Европски суд пресудио у корист Државе у предмету Вујисић против Црне Горе

Европски суд за људска права у Стразбуру донио је одлуку у предмету Вујисић против Црне Горе, и одлучио да избрише представку са листе предмета обзиром да је на основу околности предмета закључио да је ствар разријешена у смислу члана 37 став 1 подстав (б) Европске конвенције о људским правима и основним слободама. 

Представка је поднијета због наводне повреде једног од аспеката члана 6 став 1 Конвенције (права на образложену пресуду) и члана 1 Протокола 1 (заштита имовине). Основ за покретање представке је био грађански спор између физичких лица због ништавости уговора о закупу пословног простора због постојања привремене мјере.

Подносилац представке је лице које је рођено у јануару 2005.године иза смрти свог оца, као ванбрачно дијете. Као једини насљедник свог оца правоснажно је оглашен у јулу 2009.године и при том уписан у катастарске књиге као власник цјелокупне имовине свог оца. Међутим, између његових стричева и одређеног предузећа у новембру 2008.године закључен је уговор о закупу пословног простора на луксузној локацији, чији је власник био његов отац. Подносилац представке је тужбом тражио утврђење ништавости овог уговора због постојања привремене мјере која је претходно била одређена на предметној имовини. Пресудом Врховног суда Црне Горе одбијена је његова тужба за ништавост таквог уговора, због чега се подносилац представке жалио Европском суду за људска права да је та пресуда била арбитрарана супротно члану 6 став 1 Конвенције, као и да су таквом пресудом његова имовинска права била угрожена супротно члану 1 Протокола 1. Поред враћања предметног пословног простора, подносилац представке је захтијевао и накнаду нематеријалне штете у износу од 30.000,00 € , као и накнаду материјалне штете од државе Црне Горе у износу закупа који би остварио за вријеме трајања спорног уговора, коју је прецизирао на око 460.000,00 €.

Поред поступка за утврђење ништавости предметног уговора, подносилац представке је пред домаћим судовима упоредо водио и други поступак против предметног предузећа ради повраћаја непокретности и накнаде штете. Током овог поступка подносилац представке је у једном тренутку повукао дио тужбеног захтјева у погледу накнаду штете против тог предузећа. Други поступак је правоснажно окончан у његову корист пресудом Врховног суда и пословни простор који је био предмет спорног уговора о закупу предат му је у државину у новембру 2017.године.

Анализирајући околности предметног случаја, Европски суд је утврдио да након враћања спорног пословног простора у новембру 2017.године, околности на које се жалио подносилац представке више не постоје. Такође, имајући у виду чињеницу на коју је Заступник указао у својим изјашњењима, а то је да је подносилац представке у другом поступку повукао захтјев за накнаду материјалне штете, при чему је исту накнадно потраживао од државе Црне Горе пред Европским судом, тај Суд је нашао да је том радњом подносилац представке спријечио домаће судове да одлучују о његовом захтјеву. Из свих наведених разлога, у коначном је утврђено да је жалбама подносиоца представке адекватно и у довољној мјери удовољено, због чега је одлучио да избрише представку са листе предмета јер је ствар разријешена.

Ова одлука Европског суда је правоснажна даном доношења и подносилац представке нема право жалбе.