Говор предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на отварању Економског форума Југоисточне Европе

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ ЦРНЕ ГОРЕ:





Поштовани господине предсједниче,
Поштовани предсједавајући,
Даме и господо,

Са задовољством сам прихватио позив предсједника Бугарског економског форума господина Табакова да учествујем на овом еминентном скупу. Економски форум Југоисточне Европе се у протеклих пет година потврдио као значајан медијатор у јачању економских и других веза у региону. Модели укључивања у европско и свјетско тржиште, и ширење економских интеграција у региону основни су предуслов за остварење наших заједничких евроатлантских стремљења. Ја ћу о тој теми говорити из црногорског угла.

Црна Гора је најмања земља на Балкану. Ми покушавамо да створимо услове да она буде највећа бизнис платформа у региону. Физичке границе настојимо да замијенимо неограниченим бизнис могућностима. Изгледа нелогично, изгледа као сан. А зар бизнис није сан? Нема ни слободе без сна. Управо тај сан нас је прије неколико година повео у борбу против диктатуре у тадашњој Југославији. Заиста, 1997. године, само тако смо се могли одупријети тој диктаторској машинерији. Црна Гора је ушла у тај ризик претварања сна у јаву. Кроз шта смо све прошли, и кроз шта пролазимо да би остварили тај сан, нећу говорити данас.

Почели смо са изградњом сопственог система, и већ 2000. године имали смо и економску и институционалну сувереност, коју имамо и данас, у унији са Србијом. Одлучили смо да гледамо мало даље у будућност. Утврдили смо стратешку визију развоја Црне Горе у наредним деценијама. Рекли смо себи: ми јесмо мала земља, али јесмо и на Медитерану, колијевци европских цивилизација. То је подручје које је само по себи отворено, у сталној комуникацији са свијетом. Почели смо да градимо нови економски систем гледајући на море, као симбол отворености. Није случајно што су сви црногорски владари са Ловћена, планине која је наш национални симбол, гледали на море, и пјевали о мору.

Отуда је први принцип нашег економског система отвореност. Са бизнис становишта то је слободна трговина. Зато смо и укинули све квоте, контигенте, администрастивну процедуру. Смањили царине на ниво, који је послије Естоније, најмањи у Европи. Већ 1999. године увели смо ЕУРО у Црној Гори. Учинили смо то тада преко ДЕМ, а ЕУРО имамо као и Европа с почетка 2002. године. Уз све ризике посљедица које једна јака валута има на слабу економију, то је био и остао знак да хоћемо стране инвеститоре у Црној Гори, да желимо да охрабримо предузетнике, да олакшамо бизнис у Црној Гори. ЕУРО је за нас и пут ка ЕУ, средство за стварање услова за прикључак у европске интеграције.

Свјесни смо да улазак у ЕУ није административни чин. То је прије свега доказ фактичке спремности да прихватамо европску демократију, европско право, европске норме у бизнису, образовању, политици. Наши реформски процеси усмјерени су ка том циљу. Ми инсистирамо на реалним промјенама, а не само на вербалном заклињању у Европу, што оставља могућност за различите коментаре нашег односа према ЕУ. Ми се не оптерећујемо историјом, свјесни смо њених и добрих и лоших страна. Али Европа данас мора бити свјесна да Балкан у XВИ и XВИИ вијеку није прошао кроз оно што се зове хуманизам и ренесанса. Није прошао кроз тај процес индивидуализације. Још увијек је на Балкану колектив јачи од индивидуе, још је јак страх од сусједа. Нови демократски процеси то постепено мијењају. Зато ми у Црној Гори правимо систем, не само политички, већ прије свега економски, који подстиче предузетништво, бизнис, инвеститоре. Зато смо и ушли у процес приватизације. Већ смо приватизовали двије трећине наше економије. Са ЕБРД смо кренули у процес приватизације Комбината алуминијума, наше највеће компаније, и компанија у репро ланцу за електричну енергију, и Рудника боксита и угља; завршен је тендер за Жељезару, и расписан за више хотела на мору; за Дувански комбинат; за ''Плантаже'' једну од најбољих компанија у Црној Гори, која производи чувено црногорско вино и ракију. Бродоградилиште Бијела већ тражи стратешког партнера, као и Институт ''Симо Милошевић'' на Јадранској обали, који је у индустрији здравственог туризма. Приватизовали смо 75% банкарског сектора, а сада је у току приватизација посљедње државне банке. Мото нашег концепта приватизације је: ''Ми не продајемо компаније... Ми купујемо добре власнике''. Хоћемо у Црној Гори најбоље компаније. Већ их имамо: белгијске, грчке, словеначке, јапанске, америчке, руске, њемачке, словачке, норвешке, италијанске, српске...

