Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Форум ЕУСАИР: Развијати туризам на оџив начин

Објављено: 08.05.2019. 00:09 Аутор: КЕИ
Инфраструктура, сарадња и поштовање природе кључни су предуслови за одрживи развој туризма, поручено је током панела одржаног у оквиру првог дана четвртог Форума Стратегије ЕУ за Јадранско-јонски регион (ЕУСАИР).

Чевтрти Форум, који заједнички организују Црна Гора и Европска комисија уз подршку стратешког пројекта ЕУСАИР Фацилитy Поинт, отворен је данас у Будви и биће одржан током два дана, под слоганом „Интеграција људи, развој региона“.

На панелу под називом „Рјешавање сезонских проблема у Јадранско-јонском региону кроз развијање одрживог и високо-квалитетног туристичког производа“, црногорски министар туризма и одрживог развоја, Павле Радуловић, подсјетио је да је постојећа Стратегија развоја туризма усвојена 2008. за период до 2020. и да је сасвим усклађена са принципима одрживог развоја.

KEI

„Иако смо мала земља у срцу Средоземља, Црна Гора је релативно ненасељена земља и прекомјерна градња никад није била намјера. Чињеница да имамо пет националних паркова говори доста о томе да смо увијек имали на уму очување оног што нам је дала природа“, рекао је Радуловић.

Нагласио је да је концентрација туристичке дјелатности и даље веома присутна на југу, али да је радикално повећан обим туризма на сјеверу, уз повећање до 50 одсто. Министар Радуловић је нагласио да је инфраструктура кључна за све врсте развоја.

Албански министар туризма и околине Бленди Клоси оцијенио је да земље региона имају културно наслеђе и природно богатство које треба искомбиновати и добити одрживи развој туризма. Рекао је да Влада Албаније подржава два главна стуба у туристичкој привреди, а то је инвестирање у брендиране хотеле са пет звјездица и побољшање агротуристичке привреде.

Државна секретарка у Министарству економског развоја и технологије Словеније, Ева Штраус Подлогар, казала је да је туризам за словеначку природу веома битан, јер 13 одсто БДП-а те државе чини туризам. Како је рекла, Словенија жели раст и развој, али одрживи.

Шеф јединице за макрорегионе из Европске комисије, Жан-Пиер Халкин, нагласио је да треба имати на уму да се прича о ЕУ не тиче само политичке сарадње, већ и економске интеграције. „Радећи на та два стуба можемо остварити успјех. Бројке показују да је туризам један од кључних сектора у које треба да уложимо, јер има потенцијал за раст и отварање нових радних мјеста“, додао је он.

У оквиру ЕУСАИР-а одржан је и панел на тему одрживе аквакултуре и рибарствара у Јадранско-јонском региону и изазова и могућности.

KEI

Државни секретар у црногорском Министарству пољопривреде и руралног развоја, Ђуро Жугић, оцијенио је да је ситуација у Средоземљу алармантна кад су у питању рибарски ресурси и да треба имати на уму специфичности земаља попут Црне Горе, јер је удио рибарске активности Црне Горе на Јадрану мањи од један одсто, док се држава служи са само 30 одсто капацитета рибарске флоте.

“Желимо да очувамо наш рибљи фонд и препознатљивост и специфичност нашег рибарства. Имамо велике планове и желимо да спроведемо мјере везане за очување ресурса, смањимо незаконито рибарство. У дугорочном смислу, можемо очекивати ефикасан и компетитиван сектор рибарства на заједничком тржишту, кад постанемо чланица ЕУ”, навео је Жугић. Према његовим ријечима, Црна Гора не може бити конкурента по количинама и види шансу у квалитету и прављењу нових производа органског поријекла, који су занимљиви тржишту.

Шеф Јединице за стратегије морског басена, регионалну поморску сарадњу и поморску безбједност из Европске комисије, Христос Економу, истакао је да ДГ МАРЕ има фонд за рибарство, у оквиру ког је за период 2014-2020 на располагају двије милијарде еура, док за све државе које нијесу чланице ЕУ, имају конкретне инструменте за претприступну помоћ и прилике за примјену стандарда у овој области. Јадранско-јонски регион, како је рекао, није изолован, и сарадња постоји унутар Медитерана. Он је, говорећи о привлачности сектора рибарства и аквакултуре за младе, рекао да се чини да постоји велики проценат младих који јесу заинтересовани за аквакултуру, док је интересовање у случају рибарства на нешто нижем степену.

Замјеница грчког министра руралног развоја и хране, Олмпија Телигиориду, представила је искуства и изазове у њеној земљи, наводећи да у Грчкој има скоро 15.000 рибарских бродова, као и да та држава има највећу рибарску флоту на нивоу ЕУ. „Нијесмо у прилици да успоставимо организацију удружења произвођача, што би помогло да превазиђемо проблем. Постоји намјера да се посвети већа пажња одређеним врстама рибе, а већ имамо на снази посебна и сезонска ограничења са планом управљања, како би се заштитио рибљи фонд и обновљивост нашег рибарства”, казала је она.

KEI

У Босни и Херцеговини, како је рекао замјеник министра спољне трговине и економских односа, Мате Фрањичевић, постоји дуга традиција бављења слатководним рибарством, имајући у виду да БиХ нема дугу морску обалу. Истакао је да је у БиХ, уз одличне претпоставке за даљи развој рибарства, потребан афирмативнији однос релевантних институција у смислу снажнијег подстицаја развоја ове дјелатности. “БиХ има комплексну уставну структуру и често није једноставно доћи до конзенсуса о стварима које су нужне да би се проговорило једним гласом и према ЕУ која је намијенила фондове”, додао је он.

Учесници панела су указали и на проблем пластике на Јадрану и апеловали на све да допринесу смањењу количине пластике у мору.

“Желимо чисто Јадранско и Јонско море, таквим смо га наслиједили и велика је обавеза да га оставимо чистим нашим потомцима. Економија се труди да што више искористи ресурсе, а екологија да их заштити и чини се да још нијесмо нашли баланс између те двије гране и морамо то да урадимо у будућности”, поручио је Александар Јоксимовић са которског Института за биологију.

ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ВЛАДЕ

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?