Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Уводно излагање предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на редовној прес конференцији

Објављено: 06.10.2004. 20:52 Аутор: Насловна страна
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ МИЛА ЂУКАНОВИЋА,
ПРЕДСЈЕДНИКА ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ ЦРНЕ ГОРЕ


На прошлој конференцији за штампу детаљно смо говорили о активностима и резултатима Владе у реализацији 3 главна циља: 1.) наставку и динамизирању реформи; 2.) учвршћивању макроекономске стабилности 3.) оживљавању привредних активности и инвестицијама.

Генерално, оцијенили смо да се позитивни трендови успостављени током прошле године настављају и појачавају у 2004. То се односи како на реформе у кључним областима, тако и на макроекономску стабилност. Исто важи и за инвестиције. Побољшали смо водоснабдијевање и енергетску ситуацију. На Црногорском приморју је, послије сушних деценија у току туристичке сезоне, ово била година готово уредног санбдијевања водом. Приводимо крају неке капиталне инфраструктурне пројекте, као што је Тунел Созина и динамизирамо активности на побољшању путне инфраструктуре у сјеверном дијелу Црне Горе. Отпочели смо са радовима на модернизацији аеродрома и планирамо да се њихов најважнији дио заврши до почетка љетње туристичке сезоне 2005. Ангажовани смо на изради пројекте документације и стварању финансијских претпоставки за почетак изградње аутопута Подгорица Матешево са прикључним путем за Колашин. Водимо широку акцију обезбјеђења међународне подршке за изградњу црногорске дионице Јадранско-јонске аутоцесте. Настављају се радови на модернизацији жељезничког саобраћаја у Црној Гори. Након успјешно завршене прве привремене депоније на Црногорском приморју, настављамо са активностима на рјешавању проблема чврстог отпада. У периоду између двије љетње туристичке сезоне задржаћемо пажњу на 4 групе инфраструктурних пројеката: побољшање електро-енергетског стања; унапређење саобраћајних веза, укључујући граничне прелазе; даља стабилизација снабдијевања водом Црногорског приморја и Цетиња и рјешавање проблема отпадних вода. Све је то у функцији пуније валоризације црногорских привредних и људских ресурса, посебно туризма. Генерално, расте повјерење веома озбиљних инвеститора и осталих међународних партнера.

Стога бих, данас, вашу пажњу фокусирао на још једно важно питање нашег укупног развоја Како подстаћи и охрабрити предузетништво и развој бизниса?

Основне претпоставке за остваривање овога циља су:

Учвршћивање макроекономске стабилности: Потврда Владине политике у креирању стабилног и одрживог макроекономског амбијента резултира наставком аранжмана са ММФ-ом, чија је примарна пажња усмјерена управо на питање макроекономске стабилности, равнотеже и одрживости укупног система. Могу рећи да смо успоставили макроекономску стабилност. Али, она није циљ сам по себи. То је оквир који треба да нам омогући даљу изградњу амбијента за улагања домаћа и страна. Наш циљ је економски развијена Црна Гора и европски ниво животног стандарда за њене грађане.

Резултати су видљиви:

- Настављен је раст БДП. У најважнијим дјелатностима имамо позитивне трендове: рецимо индустријска производња за 8 мјесеци је већа за 11,6% у односу на исти период прошле године. Из данашње перспективе изгледа да ће циљ раст БДП од 2,7% за 2004 бити премашен.

- Наставља се пад инфлације. Раст цијена на мало у првих 8 мјесеци ове године је 1,7%, што упућује да ће крајем године извјесно бити на нижем нивоу од планираних 4,5% за 2004. Сви индикатори упућују да ће се инфлација на крају године приближити нивоу инфлације у еуро-зони.

- Смањује се незапосленост. На дан 1.10.2004, на евиденцији Завода за запошљавање налази се 60.503 лица, што је 10,25% мање него у истом дану прошле године. Истовремено, број радно ангажованих нерезидентних лица је у периоду 1.01.2004. 4.10.2004. износио 24.837 (у периоду 5. мај 2003. 4. октобар 2004. укупно је радно ангажовано 45.927 нерезидентних лица).

