- Влада Црне Горе
Саопштење са 87. сједнице Владе Црне Горе
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Саопштење са 87. сједнице Владе Црне Горе
Објављено: 27.07.2018. • 02:53 Аутор: Служба за односе с јавношћу Владе Црне Горе
Влада Црне Горе је на 87. сједници, којом је предсједавао премијер Душко Марковић, размотрила и усвојила Информацију о програму стицања црногорског држављанства пријемом на основу посебног програма улагања и наложила надлежним институцијама да обаве све неопходне претпоставке како би програм могао почети да се примјењује 1. октобра 2018. године.
Програм економског држављанства ће бити доступан за највише 2.000 најреферентнијих апликаната из земаља које не припадају Европској унији и то током ограниченог периода од три године.
Заинтересовани појединци ће имати сљедећу опцију: да уложе 250.000 еура у неки од развојних пројеката претходно одобрен од стрсне Владе у неразвијеном подручју Црне Горе или 450.000 еура у неки од развојних пројеката претходно одобрен од стране Владе у развијеном подручју Црне Горе.
Влада ће, поред тога, наплаћивати накнаду до 100.000 еура по поднесеном захтјеву. Накнада ће бити усмјерена у посебан фонд за развој неразвијених подручја.
Програмом ће управљати посебна Владина агенција која ће ангажовати унапријед одобрене маркетинг агенте. Маркетинг агенти ће бити задужени за успјешну промоцију овог програма и привлачење заинтересованих инвеститора. Влада ће такође ангажовати реномиране Дуе Диллигенце агенте специјализоване за провјеру заинтересованих апликаната као и неку од реномираних ревизорских кућа / правних савјетника да обавља све остале потребне провјере заинтересованих кандидата.
Овај нови програм је дио непрекидних напора Владе да привуче непосредна страна улагања.
Влада очекује да ће овај програм довести до повећања привредних активности и кретања капитала.
Влада је донијела Одлуку о измјени и допуни Одлуке о критеријумима за утврђивање научног, привредног, економског, културног и спортског интереса Црне Горе за стицање црногорског држављанства пријемом.
Измјењеном Одлуком је прописано да ће критеријуме, начин и поступак избора апликаната предложити орган државне управе надлежан за послове економије и орган државне управе надлежан за послове одрживог развоја и туризма и то у року од 120 дана од дана ступања на снагу ове одлуке.
Утврђен је Предлог стратегије националне безбједности – најважнији стратешки документ којим се утврђује безбједносна политика Црне Горе и дефинишу механизми и инструменти за остваривање и заштиту националних безбједносних интереса. Такође, Стратегија представља полазни основ за израду свих осталих стратешких докуменатаи планова из домена безбједносне политике. Документ представља ревизију Стратегије из 2008. године и рефлектује потребу за редефинисањем безбједносних одговора Црне Горе у свијетлу константних и дубоких промјена у савременом безбједносном окружењу, али и чињенице да је наша држава учлањењем у НАТО остварила један од два кључна вањскополитичка циља и постала интегрални дио колективног система безбиједности.
Влада је једногласно подржала именовање др Веселина Вељовића за директора Управе полиције. Премијер, потпредсједници и представници свих коалиционих партнера изразили пуну подршку кандидату истичући његову стручност, искуство, резултате, доказане способности и оданост Држави.
Утврђен је Предлог смјерница макроекономске и фискалне политике Црне Горе за период 2018-2021. године, као документ којим обухвата средњорочни макроекономски и фискални оквир, на основу којих су утврдјени лимити потрошње, обавезујући за 2019. годину, а индикативни за наредни средњорочни период. Смјерницама је пројектован наставак економског раста темељеног на расту инвестиционе активности и домац́е тражње, као и позитивне динамике на страни нето извоза. Економски раст ће у 2018. години износити 4,6% номинално и 3% реално. Просјечан раст економије у средњем року до 2021.године ће износити 4,05% номинално и 2,8% реално. Економском расту допринијеће и раст јавних прихода који ће у 2021. години износити 2,16 милијарди еура. Јавна потрошња ће имати опадајући тренд смањујући се на 1,97 милијарди еура у 2012.години или са 47,08% БДП у 2018. години, на 39,7% БДП у 2021. години, чему ће допринијети смањење текуће, али и капиталне потрошње по завршетку приоритетне дионице аутопута. Смјерницама је предвиђено да се текућа буџетска потрошња финансира из изворних прихода. Такође је испуњено прво нумеричко фискално правило којим се прописује да буџетски готовински дефицит неће бити већи од 3% БДП. Конркетније, дефицит јавних финансија у 2018. години ће износити 2,2% БДП у 2018. и 1,8% БДП у 2019. години, док ће 2020. и 2021. године, јавне финансије бити у суфициту од 3,9% БДП и 3,8% БДП респективно. Сходно другом фискалном критеријуму који се односи на јавни дуг, од 2019.године ће се успоставити опадајући тренд јавног дуга, првенствено због завршетка приоритетне дионице аутопута, достижући ниво од 65,3% БДП у 2020. и 60,5% БДП у 2021. години. То је много бржи тренд опадања јавног дуга него што је предвиђено Фискалном стратегијом Владе из 2017 .године, али нешто спорији у односу на Програм економских реформи за 2018 .годину.