Свјесни смо важности приватизације. Али, још и више да је за развој слободне тржишне економије и предузетничког капитализма важан развој нове производне структуре нових приватних фирми. Имамо их око 7 хиљада. Зато и пуно полажемо на поједностављивање поступка оснивања фирми. У Црној Гори можете основати фирму за 1 ЕУРО. Можете је основати и електронски, одавде из Софије. Све потребне папире добијате само на једном мјесту. Државни службеници то раде за вас. Од бизниса почињемо концепт државе као сервиса грађана. Кренули смо у реформу државне администрације. У реализацију новог концепта организације Црне Горе као микро државе. То значи смањење административних трошкова по јединици производа и услуга у Црној Гори, и повећање економских и политичких слобода по глави становника. Боље рећи у глави сваког грађанина. Тако ми схватамо и спроводимо транзицију.

То је основа и суштина програма нове Владе на чијем сам челу, чији је базични документ Агенда економских реформи. То је један од корака у реализацији наше стратешке визије: Црна Гора као бизнис дестинација у региону. Максимално смо концентрисани на то да Црну Гору учинимо атрактивном за улагања. Наше је гесло: није кључни ресусрс Црне Горе 293 км најљепше обале на Јадрану, прелијепе планине, ријеке, језера, шуме, рудници. Наш кључни ресурс треба да буду институције стварање повољног амбијента за бизнис. То је ново схватање економије у Црној Гори као предузетничке економије. Јер, ми током једног вијека нијесмо искористили љепоте наше обале, као што су то учиниле Италија, Шпанија, па и Словенија.

Црна Гора је кроз историју била ратничка држава. Поносни смо што смо у деценији југословенске кризе били једина република у којој се није ратовало, и што смо учврстили мултиетнички склад. Приче о историјским непријатељима, о страним и домаћим непријатељима су у Црној Гори прошлост. У Црној Гори се данас све више схвата да су заостајање и сиромаштво наш највећи непријатељ. Све више се схвата да су људи из бизниса и предузетници кључ транзиције. Од квалитета и резултата рада тих људи зависи и транзиција, и наша будућност. Задатак нас политичара и Владе јесте да им створимо услове да се ефикасно баве својим послом. Није задатак Владе да се бави бизнисом, већ да створи повољан амбијент бизнису. Да строго спроводи правила и законе, да штити својину и својинска права, да развија економске слободе. То је суштина нашег економског програма.

У Црној Гори имамо потпуну једнакост страних и домаћих грађана у бизнису. Услови отварања фирме, услови за бизнис су исти за сваког. Немамо никакве бенефиције за стране инвеститоре имамо их за све. Инвеститор је инвеститор, било да је из Црне Горе, или из иностранства. Не вјерујемо у инвестиције из националног патриотизма. Вјерујемо у инвестиције ради профита. Ако желите да купите некретнине, или земљу, у Црној Гори имате иста права као и ја. Али, и исте обавезе. Поготову у плаћању пореза. Увели смо порез на додату вриједност 17%; порез на доходак грађана 25%. Настојимо да смањимо порезе. Укидамо порезе на дио профита који се реинвестира. Порез на дивиденде је 25%.

Рекао сам да црногорска Влада није инвеститор. Али Влада ствара услове за велике инвестиције у изградњи путева, водоснадбијевања на Приморју, реконструкцији два аеородрома, пробијању тунела. На томе сарађујемо са Свјетском банком, Европском агенцијом за реконструкцију, ЕБРД, ЕИБ.

Црна Гора никоме не може гарантовати успјешан бизнис. Али гарантујемо повољан амбијент за развој бизниса, заштиту својинских права и поштовање уговора. Настојимо да Црна Гора буде нормална и природна дестинација за бизнис у региону. Нажалост, или на срећу, то је увијек сан, са почетка ове моје приче. И то није само тако у Црној Гори. Остварење тог сна је наш заједнички посао. Посао свих нас у региону. Ја мислим да смо се ми у региону пробудили. И кренули ка Европи. Вјерујемо да ће нас Европа подржати у остварењу тог нашег сна. Више и дјелотворније него што су поруке Солунског самита.

Хвала што сте ме саслушали!