- Реализацијом 14 кредитних линија за подстицај запошљавања и подршку секторима туризма и пољопривреде, одобрено је 570 кредита у износу од 9,4 мил. еура, што је водило отварању 1244 нова радна мјеста.

- Остварује се буџет и наставља тренд смањења буџетског дефицита. Процјењује се да ће на крају године дефицити износити 2, 79 % БДП, што је мање у односу на пројектовани ниво усаглашен са ММФ- 3, 27 %, и у оквиру дозвољеног буџетског дефицита који важи за еуро зону.

Међутим, све више се показује да је, у овој фази, бизнис дефицит, уствари, стратешки дефицит Црне Горе. Мали број људи је у бизнису. Полазећи од тога да је тржиште кључно за бизнис, односно да оно представља најважнију имовину којом располаже неко предузеће, с правом се поставља кључно питање: Како проширити тржиште како изаћи изван граница црногорског тржишта?

Цијеним да смо спровођењем Агенде економских реформи заокружили један базични и креирали, рекао бих, повољнији амбијент за бизнис. Он, свакако, није идеалан, уколико, уопште, постоји идеални амбијент. Међутим, бизнис би требало више да се окреће ка тржишту, а мање ка држави. Улога државе је да изгради систем који улива повјерење кроз ефикасан и поуздан правни систем, поуздану, транспарентну и способну јавну администрацију, развој инфраструктуре. Али, мора се имати у виду да закони сами по себи не могу замијенити пословну иницијативу, нити потребу за унапређењем организације, пословања и управљања фирмом, као и улагања у кадрове и знање, улагања у маркетинг, комуникацију и нове производе ријечју, улагања у тржиште.

Тешко да се може говорити о развоју без домаће предузетничке класе, без домаћих бизнисмена. Зато морамо охрабрити људе. Успјех више не смије бити гријех у Црној Гори. Бизнис треба да се одвија у законском и институционалном оквиру који је једнак за све. Увели смо принцип националног третмана странаца. То значи једнаких права и обавеза свих инвеститора домаћих и страних. Тога се морамо досљедно придржавати, јер се не ријетко стиче утисак да се предност даје странцима. На сваки начин морамо подстаћи учешће домаћих предузећа, као и различите форме стратешког партнерства домаћих и иностраних компанија. Убудуће, тамо гдје се буде појављивала држава, ово ће бити обавеза.

У дијелу јавности који је посебно медијски агресиван и критичан према Влади, све директније се артикулише захтјев за неку врсту претходне процјене морално-политичке подобности за бављење бизнисом у Црној Гори. Док сам ја предсједник Владе, то неће бити пракса. То не говорим да бих рехабилитовао било кога и било коју компанију која крши закон. Напротив, ко се огријеши о закон одговараће. Међутим, унутар законског оквира, свако има иста права и могућности. Неко их користи, неко не.

Стога, мислим да није рационално да се, сходно нашем обичају и навици, бавимо великим ''свјетским'' темама. Морамо бити свјесни своје величине и позиције у регионалним и ширим оквирима. Ипак смо мали да би могли мијењати глобалне токове. Наше је да се што боље припремимо и укључимо у њих. Црна Гора се максимално залаже за пуну примјену Споразума о слободној трговини у Југоисточној Европи. То је начин како да се прошири тржиште и подстакне бизнис и у Црној Гори.

Залажемо се за једнакост прилика, једнакост пред законом, једнакост уласка у бизнис, а не за једнакост у резултатима. Да ли би та једнакост, коју многи критичари моје Владе траже, водила развоју бизниса? Засигурно, не! Није задатак Владе да брине о једнакости резултата, већ о једнакости шанси. Стога се бизнис мора ослобађати обавеза да води социјалну политику. То је наш задатак, задатак државе. А бизнис ће кроз порески систем учествовати у финансирању социјалног програма.

