Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Одржана национална радионица - Борба против неформалног запошљавања у Црној Гори: тренутна ситуација и пут ка напретку

Објављено: 09.04.2019. 18:56 Аутор: мрсс
Министар рада и социјалног старања Кемал Пуришић отворио је данас, 09. 04. 2019. године у Центре Вилле хотелу националну радионицу чија је тема “Сузбијање неформалне запослености у Црној Гори“.

У уводном излагању, министар Пуришић је казао да је проблем непријављеног рада питање од посебног изазова на глобалном, европском и националном нивоу, имајући у виду његове негативне посљедице по раднике и друштво, али и цјелокупну економију.

„Према последњем истраживању о неформалној економији кроз Извјештај о развоју по мјери човјека – Неформалан рад: од изазова до рјешења, у Црној Гори је у 2014. години петина (22,3%) укупног броја запослених било неформално запослено, док је за једну шестину (10,3%) формално запослених плаћао само дио припадајућих пореза и доприноса (дио зараде се исплаћиује „на руке“). Ово значи да је укупно учешће оних који су потпуно или дјелимично неформално радно ангажовани на нивоу од око једне трећине (32,7%) укупног броја запослених“ – навео је Пуришић.

Стога, како је нагласио Пуришић, у циљу спречавања непријављеног рада или рада на црно, јасне националне политике морају да имају свеобухватан приступ, морају да обезбиједе добар и транспарентан правни оквир и спровођење закона, са фокусом на политику која обезбјеђује конкурентност, стварање нових радних мјеста, смањење сегментације тржишта рада, подстицање улагања у знање и иновације, и при свему томе обезбиједити достојанствен рад кроз квалитетно запошљавање и адекватну социјалну заштиту.

mrss

Пуришић је навео да је с тиму вези Влада проширила састав Комисије за борбу против сиве економије са циљем успостављања ефикасног надзора на токовима у сивој зони, нарочито у областима у којима је најизраженије неформално дјеловање и то: туризму, грађевинарству и на тржишту рада. Комисију, поред представника институција чине и представници пословне заједнице и социјални партнери.

„Као подршка ово процесу наставак активности на унапрјеђењу пословног амбијента, односно елиминисање бизнис баријера како на државном тако и на локалном нивоу је приоритет дјеловања Владе Црне Горе у овој години“ – истакао је Пуришић.

Када је ријеч о регулаторном оквиру тржишта рада, активности Министарства рада и социјалног старања се спроводе у правцу реформе радног законодавства.


Шеф делегације ЕУ у Црној Гори Аиво Орав је казао да се наша земља, као и све земље чланице ЕУ, обавезала на паметан, одржив и укључив раст као начин за превазилажење структурних слабости економије, побољшање конкурентности и продуктивности уз истовремено јачање одрживе социјалне тржишне економије.

“Реформе тржишта рада су од кључног значаја. ЕУ је вец́ помогла Црној Гори да оствари видљив напредак у функционисању локалног тржишта рада, на примјер увођењем ефикаснијих мјера и политика активног тржишта рада”- додао је Орав.

Замјеник Генералног секретара Регионалног савјета за сарадњу Газменд Турдиу је истакао да ће нови Закон о раду, који се тренутно финализира у земљи такође увести нове мјере и санкције против непријављеног рада.

“Економије Западног Балкана могу и требају градити на овом искуству ефикасног рјешавања непријављеног рада путем холистичког приступа, док у исто вријеме успостављају снажну основу за размјену добрих пракси и узајамног учења међу вршњачким институцијама у регији” – казао је Турдиу.

Закључено је да ова радионица чији су учесници представници различитих институција које на посредан или непосредан начин дјелују на тржишту рада, треба да дају допринос у дефинисању и споровђењу одговарајућих мјера, како би био олакшан, ефикасан и благовремен прелазак из неформалне у формалну економију, односно у формалан рад.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?