Будва: Излагање предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића на отварању самита ЦЕФТА на тему Стратегије регионалне сарадње у циљу превазилажења економске кризе

Говор Премијера Мила Ђукановића на ЦЕФТА Самиту
4.12.2009. године



Уважени представници земаља ЦЕФТА споразума,
Даме и господо,

Све вас срдачно поздрављам у име Владе Црне Горе. Добродошли у Будву, добродошли у Црну Гору. Изузетно ми је задовољство што је Црна Гора домаћин ЦЕФТА Самита, којим ће неформално бити завршено наше предсједавање. Сматрам да је Самит још једна прилика да се покаже посвећеност свих нас ЦЕФТА идеји и да се пошаље јасна порука наше опредијељености да заједнички дјелујемо у региону, окупљени око заједничких европских и евро-атлантских циљева.

Читав процес помирења и поновног повезивања Западног Балкана започео је Ројамонтским процесом, који је био прва иницијатива Европске уније, са циљем смиривања конфликата на подручју бивше СФРЈ. Процес се базирао на промоцији регионалних пројеката у области цивилног друштва, културе и људских права. Након тога, прихваћен је регионални приступ, који подразумијева стварање политичких и економских услова за развој билатералних односа земаља Југоисточне Европе. У том циљу, у јуну 1999. године, у Келну, формиран је Пакт стабилности за Југоисточну Европу, који има велике заслуге у потписивању билатералних споразума и поновном повезивање региона Југоисточне Европе у једну цјелину.

Стварање зоне слободне трговине и јединственог тржишта у региону Југоисточне Европе показује чврсту опредијељеност земаља за јачање међусобне економске сарадње ка даљим интеграцијама. Стварање јединственог тржишног простора у региону има за циљ да допринесе бржем и лакшем приступању Европској унији, као и побољшању положаја и улоге држава у међународним економским односима. Посматрано у цјелини, то је прилика да Регион сагледа стварне могућности у погледу хармонизације тржишта, економских прописа, као и међусобне сарадње.

Земље Западног Балкана, стварањем зоне слободне трговине, безрезервно се опредијељују за економски и привредни развој, показујући да су способне да воде заједничку економску политику, да преузму обавезу и одговорност за будућност читавог региона.

Управо тиме показујемо да све што радимо има покретачки мотив у идеји унапредјења квалитета живота грађана у нашим државама, што се свакако може боље постићи чвршћим повезивањем и квалитетнијим коришћењем потенцијала развоја којим располажемо.

За све земље региона процес стабилизације и сарадње је кључни фактор који доприноси добијању јаче подршке Европске уније. Данас, када земље имају већ потписане споразуме о стабилизацији и придруживању, оставарује се први предуслов за чланство у Европској унији. Тиме је направљен историјски заокрет у односима које је Унија имала према овом региону. Потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању представља велики подстицај, али са собом наравно носи и неопходност испуњавања како политичких тако и економских услова. Такође, то представља обавезу земаља Југоисточне Европе да усмјере свој политички, економски и институционални развој према вриједностима и моделима на којима се темељи Европска унија: демократији, поштовању људских права и тржишној привреди, посебно данас након ступања на снагу Лисабонског уговора и нових институционалних рјешења у оквиру ЕУ, и њеној чврстој посвећености политици отворених врата за земље Западног Балкана.

У том смислу треба посматрати и овај састанак као допринос успостављању још бољих медјусобних веза.


Даме и господо,

Почетком деведесетих година на подручју Централне Европе, потписан је Централноевропски споразум о слободној трговини ЦЕФТА који је у потпуности усклађен са правилима Свјетске трговинске организације, као и са обавезама које уговорне стране имају према Европској унији.

Значај првобитног ЦЕФТА споразума и његов велики успјех већ се огледа у чињеници да су све тадашње земље потписнице, осим Хрватске и Македоније, данас дио Европске уније. Након потписивања Споразума, земље централне Европе спровеле су привредне реформе које су допринијеле повећању конкурентности и продуктивности и омогућиле заштиту својих тржишта коришћењем механизама слободне трговине. Јачање трговинских веза и пораст обима трговине утицали су на привредни раст. Кроз ЦЕФТА споразум земље потписнице су стекле неопходно искуство у мултилатералној сарадњи и припремиле се за приступање Европској унији. Подстакнута тако позитивним искуством међународна заједница је одлучила да модернизује ЦЕФТА споразум и њему прикључи регион Југоисточне Европе. Тада многи и нису вјеровали у ову идеју. Међутим како је вријеме пролазило њен значај је све више растао и данас говоримо о ЦЕФТА 2006 - једном међународно препознатљивом мултилатералном споразуму, који има веома јак и позитиван утицај на регион.

