- Влада Црне Горе
Саопштење са 83. сједнице Владе Црне Горе
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Саопштење са 83. сједнице Владе Црне Горе
Објављено: 29.06.2018. • 02:30 Аутор: Служба за односе с јавношћу Владе Црне Горе
Премијер Душко Марковић данас је на почетку 83. сједнице Владе Црне Горе изразио задовољство резултатима раста Бруто домаћег производа у И кварталу ове године од 4,5 одсто рекавши да је то резултат на који можемо да будемо поносни тим прије што је остварен у кварталу у којем је због празника и почетка године најтеже завриједити успјех.
„Имамо добру стопу раста на коју треба да будемо поносни. Она није резултат стицаја околности него посвећености Владе, министарстава и ваших тимова. Нека то буде водиља и нама и нашим тимовима не само да очувамо овај ниво него у напорима да покушамо до краја године да достигнемо раст од 5 одсто“ – рекао је на почетку сједнице предсједник Владе Душко Марковић.
Влада је усвојила Прољећну анализу макроекономских кретања и структурних реформи којом је обухваћена реализација економске политике у 2017. и И кварталу 2018. године. Приликом представљања Анализе истакнуто је да је према кварталним прелиминарним подацима Монстат-а, БДП у 2017. години износио 4.236,6 милиона еура, уз реални раст од 4,4 одсто, као и да су мјере фискалне консолидације у првој години примјене дале позитивне резултате.
Донијета је Комуникациона стратегија – Црна Гора чланица НАТО-а за период до 2020. године са Акционим планом спровођења Стратегије до краја 2018. године. Првим стратешким документом одређују се правци, циљеви, канали и други параметри комуникације Црне Горе као чланице НАТО-а који су усклађени са приоритетима наше земље у Алијанси и усмјерени како ка унутрашњој тако и ка вањској јавности, али и посебно на дјеловање унутар система државне управе.
Комуникациона стратегија је конципирана као кровни стратешки документ којим се одређују смјернице за спровођење комуникационих активности чији је главни циљ унапређење перцепције Црне Горе као чланице НАТО-а и то кроз подизање нивоа опште информисаности и разумијевања свих аспеката чланства Црне Горе у НАТО-у. Приступ одређен Стратегијом подразумијева избјегавање форми класичне кампање са промотивним активностима и модернији приступ којим се акценат ставља на друштвене мреже, кратке ефектне поруке, видео садржаје и мање јавне догађаје прилагођене конкретним циљним јавностима.
Влада је усвојила Информацију у вези са оснивањем Регионалне комисије за утврђивање чињеница о ратним злочинима и другим тешким кршењима људских права почињених на територији некадашње СФРЈ од 1. 1. 1991- 31. 12. 2001.(РЕКОМ) којом је, у складу са најавом премијера на прошлонедељном састанку са представницима Иницијативе када је премијер изразио апсолутну подршку Црне Горе Иницијативи Министарство вањских послова задужено да настави активности у циљ у потписивања Споразума / Декларације о оснивањи РЕКОМ-а. Предсједник Марковић је истакао да приступање Црне Горе овој иницијативи представља јасну позицију државе и њене укупне политике, као и да је Црна Гора и раније била предводница оваквог опредељења. Предвиђено је да се РЕКОМ установи као међудржавна комисија коју оснивају државе настале на територији бивше СФРЈ. Главни задатак комисије, као вансудског тијела, ће бити да истражи наводе о свим ратним злочинима и другим тешким кршењима људских права у вези са ратом, поименично потпише све ратне жртве и жртве кривичних дјела у вези са ратом, прикупи податке о логорима и другим мјестима присилног затварања. Регионална комисија ће бити независна од својих оснивача и финансираће се из донација.
Влада је утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о водама. Измјенама се, између осталог, национално законодавство даље усаглашавања са легислативом Европске уније и ствара потребан правни оквир за доношење недостајућих подзаконских аката, као и усклађивање већ донешених. Конкретнији циљ је спречавање, контрола и смањење загађивања вода утицаја, односно, стварање услова за разумно и правично коришћење вода.
Донијета је Уредба о ближим критеријумима одрживости за биогорива и биотечности за остваривање обавезног удјела енергије у укупној финалној потрошњи енергије. Уредбом се употпуњује правни оквир за утврђивање услова које треба да испуњава акредитовано правно лице за испитивање критеријума одрживости, као и поступци провјере испуњавања критеријума одрживости.
