тако да је реално очекивати да се остваре средњорочни фискални приоритети у погледу смањивања државне потрошње на ниво од 35% БДП-а и приближно томе смањење нивоа и учешћа јавног дуга у БДП, као и додатног пореског растерећења наше економије до 2011. године.

Враћено је повјерење у банкарски систем, који је приватизован и консолидован, што потврђују подаци о порасту штедње грађана за 160% у јуну о.г. у односу на исти мјесец прошле године. Динамично расту депозити, падају каматне стопе, уредно се сервисирању обавезе старе девизне штедње према грађанима. На тржишту капитала у континуитету се остварју позитивни трендови, за првих шест мјесеци ове године остварено је 440 милиона еура промета.

Стратегијом за подстицање страних директних инвестиција и либерализацијом законске инфраструктуре учинили смо подстицајним амбијент за улагање ино капитала, тако да је Црна Гора изузетно атрактивно инвестиционо подручје у односу на регион, како по тренду раста инвестиција на укупном нивоу, тако и по глави становника.

У прошлој години остварен је висок ниво прилива страних инвестиција у износу од 645 милиона еура и тај тренд је настављен у овој години, тако да је у првих шест мјесеци уложено преко 280 милиона еура страних инвестиција, па са сигурношћу можемо очекивати да се премаши планирани ниво од 400 милиона еура. У порасту је и регистрација иностраних фирми које желе да улажу у Црну Гору, а подаци говоре да је крајем 2006. године регистровано 3.070 таквих фирми.

Даме и господо,

Уважавајући домаћина и организатора овог Сајма и манифестације ''Дани Црне Горе'', посебно ћу потенцирати значај и постигнуте резултате политичке и привредне сарадње Републике Црне Горе са Републиком Италијом.

Прије свега овом приликом желим да изразим задовољство успостављањем дипломатских односа на нивоу амбасадора и жељу да се дијалог на званичним нивоима измедју двије традиционално блиске државе стално унапредјује на свим нивоима.

Позитивна очекивања имамо и у спровођењу недавно потписаног Меморандума о сарадњи министарстава иностраних послова и Споразума о сарадњи у борби против криминала, како бисмо интензивнијом сарадњом и размјеном информација, правним мјерама, заједничким операцијама и идентификовањем проблема, допринијели сузбијању и што успјешнијој борби против криминала у свим његовим појавним облицима. Мислим да смо институционализацијом те сарадње између министарстава иностраних послова већ направили добар искорак.

Билатералне економске односе Црне Горе са Италијом карактерише дугогодишња интензивна и комплексна економска сарадња у скоро свим областима, опредијељена положајем и значајем Италије као високо развијене земље, сусједа и чланице ЕУ. Као таква, Италија представља једно од најзначајнијих партнера Црне Горе.

Црна Гора је кроз досадашњу билатералну сарадњу и посебно преко актуелних регионалних иницијатива, као што су "Јадранско-Јонска Иницијатива" и "Интерег ИИИА" успјела да оствари значајну комуникацију са италијанском страном.

Италијанска страна је уложила значајна средства у реализацији Кјото споразума у области заштите животне средине. У новембру 2004. године потписан је Меморандум о разумијевању између Министарства заштите животне средине и уређења простора Црне Горе и Министарства за заштиту животне средине и територије Републике Италије о сарадњи у области заштите животне средине. У току је реализација пројекта ''Одрживи сеоски развој у региону Улцињ'', а успјешно је завршена и донација италијанске Владе за унапредјење мљекарства у ЦГ.

Ступањем на снагу ЦЕФТА споразума 2006, чија је потписница Црна Гора, уницифираће се правила пословања, створити зона слободне трговине у Југоисточној Европи са тржиштем од 30 милиона становника, што ће допринијети хармонизацији, транспарентности и стабилности слободне трговине, а то би требало да значи и повећани интерес инветитора за улагања у Црну Гору.

Билатерални економски односи између Црне Горе и Италије су у сталном и стабилном порасту. Италија је наш највећи сусјед и земља у којој Црна Гора види респектабилну и важну чланицу ЕУ, НАТО и УН. Стога је логично да Црна Гора посвети значајан дио спољне политике развијању и јачању партнерских односа с Италијом.

Италија је, такође, изузетно важан спољнотрговински партнер и веома значајан инвеститор у овом дијелу Европе. Ми видимо велике могућности за наставак досадашње и унапређење даље сарадње у многим областима, посебно у енергетици, саобраћају, бродоградњи, пољопривреди и лучком промету и значајно повећаним инвестиционим активностима у Црној Гори.

