Извјештај: Праћење медитеранске воћне муве Цератитис цапитата на подручју црногорског приморја

У склопу рада на програму праћења медитеранске воћне муве, обиласком локалитета на којима су постављене Тепхри и Јацксон клопке са одговарајућим атрактантима прегледом 12.07. и 16.07. 2018. констатовано је  хватање једне муве- женка  (1♀♀  у локалитету Кумбор у Тепхри клопки) и једне муве – женка (1♀♀  у локалитету Бигово у Тепхри клопки). У осталим локалитетима није забиљежено хаватање одраслих јединки.

Иако се за сада не ради о значајној бројности, стање терену указује да је мува почела да лети и да се, имајући у виду временске прилике и расположивост биљака домаћима, може очекивати повећање бројности у наредном периоду  не само на локалитетима у којима је почетак активног лета забиљежен, већ и у свим осталим локалитетина на приморју на којима се јавља сваке године, а у којима овогодишњим прегледом, до сада, није забиљежено хватање. 

ПРЕПОРУКА: Имајући у виду карактеристику Ц. цапитата да не напада зелене и тврде плодове (без обзира о којој се воћној врсти ради), већ оне на почетку фенофазе сазријевања и полузреле плодове, стално праћење стања у воћњаку и одржавање његове хигијене једна од значајних мјера у смањењу бројности ове врсте. То подразумијева, од стране произвођача и држаоца воћних врста које су домаћини Ц. цапитата, континуирано уклањање и уништавање спаљивањем свих оних плодова на којима се уоче било какви симптоми напада или преурањено дозријевање. Сумњиви плодови се не смију закопавати у земљу нити бацати у контејнер! 

Стално праћење тока сазријевања смокве, чије плодове у нашим условима Ц. цапитата прво напада, али и плодова домаћина свих осталих воћних врста које ће у наредном периоду ући у фазу сазријевања, такође је неопходно од стране самих произвођача и држаоца воћних врста. 

Савјетујемо да се као превентивна мјера (нарочито у окућницама и малим, мјешовитим воћњацима који представљају идеалну средину за појаву првих симптома напада), око стабала смокве (а касније и осталих воћака-како буду дозријевале) у ширини пречника крошње, поставе и ПВЦ фолије или слој сламе (дебљине око 25 цм) да би се онемогућио улазак ларви у земљиште из евентуално нападнутих плодова. Такође, плодови са симптомима напада као и сви они сумњиви, могу се ставити у пластичне кесе (нпр. кеса за смеће) која се завеже и остави на сунцу најмање 8 сати, а за случај сваке сигурности и до 2 дана. За ово вријеме, све ларве које се налазе у плодовима ће угинути. 

Неопходна је и примјена мјера хемијске заштите примјеном инсектицида на бази делтаметрина, пиримифос – метила, диметоата, малатиона на почетку фенофазе сазријевања плода, односно у вријеме када они постану пријемчиви за напад. Приликом одабира препарата обавезно треба водити рачуна о каренци и дозвољеном броју третирања у току године, сортименту и фенофази развића плодова домаћина.

Праћења стања на терену је веома важно ради правовременог реаговања, како од стране произвођача, тако и од стране свих савјетодавних сарадника у биљној производњи и на општинском нивоу.