Влада је утврдила Предлог закона о академском интегритету, који се први пут доноси не само у Црној Гори, већ и шире. Закон ће допринијети да црногорски високообразовни систем буде транспарентнији и препознатљивији као систем у којем се фундаменталне вриједности високог образовања досљедно поштују. На овај начин ће Црна Гора посебним законом прва уредити област академског интегритета, облике кршења, као и поступак утврђивања кршења академског интегритета по приједлогу који може поднијети свако физичко или правно лице. Законом је, поред осталог, предвиђено оснивање Етичког комитета, као и етичких одбора на установама, умјесто досадашњег суда части. Примарни циљ предложеног Закона је даље унапређење квалитета у високом образовању са становишта транспарентнијег рада, продуковање квалитетног кадра и стварање свеукупног амбијента у којем ће поштовање етичких начела бити једна од кључних мисија сваке установе.
Донијета је Одлука о броју студената за упис на постдипломске специјалистичке студијске програме Универзитета Црне Горе за студијску 2018/2019. годину који се финансирају из Буџета Црне Горе и дала сагласност на Конкурс за упис. На предлог УЦГ укупан број планираних студената за упис на постдипломске специјалистичке студије који ће се финансирали из Буџета повећан је за 23, док је број планираних самофинансирајућих студената повећан за 75 у односу на 2017/2018. годину. У складу са тим, предвиђен је упис укупно 2.447 студената, 1.237 који ће се финанисрати из Буџета и 1.210 самофинансирајућих. Ради имплементације принципа афирмативне акције повећан је укупан број мјеста на сваком студијском програму за 1 одсто.
Влада је донијела Уредбу о критеријумима за утврђивање висине доживотне мјесечне накнаде, стипендије, премије, спортске инвалиднине, награде за спортисту године и заслужног спортског радника. Уредбом се прецизирају критеријуми за утврђивање висине доживотне мјесечне накнаде, стипендије, премије, спортске инвалиднине, награде за спортисту године и заслужног спортског радника и начин њихове исплате.
Донијета је Одлука о измјени Одлуке о утврђивању годишњег броја дозвола за привремени боравак и рад странаца за 2018. годину. Имајући у виду потребе тржишта рада и искоришћеност квоте дозвола за поједине намјене, а ради омогућавања несметаног пословања привредних субјеката, Министарство рада и социјалног старања је предложило повећање броја дозвола за привремени боравак и рад странаца за 2018. годину, тако да умјесто 18.185 дозвола, годишња квота за 2018. годину износи 23.185. У дискусији је истакнуто да је ријеч о благовременој реакцији Владе у односу на потребе тржишта рада и послоаваца, али да Влада такође региструје веома неодоговран однос и према радницима који добију дозволу поготово са становишта нивоа пријављених зарада, али и истовремено непријављивања Пореској управи свих коних који су добиоли радну дозволу. Влада је у том контексту најавила веома ригорозне контроле свих субјеката укључених у процес запошљавања странаца.
Влада је донијела Стратегију развоја микро, малих и средњих предузећа у Црној Гори 2018 - 2022. године која утврђује развојне приоритете, односно стратешке циљеве и одговарајуће оперативне циљеве у области политике ММСП и представља, у највећој мјери, континуитет политике дефинисан претходном стартегијом. Структура стратешких циљева је постављена тако да се фокус политике усмјери ка ефикаснијом спроводјењу подстицајних програма и мјера подршке ММСП, уз укључивање нових циљних група. Визија Стратегије је развијена тржишна економија, која има конкурентан сектор ММСП, у којој је прихваћен концепт одрживог развоја заснованог на знању и иновативности и који доприноси јачању Црне Горе као предузетничког друштва. За остваривање визије, дефинисано је пет стратешких циљева у оквиру којих су дефинисани оперативне циљеви и мјере за унапређење конкурентности ММСП у средњорочном периоду: унапређење пословног амбијента; унапређење приступа изворима финансија за ММСП; развој предузетничких знања, вјештина и компетенција – усклађеност са потребама тржишта рада; јачање конкурентности ММСП; промоција предузетништва младих, жена и социјалног предузетништва.