У циљу унапређења сарадње са Италијом, потписан је Споразум о сарадњи са Регијом Пуља, 23. новембра 2005. године у Барију.

Италија је важно тржиште за наше извозне активности, о чему говори и податак да је робна размјена за 5 мјесеци о.г. била већа за 8,5% у односу на исти период прошле године. Такође у прошлој години Италија је била друга земља по величини укупног извоза Црне Горе.

Желим да искажем пуну заинтересованост и потребу црногорске привреде за сарадњу са италијанским партнерима у туризму, пољопривреди, дрвопреради, текстилној индустрији, области енергетике, металопрераде, поморског саобраћаја, као и у банкарству.

Наша Лука Бар са слободном царинском зоном, која је на списку компанија коју желимо приватизовати, добра је прилика италијанској страни да за њу она постане главна лука дистрибутивни центар за разне робе у региону Југостичне Европе.

Очекујемо и обнављање интензивније сарадње са ''Бродоградилиштем Бијела'', затим развијање кратке пловидбе тзв. ''Плавих путева'' између наших држава, као и подстицање јавно-приватног партнерства у изградњи наших ауто-путева, изради студије рехабилитације и изградње пруге Београд-Бар, за коју италијанска страна показује интерес.

Мислим да трагом позитивног примјера наших компанија ''МиРаи из Никшића и Италијанске компаније ''Фенди'' за производњу намјештаја, затим Никшићке жељезаре и Италијанске фирме ''Гати'', која је купила 87% акција ''Ливнице'' Акционарског друштва Жељезаре, треба да иду и друге фирме.

У области туризма постоје недовољно искоришћене могућности и капацитети. Покренуте активности на плану обуке кадрова за хотелијерство и угоститељство, исказани интерес италијанских инвеститора за улагања у нашу туристичку привреду, конкретно у Улцињску ривијеру, видимо као значајан допринос у том правцу.

На билатералном нивоу одвијају се и разни видови сарадње на реализацији пројеката у области културе, просвјете, науке и научно-истраживачког рада, тако да је интензивирана и конкретизована сарадња на универзитетском нивоу у многим италијанских градовима (Бари, Рим, Милано, Пескара). Остварени су и конкретни резултати у области здравства.

Када је у питању регионална сарадња можемо рећи да је, поред Пуље, покенута и са регијама Тоскана, Ломбардија, као и кроз братимљење градова Котор-Венеција и Подгорица-Бари.

Остварује се и сарадња наших институција у области полиције и одбране.

Продубљивање наших веза видимо и кроз јачање медјусобне парламентарне сарадње и наших привредних комора.

Увјерен сам да је данашње присуство Црне Горе на овом Сајму, потврда наше тежње очувања и учвршћивања традиционално добрих и пријатељским односа измедју Републике Италије, првенствено регије Пуља и Црне Горе, као и додатни мотив нашим привредним компанијама и асоцијацијама за развијање нових и садржајно богатијих и разноврснијих модела сарадње.

У томе су ме посебно охрабрили јучерашњи разговор са господином Романом Продијем, предсједником Савјета министара Републике Италије. Такође, саопштена спремност министра Д'Алеме, као доброг познаваоца црногорских прилика из 80-тих година прошлог вијека, када смо са регијом Пуља имали веома развијене политичке и економске везе, да и сам лично подстакне инвеститоре из Ваше регије, да у најскорије вријеме посјете Црну Гору и размотре могућност улагања у области енергетике и друге области за које у Црној Гори постоје добри услови.

Исто тако, желим да истакнем, да Црна Гора ову привредну манифестацију доживљава као израз могућности да са представницима из свих овдје присутних земаља, потврди и започне нове облике унапређења економске, научне, културне и свих других облика сарадње.

Посвећени смо изградњи одрживог, поузданог и атрактивног инвестиционог амбијента за све инвеститоре, домаће и иностране и изградји просперитетне европске Црне Горе интегрисане у ЕУ, евроатланске и друге међуанродне политичке, економске и финансијске институције.

Влада Црне Горе има јасну визију онога што ради и што су захтјеви сљедећих фаза нашег реформског европског пута.

Позивам Вас да пронађете интерес за пословање у Црној Гори и тако постанете дио њене европске будућности.

У то име Вас поздрављам и желим успјешно остварење Ваших даљих економских планова.