Почетком примјене ЦЕФТА 2006 споразума означен је почетак рада на регионалном тржишту на коме ће владати међународно прихваћена правила. Само оно окружење и она тржишта гдје важе економски прихваћена правила и гдје страни инвеститори имају сигурно и предвидиво окружење за своје одлуке могу рачунати на бољу економску будућност.

Црна Гора је преузела предсједавање ЦЕФТА 2006 01. јануара 2009. године. Циљеви које смо представили приликом преузимања предсједавања показали су нашу пуну посвећеност и тежњу да овај мултилатерални споразум обезбиједи већи ниво наше сарадње. Данас, када већ можемо говорити о завршетку нашег предсједавања Црне Горе, са задовољством могу да истакнем да је у протеклих годину дана дошло до значајног напретка у примјени Споразума.

Овом приликом бих истакао велики помак који је постигнут у дијелу либерализације пољопривредног сектора, чије ступање на снагу се очекује ускоро. Значај либерализације за све нас огледа се у чињеници да она доводи до повећања конкуренције, а самим тим и подизања нивоа продуктивности и степена искоришћености. Временом наша предузећа кроз изложеност већем степену конкуренције ће бити спремна да своје производе пласирају на тржиште Европске уније, на коме је конкуренција изузетно висока, а правила пословања прецизно одређена. Новом либерализацијом показана је наша јасна опредијељеност ка даљем повезивању и наш заједнички циљ ка даљим и већим интеграцијама.

Изазовно је то што се у оквиру ЦЕФТА-е проблеми не посматрају као препреке већ као даљи покретачи који доводе до јачег повезивања међу нама. Споразум схватамо као средство које постоји да помогне у њиховом рјешавању кроз договоре између страна и у духу међународно прихваћених правила. Способност и жеља да проблеми који постоје буду ријешени показатељ су наше зрелости за шире интеграције у међународној заједници.

Значај међународних споразума и везе које смо изградили нарочито су имале значај када је наступила економска криза која је захватила читав свијет. Неки од основних циљева Споразума су, између осталог, проширење трговине робама и услугама и подстицање улагања помоћу праведних, стабилних и предвидљивих правила, уклањање баријера за трговину међу потписницама. Статистички показатељи говоре да је пад који је регионална трговина имала у вријеме кризе блажи него пад који је регион имао према свијету. Сама та чињеница нас упућује да се окренемо региону и искористимо све могућности које нам јачање такве сарадње пружа. Побољшање пословног амбијента у региону може само да има позитиван ефекат и повећања трговине може представљати један од путева ка изласку из кризе.

У данашње вријеме, када је глобализација све препознатљивија, мале економије, са малим тржиштима као што су појединачно тржишта ЦЕФТА потписница, моћи ће се изборити за своје мјесто једино ако буду повезане. Велика важност овог споразума огледа се у његовом доприносу да регион постане много атрактивније подручје за стране инвестиције. Изузетна важност страних директних инвестиција за земље у транзицији се огледа у чињеници да оне доприносе убрзању привредног раста и модернизацији привреде. Успјех привлачења страних инвестиција зависи од привредног амбијента, као и спремности земље да изврши прилагођавање амбијента стандардима који важе у развијеним земљама. Улазак страног капитала доводи и до повећања продуктивности и ефикасности, па самим тим и конкурентности читаве привреде.

Успјех једног споразума може се сагледати кроз његов утицај на пословање привреде и живот становништва. ЦЕФТА је потписана са циљем побољшања пословне климе која би погодовала инвестицијама, трговини и већој запослености. Један од успјеха овог споразума огледа се и у постигнутом нивоу либерализације у региону. Заправо смањење царина или њихово укидање доводи и до боље снадбијевености тржишта и, у крајњем, до јефтинијих производа.

Јачањем трговинских веза и стратешког партнерства унутар региона ствара се простор за креирање нових радних мјеста, што је омогућено и кроз процес динамичне хармонизације законодавства у трговинској, царинској, пољопривредној, инвестиционој и осталим повезаним политикама, у складу са стандардима СТО. Успјех овог споразума је и у позитивној промјени имиџа региона, која је праћена већом сигурношћу у примени правног оквира приликом његове имплементације.

