Зеновић за „Дан”: Реформе не смију бити талац политичких разлика

Несугласице између власти и опозиције дио су демократског процеса, али свијест о историјској шанси која се Црној Гори указује требало би да засјени све политичке игре, краткорочне, партикуларне, политичке и партијске интересе, казао је у интервјуу за "Дан" главни преговарач Црне Горе са Европском унијом Предраг Зеновић.

– Кључно је да европске интеграције остану заједнички приоритет и да се кроз конструктиван политички дијалог осигура стабилна и предвидива динамика преговора. У том смислу, европски партнери континуирано истичу значај политичке зрелости и инклузивног приступа како би реформски процес био одржив и кредибилан – поручио је, између осталог, Зеновић.

• Као главни преговарач Црне Горе за приступање ЕУ, када сагледате планиране активности и циљеве у овој години, шта је то што може бити највећи изазов у процесу приступања?

– Након најуспјешније године процеса европских интеграција Црне Горе, три међувладине конференције, добијања ИБАР-а, најбољег извјештаја Европске комисије о напретку Црне Горе, чланства у СЕПА, и затварања три преговарачка поглавља крајем прошле године, Црна Гора у овој години мора да одржи ниво рада, амбиције и преданости. Улазимо у кључну фазу преговарачког процеса и настављамо интензиван рад на затварању преговарачких поглавља у овој години, уз посебан фокус на владавину права и конкретне резултате у борби против организованог криминала и корупције.

Међутим, иако је политичка воља за убрзање европског пута неупитна, изазови у законодавном процесу остају реалност. Мимоилажења политичких актера у Скупштини већ у првим мјесецима године рефлектовала су се на динамику доношења реформских закона, укључујући оне који су кључни за затварање поглавља и повлачење средстава из Плана раста. Због тога је стабилан политички и друштвени консензус од суштинског значаја за одржавање кредибилитета преговарачког процеса и испуњење планираних обавеза.

Поред изазова у области владавине права, неопходно је ускладити правни оквир у погледу уставних амандмана о улози министра правде у Судском савјету, као и реформисати законе о финансирању политичких партија и изборних кампања, уз обезбјеђивање широке подршке свих политичких актера. Ове реформе, које су већ интегрисане у Реформску агенду Црне Горе, кључне су не само за даљи напредак у преговорима већ и за приступ значајним финансијским средствима ЕУ.

Такође, пред нама је изазов испуњавања захтјева у областима заштите животне средине, енергетике, безбједности хране и фитосанитарне политике, који изискују значајна инфраструктурна и административна унапређења. Те реформе захтијеваће енергију, знање, финансијска средства – средства из Плана раста, чија оперативна примјена је у завршној фази, биће пресудна за јачање институционалних и административних капацитета, али и постепене конвергенције црногорске економије са циљем да чланство у Европској унији Црна Гора дочека спремнија за њено тржиште, право и правила.

У овом захтјевном процесу ослањамо се на стручност и посвећеност наших преговарачких тимова, свјесни да је улагање у људске ресурсе и административне капацитете кључно за ефикасан наставак реформи. Сваки успјех на европском путу резултат је преданог рада и визије да Црна Гора у блиској будућности постане пуноправна чланица ЕУ, са јачом економијом, модернизованом инфраструктуром и стандардима који гарантују квалитетнији живот свим грађанима.

• Да ли се из ове сад перспективе (сагледавајући унутрашње политичке неприлике) чини још више амбициозним план да до 2028. Црна Гора постање чланица ЕУ?

– План да Црна Гора до 2028. године постане пуноправна чланица Европске уније остаје амбициозан, али реалан циљ, уз предуслов да се реформски процес настави несмањеним интензитетом и да сви политички актери остану посвећени европској агенди. Немамо луксуз успоравања процеса, губљења фокуса, одлагања обавеза. Политика проширења је опет високо на агенди ЕУ, али процес остаје базиран на заслугама што значи да без испуњавања мјерила и затварања поглавља није могуће ићи напријед. Геополитика је, чињеница је, отворила врата чланства у ЕУ, али преко тог прага морамо прећи ми сами.