Према неким процјенама, значајан износ средстава (око 100150 милиона еура) се држи ван банкарских токова или на банковним рачунима изван Црне Горе. Морамо охрабрити људе да тај новац улажу у бизнис. Ако тај новац не потиче из неких криминалних радњи, корупције и слично, што треба да утврде надлежни органи, у прописаној законској процедури, онда не бисмо смјели имати бојазни. Веома је штетно и опасно људе који имају капитал унапријед прогласити криминалцима, а њихов новац прљавим. Тако се може и треба поступати само према онима за које, на бази претходних полицијских, истражних и других информација, постоји основана сумња. Не смијемо себи дозволити луксуз да унапријед обесхрабрујемо људе да свој новац улажу у свој бизнис. Органи полиције и других служби треба да ефикасно раде свој посао, али не тако што ће се свако а приори сумњичити и провјеравати, без обзира да ли за то има потребних индиција.

Радују ме приватне иницијативе у неким областима које су до сада сматране искључиво обавезом државе. То су, примјера ради, приватне средње школе, приватни факултети... На тај начин се у складу са опредјелјенјем Владе дио услуга и трошкова јавног сектора пребацаје на приватни сектор. Обавеза је државе да обезбиједи услове за основно и средње образовање за све. То, ипак, не значи да је наше образовање бесплатно. При томе, приватне школе нијесу, нити могу бити једино рјешење. Исто је и са приватним факултетима.

Када говоримо о односу државе и бизниса, потенцира се у дијелу наше јавности и сљедећа дилема: Да ли држава треба да се бави бизнисом преко предузећа у јавном власништву. Без обзира што у многим земљама постоје успјешна предузећа са државним капиталом, сматрам да улога државе у бизнису прије свега треба да се сведе на регулаторни оквир, разбијање монопола, изградњу инфраструктуре и остале области гдје је ризик за приватни капитал још увијек висок. Најважније власништво које држава треба да има у односу на бизнис је закон. Зато је, по мом суду, за државу каква је Црна Гора данас неоснована и нерационална идеја да не приватизује добре компаније, већ да тај профит користи за себе. Наиме, приватна својина је показала своје предности као база за градњу новог система. Поред тога, профит у државној компанији је увијек основа за нерегуларно преплијетање политике и економије. Исто тако, поставља се питање да ли је за државу цјелисходније да свој капитал држи у бизнису или да га улаже у развојне пројекте. Зар инвестиција за изградњу новог пута неће бити од веће користи за сваког грађанина од, по правилу, колебљивог профита који се (евентуално) може добити из компаније.

Јасно је држава треба да интензивно ради на уклањању баријера бизнису. Морамо повећати економске слободе. Јер, уколико постоје велике баријере за почетак бизниса, онда су најугроженији управо грађани који немају довољно новца. Зато слободу уласка у бизнис видим и као важан темељ борбе против сиромаштва. У том смислу, пројекат УНДП-а ''Ослобођено предузетништво: учинити да бизнис функционише и у корист сиромашних'' је изузетно важан.

Планирамо да кроз законску регулативу проширимо могућност за бизнис. Очекујем да до краја ове године усвојимо Закон о лизингу, Закон о осигурању, као и да извршимо измјене Закона о рачуноводству, Закона о концесијама и неких других закона. Припремљен је Закон о регистрацији бизниса на једном мјесту, као и електронска пријава за регистрацију бизниса, што смањује трошкове и скраћује процедуре.

Свакодневне притужбе бизниса на висину пореза сматрам оправданим. Али, то подразумијева и даље заоштравање фискалне дисциплине. Борба за ниже порезе значи и редовно плаћање пореза и доприноса. Стога, упоредо са разматрањем могућности за смањење фискалног оптерећења, размишљамо и о увођењу црне листе оних који не плаћају порезе.

