Гостовање министарке европских послова Маиде Горчевић у емисији „Линк“

Исплата прве транше новчане подршке из Плана раста за Западни Балкан, која износи око 27 милиона еура, очекује се у наредним недјељама, саопштила је министарка европских послова, Маида Горчевић, гостујући у емисији „Линк“.

„Усвајање споразума у Скупштини, који је везан за потписивање споразума за План раста између Европске комисије и Владе Црне Горе, представља први предуслов, након којег слиједи потписивање уговора о зајму, који ће потписати Централна банка Црне Горе заједно са Европском комисијом. Тек након потписивања тог уговора, који очекујемо у наредних 10-ак дана, можемо добити прву траншу“, казала је Горчевић.

Горчевић је појаснила да ће од 27 милиона еура, 14 милиона бити издвојено за изградњу инфраструктурних пројеката у оквиру Министарства енергетике, док ће остатак бити уплаћен као директна буџетска подршка, која ће бити искоришћена за спровођење преосталих реформи до краја 2027. године.

„Улагање у инфраструктуру и три пројекта из Министарства енергетике биће први показатељ спремности ове Владе да улаже у инфраструктуру, а с друге стране, и у реформе“, рекла је министарка.

У оквиру План раста, за Црну Гору је обезбијеђено 383,5 милиона еура и  исплата транши зависи од спровођења реформи из Реформске агенде, поновила је Горчевић. Истакла је да ће Министарство координирати процес унутар Владе и обавјештавати ЕК о напретку, наглашавајући да Црна Гора има најамбициознију реформску агенду.

„Реформе на које смо се обавезали приближиће нас чланству у ЕУ, а транша ће бити исплаћена на основу постигнутих резултата,“ поручила је Горчевић.

Када је ријеч о захтјеву Европске комисије да Црна Гора са листе сезонског и безвизног режима уклони двије земље, министарка је казала да ће Црна Гора испунити ту обавезу касније у односу на задати рок.

“У овом тренутку, водили смо се економским критеријумима и обавезама према грађанима, нарочито уочи туристичке сезоне. Политика државе је отворити врата свим потенцијалним туристима, али и заштитити границе. Политички момент преговора је усмјерен на јачање економије и туризма, јер су то највећи извори пуњења буџета”, навела је и изразила увјерење да ћемо наићи на разумијевање.

Горчевић је подсјетила да је Црна Гора већ пуно постигла у претходној години, имајући у виду да је у том кратком периоду усвојена Реформска агенда, након седмогодишње паузе затворена су три поглавља и одржане су три Међувладине конференције. Саопштила је да Парламент треба да функционише у пуном капацитету, а институције се трансформишу како би се припремиле за чланство у Европској унији и нагласила да сви актери, укључујући невладине организације, грађане и академску заједницу, треба активно да доприносе циљу отварања преговарачког процеса.

“Ово је технички дио процеса, али предстоји и политички аспект који се односи на дипломатски рад како би се увјериле државе чланица да Црна Гора треба да постане 28. чланица Европске уније”, саопштила је.

Министарка је подсјетила и на одређени број закона који нису донесени у децембру, што се негативно одразило на процес европских интеграција. У том контексту, оцијенила је да несклад између опозиције и парламентарне већине, може успорити процес приступања ЕУ.

“Немамо луксуз да успоримо процес. Потребно је успостави консензус политичких актера у погледу Барометра 26 како бисмо постигли примарни циљ – чланство у ЕУ,” закључила је.

Министарка Горчевић је објаснила да Барометар 26 не укључује теме супротне захтјевима опозицијеи изразила наду у договор власти и опозиције. Најавила је анекс којим би мишљење Венецијанске комисије постало обавезујуће ради ефикаснијег законодавства. Подсјетила је на прошлогодишњи успјех постигнут сарадњом власти и опозиције и закључила да, уз поштовање слободе говора, идентитетска питања треба оставити по страни.

Имајући у виду да на Међувладиној конференцију у децембру није затворено поглавље 31, како је првобитно планирано, министарка је објаснила да не постоји блокада, већ да је његово затварање само одложено, те да је потребно да дипломатским путем превазиђемо ситуацију. У том контексту, информисала је да су у току консултације између министарстава вањских послова Црне Горе и Хрватске.

„Овај процес је заснован на заслугама, а ми смо испунили све техничке захтјеве“, изјавила је министарка. Истакла је да је кључан политички дијалог с Хрватском и осталим чланицама, који је интензивиран уз позитиван повратни ефекат.

Коментаришући стране утицаје у Црној Гори, Горчевић је истакла да се и друге државе суочавају са тим изазовом, те да је Црна Гора већ предузела мјере, укључујући отварање Центра за сајбер капацитете Западног Балкана (WБ3Ц) и будуће Агенције за сајбер безбједност.