Кључно је да европске интеграције остану заједнички приоритет и да се кроз конструктиван политички дијалог осигура стабилна и предвидива динамика преговора. У том смислу, европски партнери континуирано истичу значај политичке зрелости и инклузивног приступа како би реформски процес био одржив и кредибилан.

Европска унија не вреднује само формалну усклађеност законодавства, већ и конкретне резултате реформи који морају бити видљиви у пракси. То подразумијева ефикасно и независно правосуђе, одлучне мјере у борби против корупције, јачање демократских институција и функционалан институционални оквир који гарантује дугорочну стабилност. Управо ти аспекти ће бити круцијални у завршним фазама преговора и дефинисаће климу од Холандије и Француске до Естоније и Пољске – коначну одлуку да Црна Гора до 2028. године постане дио европске породице народа.

МФ поднијело званичан захтјев ЕК за уплату 26,85 милиона еура

• Црна Гора би ускоро требало да добије први дио средстава из Плана раста. Када се то може очекивати и постоји ли нешто што може утицати на кашњење уплате тог новца?

– Црна Гора је у финалној фази припрема за добијање првог дијела финансијске подршке из Плана раста Европске уније за Западни Балкан, који представља значајан механизам за подршку економском развоју и спровођењу реформи. У складу са смјерницама Европске комисије, Црна Гора ће у почетној фази добити претфинансирање у износу од 26,85 милиона еура, што чини 7% укупно доступних средстава. Ова средства се исплаћују као фиксни износ и не зависе од реализације реформских мјера из Реформске агенде.

Министарство финансија је већ поднијело званичан захтјев Европској комисији за уплату овог износа, од којег ће 14,3 милиона еура бити опредијељено за суфинансирање три инфраструктурна пројекта у сектору енергетике, у оквиру Западнобалканског инвестиционог оквира (WБИФ).

Кључни предуслов за исплату претфинансирања јесте потписивање, потврђивање и ступање на снагу Споразума о приступању Инструменту за реформе и раст и Споразума о кредиту између Црне Горе и Европске комисије, који координира Министарство финансија. Скупштина Црне Горе је 21. фебруара 2025. године усвојила Закон о потврђивању Споразума о приступању, чиме је испуњен један од кључних корака ка формалној операционализацији Плана раста.

Све наредне редовне полугодишње транше биће условљене успјешним спровођењем реформских мјера дефинисаних Реформаторском агендом. Стога је од кључне важности да Црна Гора настави са досљедним испуњавањем преузетих обавеза, како би у континуитету обезбиједила финансијску подршку која доприноси остваривању стратешких развојних циљева на европском путу.

• Имајући у виду актуелну политичку ситуацију, да ли то може утицати на европски пут Црне Горе и на перцепцију европске заједнице о стабилности наше политичке сцене? И да ли несугласице парламентарне власти и опозиције могу пољуљати затварање планираног броја поглавља конкретно у овој години?

– Европска унија пажљиво прати не само технички аспект испуњавања обавеза већ и политичку стабилност и функционалност институција. У том смислу, суштински је важно да политички дијалог остане у оквиру демократских стандарда и да постоји свијест о томе да реформски процес не смије бити талац политичких разлика. Кључни задаци у овој фази преговора односе се на доношење и примјену законодавства, што захтијева конструктиван приступ свих актера у политичком животу.

Црна Гора је у осјетљивој, али и одлучујућој фази европских интеграција, гдје политичка динамика може имати одређени утицај на темпо преговора, али не смије угрозити стратешки правац земље. Процес преговора је једно од кључних историјских поглавља Црне Горе, а чланство у ЕУ биће најважнија тековина ове деценије. Залог за будућност, у времену незивјесности и промјена на међународном плану. У том времену неизвјесности, заједништво и солидарност утемељени на вриједностима слободе, правде и људског достојанства представљају оквир за економски просперитет, безбједносно савезништво и стално унапређивање правне државе. Несугласице између власти и опозиције дио су демократског процеса, али свијест о историјској шанси која се Црној Гори указује требало би да засјени све политичке игре, краткорочне, партикуларне, политичке и партијске интересе.