Такође, апелујем на општине да што више буду посвећене бизнису, да олакшају бизнис. Што више бизниса у њиховој општини, то је шира пореска основа и већи су приходи за општину. Лично сам очекивао да ће општине, на темељу новог децентрализованог система у области локалне самоуправе, више урадити на стварању повољнијих услова и једноставнијих процедура за оснивање бизниса.

Такође, ангажовани смо на побољшању регулативе тржишта капитала радимо на више законских пројеката.

Политичка стабилност и интензивирање међународне сарадње позитивно су утицали на повољнији амбијент за бизнис. У том контексту, подсјетио бих само на посјете које смо реализовали током септембра Литванији, Аустрији, Њемачкој, Русији, укључујући и учешће на еминентним међународним скуповима на којима се промишља и разматра будућност и европска перспектива земаља овог региона. Заједнички именитељ свих разговора је висок степен сагласности, а рекао бих и готово пуне подударности са ставовима Црне Горе о условима за трајну стабилизацију и европску перспективу земаља овог дијела Европе. Потврдило се да се Црна Гора сматра равноправним партнером у овим процесима и кредибилним актером од кога се очекује да настави да буде фактор позитивних процеса. Дакле, данас се у Европи са већим сензибилитетом и интересом уважава позиција Црне Горе.

Овакву оцјену потврђују сви разговори које смо водили од Литваније (са предсједником државе, предсједником Владе, министраом иностраних послова, са еминентним учесницима међународног скупа 5. Економског Форума Сјеверне и Јужне Европе), Аустрије (гдје сам разговарао са предсједником државе, генералним секретаром ОЕБС-а, предсједником Парламентарне Скупштине Савјета Европе), Њемачке (гдје сам имао разговоре са министром иностраних послова Фишером и челницима водећих парламентарних партија ЦДУ, СПД, њемачким и европскми либералима, као и учесницима Међународне конференције ''Уједињење Европе поуке за будућност'') до Москве, гдје бих посебно потенцирао важност сусрета са предсједником Путином, с обзиром на чињеницу да је у дугој историји и традицији црногорско-руских односа, по први пут дошло до сусрета у Кремљу на овако високом нивоу. Све су ово чињенице које говоре саме по себи и потврђују да се у случају Црне Горе, такође, уважава оно што су основни домети демократије право на самоопредјелјенје, дакле, право на управљање својом судбином и будућношћу у условима савремених интеграционих процеса и суверенитета.

И поједини међународни актери који преферирају опстанак државне заједнице, недвосмислено потврђују да ће подржати свако рјешење које буде израз воље грађана Црне Горе, у демократском и транспарентном процесу. И то није ништа ново. Илустрације ради, у историји Европске Уније није се десило да је Унија унапријед охрабрила или подстакла процесе раздвајања. Међутим, искуство и пракса бивше Југославије, Чешке и Словачке, као и други примјери, потврђују да је њихово конституисање као међународно признатих држава било опредјелјујуће за њихов убрзани демократски и европски пут. Да не говоримо о примјеру бившег Совјетског Савеза, чије су државе, а посебно Русија као највећа, на почетку спознале важност договорног раздвајања и дух односа између савремених држава.

Јуче смо у Београду разговарали са високим представницима Европске Уније о операционализацији модела ''двоструког колосјека''. Нагласили смо важност његове досљедне операционализације, ако желимо да води остваривању постављеног циља напредовања према сопственим капацитетима и интересима, посебно у области трговине и економске политике. Недавна одлука министара иностраних послова ЕУ из Мастрихта требало би да омогући деблокаду и напредак у процесу стабилизације и придруживања, независно од коначног уређења односа између Црне Горе и Србије. И то је кључно. На тим основама, очекујемо разраду модела ''двоструког колосјека'' у сарадњи са партнерима из Србије и Брисела.

Хвала на пажњи.


Подгорица, 6. октобар 2004.
Audio
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?