Основни циљ Уредбе о измјени Уредбе о царинској тарифи за 2018. годину која је донијета на сједници је даље несметано одвијање трговине робом између Црне Горе и њених трговинских партнера, као и испуњавање захтјева који произилазе из ИТА 2 Споразума у вези са либерализацијом трговине производима информационих технологија.
Донијета је и Уредба о начину издавања, преношења и повлачења гаранције поријекла електричне енергије произведене из обновљивих извора енергије и високоефикасне когенерације.
Влада је усвојила Информацију о реализацији Уговора о извршењу пут опције између А2А и Црне Горе. У складу са Уговором, основни план отплате предвидио је да се, у првом кораку, до 1.5.2018. године са А2А на Црну Гору пренесе 17.252.885 акције ЕПЦГ, што је и реализовано, чиме је држава постала власник 70,1 одсто акција компаније. Други корак подразумијева поступак стицања сопствених акција, који спроводи ЕПЦГ, чиме се удио А2А са тренутних 28 одсто смањује на око 18 одсто и требао би бити реализован до 31.7.2018. године. Паралелно је предвиђено да се до 10. јула изврши исплата нето добити ЕПЦГ остварене у претходном периоду акционарима. С обзиром на то да стицање сопствених акција и расподјела добити зависе од одлуке Скупштине акционара ЕПЦГ-а, која је усљед објективних околности заказана тек за 20. август 2018. године, показало се да није могуће испоштовати рокове из другог корака. Стога је са А2А усаглашено да стране продуже првобитно договорене рокове за ове двије активности. Тим поводом Влада је овластила Драгицу Секулић, министарку економије да са овлашћеним заступником А2А размијени писмо у вези са Уговором, којим се рок за реализацију другог корака продужава до 30. септембра 2018. године, а рок за расподјелу добити ЕПЦГ-а утврђује као 30 дана од дана сједнице Скупштине акционара ЕПЦГ-а.
Усвојена је Информација о програмима интензивне ревитализације дистрибутивне мреже. Влада је подржала Програм интензивне ревитализације електродистрибутивне мреже и препоручила Регулаторној агенцији за енергетику да сагледа могућност његовог укључења у инвестиционе планове мрежних оператора, посебно водећи рачуна о фер расподјели трошка коришћења електродистрибутивног система. Влада је поздравила напоре медаждмента ЦЕДИС-а на изради плана и поручила да ће сав свој потенцијал ставити ЦЕДИС-у на располагање како би план могао бити реализован у наредне три године. Влада очекује од ЦЕДИС-а успјешну реализацију плана вриједног 80 милиона еура као претпоставку за квалиетнији живот гађана и подизање животног стандарда и поретпоставку за покретање бизниса.
Влада је усвојила Информацију о активностима на интеграцији регионалног енергетског тржишта у 2018. години. Државе Западног Балкана у оквиру Берлинског процеса су се обавезале да у период до 2016. и до 2020. године спроведу сет мјера за регионалну и националну реформу, а које имају за циљ развој тржишта електричне енергије и које се између осталог баве додјелом и обрачуном капацитета, спајању тржишта и балансним тржиштима. Регионалне мјере се фокусирају на јачање регионалних институција и сарадње, док националне мјере имају за циљ уклањање националних препрека за развој регионалног тржишта електричне енергије. У циљу интеграције регионалног енергетског тржишта неопходно је спровести низ синхронизованих активности које се односе на ближе дефинисање националног правно-регулаторног оквира кроз законска и подзаконска акта и креирање сетова хармонизованих регионалних методологија и правила, што захтијева координисану сарадњу релевантних институција и енергтеских субјеката како на националном тако и на регионалном нивоу. Информација садржи преглед активности значајних за повезивање Црне Горе са регионалним енергетским тржиштем у претходном периоду, са тренутним статусом.
Усвојена је Информација о иницијативи за изградњу вјетроелектране Брајићи. У Информацији се наводи да је у комуникацији са потенцијалним инвеститорима изражено интересовање за расписивање тендера за избор инвеститора за изградњу вјетроелектране и закупа земљишта на локалитету Брајићи – општине Будва и Бар. Исказана је спремност за реализацију вјетроелектране укупне инсталисане снаге од 75 МW, чиме се очекује износ директних улагања преко 100 мил. еура. Тим поводом задужено је Министарство економије да формира Комисију, у чијем саставу ће учествовати представници Министарства финансија, Министарства одрживог развоја и туризма и Министарства економије, за израду тендерске документације за давање у дугорочни закуп земљишта у државној имовини у циљу изградње вјетроелектране на територији општина Будва и Бар.
Влада је донијела Одлуку о допунама Одлуке о плану приватизацију за 2078. годину. На предлог Савјета за приватизацију у План приватизације за 2018. годину буде уврштена и приватизација, акционарског друштва Цастело Монтенегро АД – Пљевља у којем је Држава власник 86,8123 одсто акцијског капитала, а за чију је куповину зааинтересованост исказала њемачка компанија Кохлер Верпацкунгстецхник.