Влада је донијела Уредбу о обавезном удјелу биогорива у сектору саобраћаја којом се утврђују врсте, садржај, квалитет и удио биогорива који се ставља на тржиште ради постизања обавезног удјела обновиљивих извора енергије у сектору саобраћаја, као и обазе енергетских субјеката који се баве трговином нафтним дериватима намијењеним сектору саобраћаја. Црна Гора има обавезу да имплементира правну тековину ЕУ из области енергетике која подразумијева обавезу да минимално 10 одсто финалне енергије која се користи у саобраћају буде произведено из обновљивих извора.
Ради спровођења Закона о безбједности хране и усаглашавања са прописима Европске уније, донијета је Уредба о прехрамбеним аромама које се могу користити у и на храни.
Влада је донијела Уредбу о условима за за одлагање наплате наплате пореских и непореских потраживања којом је дефинисано да се пореском дужнику за дуг настао послије 15. фебруара 2017. године, односно послије објављивања јавног позива за репрограм, може ододбрити одлагање наплате пореских и непореских потраживања, ако дуг износи најмање: за физичко лице – 500 еура, предузетника и мало правно лице – 2.000 еура, средње правно лице – 20.000 еура и велико правно лице – 50 .000 еура. Пореском дужнику који испуњава прописане услове може се одложити наплата пореског дуга за 6 мјесеци или одобрити плаћање у 24 једнаких мјесечних рата.
Донијета је и Уредба о утврђивању исплате обештећења бившим власницима одузетих права у новчаним средствима за 2018. годину. Обештећење бившим власницима исплаћује у једногодишњим ратама, односно 15. јула сваке године. Средства непоходна за исплату годишње рате, предвиђена буџетом за 2018. годину, износе 2.500.000 еура.
Усвојена је Одлука о изради капиталног буџета и утврђивању и вредновању критеријума за избор капиталних пројеката. Један од циљева доношења нове Одлуке је да се подстакне наставак започетих пројеката, као и пројеката спремних за реализацију у смислу задовољења свих постављених услова и критеријума, да би се пројекат могао финансирати из капиталног буџета. Одлука је урађена тако да представља упуство приликом припреме и планирања капиталног буџета, односно да пружи смјернице потрошачким јединицама на који начин и које пројекте могу да кандидују за финансирање из капиталног буџета државе.
Влада донијела Стратегију развоја спорта у Црној Гори за период 2018–2021. година с Планом реализациије Стратегије за период 2018-2019. година и дала пуну подршку политикама које спроводи Министарство спорта. Стратегијом је предвиђено да у наредном четворогодишњем периоду значајне активности буду усмјерене на развој дјечијег спорта, као једног од најважнијих сегмената спорта уопште. Веома значајан сегмент спортске области је и здравствена способност спортиста, која мора бити један од главних предуслова за бављење спортом. Други важан предуслов за бављење спортом је постојање адекватне спортске инфраструктуре.
Стратегија развоја спорта усмјерена је и на промоцију Црне Горе кроз спортску активност и дјелатност. Црна Гора која је од обнове независности 2006. године остварила бројне запажене спортске резултате, како репрезентативне тако и клупске, показала је јасну намјеру да област спорта издигне на виши ниво, стварајући услове спортистима и спортским радницима да наставе рад на промоцији Црне Горе. Црногорски спортисти су својеврсни национални бренд по којем је Црна Гора препознатљива у свијету, те ће стога активности у наредном периоду бити усмјерене и ка унапријеђењу промоције наше државе кроз спорт.
Влада је донијела Национални програм развоја кинематографије 2018 – 2023. и усвојила Акциони план за 2018. годину. Програм представља стратешки документ у којем су, полазећи од актуелног стања у овој области, дефинисани циљеви и приоритети њеног развоја у петогодишњем периоду. У Акционом плану за 2018. годину планиране су мјере и активности које су фокусиране на јачање правног и институционалног оквира, унапређење кинематографских дјелатности и обима продукције, валоризацију кинематографске баштине, унапређење комплементарних дјелатносити,сузбијање пиратерије, међународну сарадњу и промоцију црногорске кинематографије, као и стабилне изворе финансирања кинематографије.
У циљу остваривања доступне, квалитетне и ефикасне здравствене заштите и бољег управљања цјелокупним здравственим системом, донијета је Стартегија развоја Интегралног здравственог Информационог система и е-здравља за период 2018-2023. године с Акционим планом за период 2018-2021. године. Стратешки приступ у планирању развоја информационог система у здравству има за циљ максимално коришћење потенцијала информационо-комуникационих технологија и усмјеравање активности свих учесника у систему здравства, како би се заједничким дјеловањем допринијело остварењу јасне и конкретне визије здравственог система, на добробит грађана, здравствених радника и друштва у цјелини.
