Невладине организације - важан партнер у процесу информисања грађана о приступању Европској унији

Интервју са Надом Војводић, помоћницом генералног секретара Владе Црне Горе – руководилац Сектора за информисање јавности о Европској унији и процесу приступања Европској унији.

Који су по Вама највећи успјеси Стратегије за информисање грађана (2014-2018) и које су научене лекције из процеса реализације ове стратегије?

Током протеклих пет година направљен је значајан помак у области комуницирања процеса европске интеграције у Црној Гори. Реализација пет акционих планова је допринијела бољем разумијевању процеса европске интеграције код грађана и обезбиједила подршку приступању Црне Горе ЕУ. Успостављање институционалног оквира за комуницирање и стратешки приступ осигурали су испуњавање циљева које смо поставили овим документом и оснажили дијалог са свим сегментима друштва на тему европске интеграције. Резултати истраживања која се спроводе континуирано, показују да грађани перципирају позитивне ефекте процеса приступања ЕУ. Тако је посљедње истраживање јавног мњења, из септембра ове године, потврдило стабилан позитиван тренд који имамо годинама кад је питању став грађана у односу на европску интеграцију Црне Горе. Према подацима из тог истраживања, позитиван став о ЕУ има 67,4% грађана, а приступање Црне Горе ЕУ лично подржава 65,9% грађана. Такође, степен информисаности граана, у рђазличитој мјери, прелази 82%. Посебну вриједност петогодишњег спровоења Стратегије представља чињеница да смо оснажили капацитете институција и организација и унаприједили сарадњу Владе са Скупштином, локалним самоуправама, невладиним организацијама, академском и пословном заједницом и медијима у дијелу комуницирања процеса европске интеграције. Та сарадња је изњедрила значајне партнерске пројекте и заједничке активности које су наишле на позитиван пријем код грађана, побољшале доступност и квалитет информација, али и интересовање грађана за процес европске интеграције. Брендирањем процеса, кроз примјену визуалног идентитета, логоа „ЕУ4МЕ“, у оквиру ког су креирани web портал и друштвене мреже, али и спроведене бројне кампање, процес је добио своју специ¬чну препознатљивост, не само у Црној Гори него и у региону и шире. Из спровођења претходне стратегије смо извукли и лекције које ће нам помоћи у примјени новог стратешког документа у предстојећем периоду. Прије свега, научили смо да је јако важна изградња тимског духа, уз ефикасну координацију свих учесника у процесу комуницирања. Научили смо да је важно комуницирати разумљивим, садржајним језиком који ће изазивати интересовање људи, као и да је неопходно континуирано пратити савремене трендове у комуницирању и учити на добрим примјерима.

Колико је значајна улога невладиних организација у процесу информисања градјана о приступању Црне Горе Европској унији и генерално информисању градјана о европским вриједностима?

Невладине организације имају важну улогу у процесу европске интеграције. Имајући у виду специ¬чна знања и искуство, као и посједовање сопствених капацитета, оне представљају важног партнера и мултипликатора у дијелу информисања јавности. Спровођење претходне стратегије информисања је показало да је важно јачати партнерство са невладиним организацијама и, кроз координисане и заједничке активности, укључити их у комуницирање процеса зарад постизања бољих резултата. Током протеклих година невладине организације су, што самостално, што у сарадњи са националним и локалним органима власти, реализовале бројне активности, пројекте и кампање које континуирано доприносе унапређењу информисаности грађана и њиховој мотивацији да постану активни учесници процеса. Наш циљ је да кроз спровоење нове стратегије информисања ову сарадњу додатно оснажимо.

На основу Вашег искуства у спровођењу неколико Стратегија за информисање грађана о приступању Црне Горе Европској унији, које су највеће разлике између активности и приступа невладиних организација и активности државних органа?

Влада и њени органи, у складу са принципима отворености и транспарентности, су прије свега у обавези да грађанима пруже тачне, правовремене и свеобухватне информације о процесу приступања ЕУ. Такође, Црна Гора је препозната као држава у којој невладине организације и Владини ресори граде партнерске односе и учествују у информисању и едукацији грађана у свим областима, нарочито на пољу европске интеграције, кроз промоцију европских вриједности, стандарда, политика, а нарочито представљању и праћењу реформских активности Владе у преговорима о приступању ЕУ. На овај начин радимо на испуњењу заједничког циља, а то је да грађани добију благовремене, тачне и приступачне информације о процесу приступања Европској унији, да се стимулишу јавне дебате о овим питањима и осигура подршка грађана за приступање ЕУ. Када је ријеч о приступу, невладине организације имају креативну слободу да користе нешто неформалнији и, дозволите ми рећи, пројектно оријентисан приступ. Но, важно је примијетити да је Влада, током протеклог периода, пратећи трендове комуницирања, увела нове формалне и неформалне облике комуникације, што доприноси креирању отвореног и непосредног контакта са грађанима, попут квизова знања и отворених врата за младе, подстицања дебате кроз организацију различитих форума, посјете локалним самоуправама и сл. Управо из ових разлога не видим значајније разлике у погледу приступа и организације активности.