Усвојена је Информација о имплементацији обавеза преузетих Анеx-ом ИИ Уговора о дугорочном закупу закљученог између Владе Црне Горе и Конзорцијума који чине „Нортхстар“ д.о.о. Подгорица и „Еqуест Цапитал Лимитед“ Јерсеy, УК број 01-8193/1 од 14.09.2009. године. Тим поводом Влада је констатовала да је Конзорцијум прије рока испунио све уговорне обавезе и усвојила Протокол о сарадњи на рјешавању инфраструктурних питања.
Влада је размотрила и усвојила Програм подстицајних, мјера у области туризма за 2018/2019. годину за чију реализацију је опредијељено укупно 645.000,00 еура. Циљ Програма је обогаћивање и унапређење квалитета туристичке понуде уз побољшање маркетинг активности како би се привукли туристи са нових емитивних тржишта, а у правцу генерисања већих прихода у туризму, продужења туристичке сезоне, повећања степена заузетости смјештајних капацитета, потрошње и запослености.
У оквуру реализације европске агенде, Влада је усвојила Седми полугодишњи извјештај о реализацији Акционог плана за 23. преговарачко поглавље - Правосуђе и темељна права за период јануар - јун 2018. с Четвртим полугодишњим извјештајем о реализацији Оперативног документа за спрјечавање корупције. Усвојен је и Седми полугодишњи извјештај о реализацији Акционог плана за 24. преговарачко поглавље – Правда, слобода и безбједност за период јануар - јун 2018.
Такође, Влада је усвојила и информације о плану испуњења завршних мјерила за затварање преговора у поглављима 9 – Финансијске услуге, 18 – Статистика, 19 – Социјална политика и запошљавање, 20 – Предузетништво и индустријска политика, 21 – Транс-европске мреже и 33 – Финансијске и буџетске одредбе.
Влада је донијела одлуке о образовању радних група за припрему и вођење преговора о приступању Црне Горе Европској унији за 33 преговарачка поглавља.
У оквиру кадровских питања Влада је именовала Јовану Бојовић, досадашњу савјетницу у Кабинету предсједника Владе, на дужност замјенице шефа Кабинета предсједника Владе Црне Горе.
На лични захтјев, због преласка на другу дужност, разријешен је Миодраг Радовић дужности замјеника главног преговарача за поглавља правне тековине Европске уније.
Влада је именовала Савјет Агенције за заштиту конкуренције, у саставу: предсједник, Миодраг Вујовић, чланови: - Јована Тошковић и Ново Радовић. За в.д. директора Агенције одређена је Лепа Алексић.
На лични захтјев због преласка на нову дужност Зорица Ковачевић је разријешена дужности директорице Клиничког центра Црне Горе. На ту дужност именован је др Јевто Ераковић. Умјесто њега за члана Одбора директора Клиничког центра Црне Горе, именован је др Нермин Абдић.
Влада је предлажила Скупштини акционара Електропривреда Црне Горе АД Никшић да, због истека мандата чланова Одбора директора овог друштва, за чланове новог Одбора директора Електропривреде Црне Горе АД Никшић, представнике државног капитала, изабере: Самира Хоџића, Ђока Кривокапића, Љуба Кнежевића и др Ранка Миловића, досадашње чланове одбора директора овог друштва и Проф.др Владана Радуловића.
Скупштини акционара Прекоокеанске пловидба АД Бар предложено је да, због истека мандата чланова Одбора директора овог друштва, за чланове новог Одбора директора као представнике државног капитала, изабере: Дина Тутунџића, Ђока Ђиновића и Добрила Гојковића.
На дужност генералног директора Директората за развој туристичке дестинације и туристичку инфраструктуру у Министарству одрживог развоја и туризма, постављен је Ћазим Хоџић, на дужност генералног директора Директората за климатске промјене и медитеранске послове у Министарству одрживог развоја и туризма именован је постављен је Ешеф Хусић, на дужност генералног директора Директората за ЕУ интеграције и међународну сарадњу у Министарству одрживог развоја и туризма, постављен је Игор Грађевић.
Због преласка на другу дужност Ана Вукадиновић је разријешена дужности генералне директорице Генералног директората за економску и културну дипломатију у Министарству вањских послова. За в.д. генералног директора одређен је Вељко Милоњић. За в.д. генералног директора Директората за здравствену заштиту у Министарству здравља, одређена је др Мевлида Гусињац.
Влада је, настављајући праксу коју је на почетку мандата увео премијер Душко Марковић, издвојила из Текуће буџетске резерве 6.000 € за тројке Ирме и Демира Муковића из Подгорице – по 2.000 € за свако од троје дјеце рођене 20. јуна.
СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?