Споразум је допринио и да у региону важе јединствена правила, чиме је постигнут много већи степен транспарентности и једнакости правила, а што је од непроцјењиве важности за стране инвеститоре. Упрошћавањем процедура омогућено је да страни и домаћи инвеститори лакше бирају овај простор за своје дјеловање и прихватају већи степен међусобног повезивања који се нарочито огледа кроз заједничка улагања и заједнички наступ на трећим тржиштима.

Економски развој Црне Горе посљедњих година, до краја 2008.године, карактерисале су високе стопе економског раста, суфицит буџета јавног сектора, значајно повећање депозита, релативно низак јавни дуг, константан раст стопе запослености, изузетно висок прилив страних директних инвестиција.

Црногорска економија, као мала и отворена, а уједно и високо зависна од кретања на регионалном и европском тржишту много је више изложена ризицима него велике економије. Појава свјетске економске кризе у четвртом кварталу прошле године, њен наставак током ове године и прогнозе за наредни период, детерминисали су главне претпоставке за израду буџета за наредну годину и водјење економске политике у периоду од 2010-2012. године.

Економском политиком за 2010.годину као главне циљеве предвидјели смо очување стабилности и поновно остваривање, макар и минималног, економског раста. Мислимо, наиме, да ћемо се у првој половини наредне године и даље суочавати са изазивима кризе, док позитивне трендове предвидјамо за њену другу половину и, као резултат, позитивну стопу раста од 0.5% на годишњем нивоу.

Наш план је да у будућности и даље будемо усмјерени против посљедица кризе, а уједно да наставимо са спровођењем мјера које у средњем року треба да помогну убрзавању економског развоја. Први корак на том путу је прилагођавање буџетске потрошње, док је приоритет и даље наставак унапређења пословног амбијента и стварање услова за привлачење страних директних инвестиција. То се односи на даље прилагођавање пореске политике, елиминисање пословних баријера и значајна улагања у инфраструктуру која стварају основ за будући равномјерни регионални развој Црне Горе.

Црна Гора велику пажњу посвећује и сарадњи са међународним финансијским институцијама, као и имплементацији њихових препорука. Данас постоји континуирана комуникација са представницима ММФ-а и Свјетске банке. У том смислу, циљ нам је да створимо одржив систем, који и у условима кризе може оптимално да функционише, а да потенцијалну финансијску подршку од стране међународних финансијских институција остављамо као додатну могућност и извор за прилагођавање уколико додје до реализације кризног макроекономског и фискалног сценарија.

Црна Гора је, у складу са својим спољнополитичким опредјелјенјима о јачању регионалне сарадње, у протеклом периоду показала пуну посвећеност имплементацији ЦЕФТА споразума и регионалним интеграцијама. Мишљења смо да једино заједничким напорима наших држава овај регион има свијетлу европску и евроатлантску будућност, па рад у оквиру ЦЕФТА посматрам као заједничку припрему за тешке обавезе које нас чекају.

Предсједавање ЦЕФТА Споразумом значајно је искуство за Црну Гору, која преузима у идућој години предсједавање Централно-европском иницијативом, Процесом сарадње земаља Југо-источне Европе и Јадранско-јонском иницијативом.

Мислим да заједнички можемо изразити задовољство што су све наше земље направиле значајан прогрес у процесу европских и евро-атлантских интеграција од почетка примјене ЦЕФТА 2006, као и регион у цјелини. Одлука Европске комисије о укидању виза ће ступити на снагу 19.децембра, уз очекивање да ће и остале државе из региона у најскорије вријеме бити у том статусу. То ће омогућити бржи проток људи, роба и капитала, стицање нових знања и подизање личног и друштвеног стандарда наших градјана, што нашу европску перспективу чини ближом и изгледнијом.

На крају, нашим уваженим колегама и пријатељима из Србије, која преузима предсједавање Иницијативом, желим пуно успјеха у даљем раду који ће оснажити наше заједништво. Чврсто вјерујем у приврженост наших земаља ЦЕФТА и изражавам спремност Владе Црне Горе за даље активно и конструктивно учешће у наредним фазама заједничке сарадње.

Хвала на пажњи.