Влада је усвојила Програм реформе управљања јавним финансијама за период 2016 - 2020. године са Акционим планом. Овај документ представља свеобухватни стратешки оквир за унапрјеђење стања у области јавних финансија, како би се обезбиједила фискална одрживост и правилно управљање. Циљеви Програма су: унапређење система јавних финансија у Црној Гори и спремности да се идентификује, предуприједи и управља фискалним ризицима, прекомјерним фискалним дефицитима и штетним макроекономским неравнотежама. Реформа треба да обезбиједи структуисање јавне потрошње на начин да максимизира развојни утицај на привреду и осигура бољи квалитет живота свих грађана, као и усаглашавање прописа са правном тековином ЕУ.
Донијет је и Програм јачања људских ресурса и истраживачких капацитета у научноистраживачким установама у Црној Гори 2018-2020, којим су дефинисани кључни изазови на које је потребно дјеловати адекватним мјерама и инструментима: креирање повољнијег амбијента за ангажовање истраживача; повећање квалитета и увећање научноистраживачког кадра и умрежавање и интернационализација. Такође, дефинисане су мјере, закључци и препоруке које је неопходно спровести уз кооперацију свих надлежних институција.
Усвојен је Консолидовани извјештај о систему унутрашњих финансијских контрола у јавном сектору Црне Горе за 2017. годину. Извјештај је припремљен на основу појединачних извјештаја корисника средстава буџета Црне Горе и корисника средстава буџета општина о спровођењу активности у успостављању и развоју система финансијског управљања и контрола и о раду унутрашње ревизије у јавном сектору. Констатовано је, поред осталог, да је током 2017. године остварен напредак у погледу броја распоређених унутрашњих ревизора и успостављању процеса управљања ризицима јер је 48,9 одсто корисника средстава буџета усвојило регистар ризика.
Влада је усвојила Информацију о статусу реализације препорука из извјештаја ревизора Европске комисије за програме који се реализују кроз децентрализовано и/или индиректно управљање ИПА фондовима са релевантним акционим плановима, као и посебне информације о реализацији активности и пројеката који се реализују кроз овај систем и пројеката из области саобраћаја у оквиру спровођења инструмента претприступне помоћи.
Усвојена је Информација о кредитном аранжману између Европске инвестиционе банке и Инвестиционо-развојног фонда Црне Горе А.Д. за финансирање малих и средњих предузећа и приоритетних пројеката ИВ-А (ФИ 89.293 (МЕ)) с Предлогом уговора о финансирању, којим се обезбјеђује укупно 150 милиона еура за финансирање малих и средњих предузећа и приоритетних пројеката.
Влада је усвојила информације о активностима на реализацији приоритетних пројеката из области пољопривреде, туризма и предузетништва и бизниса у првој половини 2018. године.
Усвојена је Информација о припреми за предстојећу пожарну сезону 2018. године. Констатовано је да се пожарна сезона 2018. дочекује спремније и са побољшаним материјалном-техничким ресурсима у односу на претходну. Спроводене су планиране превентивне активности, при чему су субјекти у систему заштите и спашавања исказали висок степен спремности да дају допринос у припреми превенције и борбе против пожара. Наглашено је и да уколико пожари достигну такву размјеру да држава не може адекватно одговорити на њих, постоји могућност ангажовања међународне помоћи кроз билатералну сарадњу, путем Механизма са цивилну заштиту и НАТО.
Усвојен је Извјештај о реализацији Акционог плана за спровођење Стратегије регионалног развоја Црне Горе 2014-2020, за 2017. годину. За имплементацију Акционог плана чији је стратешки циљ постизање равномјернијег социо-економског развоја свих јединица локалне самоуправе и региона, заснованог на конкурентности, иновативности и запошљавању на нивоу Црне Горе, у 2017. години уложено је укупно 612.665.518 еура за реализацију 597 развојних пројекта, програма и активности у оквиру сва три правца развоја. За Сјеверни регион утрошено је скоро 330,6 мил. еура или 54 одсто укупно уложених средстава, за Средишњи регион око 157,3 мил. еура или 26 одсто и за Приморски регион око 124,6 мил. еура или 20 одсто укупних улагања.
СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?