Гдје Ви видите простор за интер-секторалну сарадњу, заједничке активности итд?

И поред значајних искорака на овом пољу, постоји доста простора за заједничке активности које ће унаприједити информисаност и разумијевање грађана о приступању Црне Горе ЕУ. Ту, прије свега, мислим на потребу интензивирања активности на локалном нивоу, кроз реализацију заједничких активности које укључују НВО, локалне власти и локалне медије. Такође, посебан фокус би требало да буде на информисаности и едукацији младих, у сарадњи са ресорним министарством и школама. Важно је заједнички користити комуникационе канале, унаприједити координацију, кроз редовно информисање о планираним активностима, те заједнички наступати на јавним догађајима о процесу интеграције у ЕУ, како би се остварио мултипликаторски ефекат у комуницирању европских вриједности.

Дужи низ годима сте били контакт особа за сарадњу са НВО и веза изме у органа у којима сте радили са невладиним сектором. На основу вашег личног искуства колико се НВО сектор промијенио од периода када сте ви почели вашу сарадњу са НВО сектором до данас?

Од 2004, када сам именована за контакт особу за сарадњу с НВО-има, промијенило се много, вјерујем на боље. Током претходних година су донијети стратешки документи којима је уређен правни статус невладиних организација, у складу са међународним стандардима и добром упоредном праксом. Иако простора за унапређење и даље има, чињеница је да су током протеклих петнаест година смањене предрасуде, унапређено повјерење и ојачана сарадња. Ово је посебно видљиво на пољу европске интеграције гдје, невладине организације пружају подршку и сарађују са Владом на принципима партнерства у остваривању заједничких пројеката. Тај партнерски однос је потврђен кроз учешће невладиних организацијау раду радних група за вођење приступних преговора, радним тијелима за спровођење Стратегије информисања, тијелима задуженим за Ипу, као и у изради великог броја националних и локалних стратегија, реформских програма и закона. Значај сарадње Владе и цивилног друштва потврђује и чињеница да је ова област постала саставни дио политичких критеријума за чланство у ЕУ.

Када говоримо о развоју НВО сектора током посљедњих 15 година, осим тога што данас имамо далеко већи број регистрованих организација, чињеница је да су оне унаприједиле сопствене капацитете и изградиле експертизу за поједине области, те да својим дјеловањем доприносе остваривању друштвених циљева. Осим тога, невладине организације су изузетно успјешне у писању пројеката и повлачењу ЕУ средстава којима се реализују активности које доприносе рјешавању питања од животног интереса за грађане.

Кључни циљ процеса европске интеграције није чланство у ЕУ него спровођење реформи које ће осигурати достизање европских стандарда и квалитета живота наших грађана. Управо зато, приступни преговори представљају механизам који ће трансформисати друштво како би оно најбоље одговарало потребама грађана. Управо ћемо примјеном нове Стратегије информисања настојати да прилагодимо поруке како се не би створио замор од комуникације и како би се максимизирао ефекат разумијевања реформских процеса. Нова Стратегија је прилагођена актуелном тренутку у процесу приступања и савременим комуникационим каналима, па ће допринијети да грађани буду још боље информисани о европској интеграцији Црне Горе. Наш циљ у наредне четири године је да унаприједимо функционисање система у којем ће се обезбиједити професионално, е¬касно и координисано комуницирање процеса европске интеграције на нивоу државне и локалне управе, као и да обезбиједимо јасне, свеобухватне и правовремене информације о предностима и обавезама које произилазе из чланства кроз разумљиве, атрактиване и прилагођене поруке. Такође, радићемо на унапређењу препознатљивости процеса приступања Црне Горе Европској унији на међународном нивоу кроз информисање међународне јавности о активностима, реформама и успјесима из тог процеса.

Извор: НВО Билтен - Центар за развој невладиних организација