Говор предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића поводом јубилеја 60-тогодишњице листа ''Побједа''

Поштовани пријатељи,
Госпође и господо,



Дозволите на почетку да подијелим задовољство са вама поводом великог црногорског јубилеја 60-тогодишњице листа ''Побједа'', чије су странице исписивали најистакнутији црногорски новинари и ствараоци.


Лист ''Побједа'' није само вјесник и гласник савремене Црне Горе, него и сама историја Црне Горе.

Историја зачета у освиту пресудне антифашистичке побједе црногорског народа, у освиту модерне европске слободе, у чијим темељима је високо и часно узидана и младост најбољих црногорских синова. Витешких обновитеља државног и националног идентитета Црне Горе, једном и потријетог, али историјски несаломивог.


Томе су свједоци и лист ''Побједа'' и наши дани.



Лист ''Побједа'' је израз и исказ те и такве непоколебљивости духа црногорске слободе, а његове странице трајно завјештање бесмртности једне жртве и једног дјела.

Утолико и јубилеј листа ''Побједа'' превазилази значај информативног гласила, датума штампе, и представља крупан догађај у развоју модерног црногорског друштва.



Госпође и господо,


Прије 60 година, 24.октобра 1944, у тек ослобођеном Никшићу граду чијих је 190 младића и дјевојака положило животе само у бици на Сутјесци изашао је први број листа ''Побједа'', органа Народно-ослободилачког фронта Црне Горе и Боке.


Име листа ''Побједа'' предложио је вишедеценијски, ратни и поратни политички лидер Црне Горе, један од највиђенијих Црногораца свога доба, њен предсједник Блажо Јовановић.


У првој редакцији, ''Побједе'', били су: главни уредник Пуниша Перовић; замјеник главног уредника Бранко Драшковић; и уредници: Јован Вукмановић, Мирко Бањевић, Ерих Кош, Леко Обрадовић, Радован Ђурановић. Њима су се убрзо придружили и књижевници Михаило Лалић и Михаило Ражнатовић, да успоставе традицију ''Побјединих'' књижевникановинара, чија симболика снажно живи успоменом ''Побјединих'' пјесника-репортера, Леса Ивановића и Вита Николића.


Свима њима и поштовање и хвала.


У том првом броју, октобра 1944, ''Побједа'' је на насловној страни истичући рапорт генерал-лајтнанта Пека Дапчевића Маршалу Титу извијестила: Београд је слободан. У свом другом броју ''Побједа'' ће извијестити и о поновном излажењу београдске ''Политике'', да би коју годину доцније уредник ''Побједе'' Бранко Драшковић примјерно име црногорске слободоумне мисли и ријечи постао главни уредник ''Политике''.


''Побједа'' је окупљала најбоље.

Међу уредницима ''Побједе'' су и чак тројица најистакнутијих, дугогодишњих државника социјалистичке Црне Горе и авној-ске Југославије: Будислав Шошкић, Вељко Милатовић, Веселин Ђурановић.

Мало је и у свијету листова ако их уопште има чији су уредници постајали предсједници држава.

И то је традиција ''Побједе''.

Госпође и господо,

Иза датума ''Побједе'' стоје вјекови црногорски култне привржености писаној и штампаној ријечи. Појава штампарије у средњовјековној Црној Гори, тада јединој слободној држави на Балкану кад је њен господар Ђурђе Црнојевић у Венецији купио штампарску пресу са покретним словима културни је догађај европских размјера.

Једва четрдесетак година послије Гутенберговог открића и појаве прве штампане књиге на тлу Европе, међу зидинама малог средњовјековног утврђења, Ријечког Града на Ободу, а затим на Цетињу, радила је штампарија из које је 1494. године изашла и прва јужнословенска књига ''Октоих''.

У одјеку силног размаха новинарства на превратништву идеја Велике француске револуције, потом и европске револуционарне 1848, у јануару 1871. године на Цетињу излази први број листа ''Црногорац'', двије године касније преименован у ''Глас Црногорца''.

Тим датумом из времена Париске комуне, кад су на страницама цетињског ''Црногорца'' величани подвизи радништва Париза започиње модерна историја црногорске штампе.

Уочи Првог свјетског рата, само на Цетињу су 1914. године излазила 4 дневна листа и 3 дневна билтена.

Ту буктињу, слободне црногорске ријечи, обновила је ''Побједа'' црногорски непролазне, антифашистичке 1944. године.


Госпође и господо,

Откад је штампе, од тада је и борбе за слободу штампе. Слободе, уосталом, не може бити сувише. То је исконски импулс људске судбине.

Том импулсу, савремена Црна Гора одговорила је државом слободне штампе. Томе је први доказ изузетно увећани број штампаних и електронских медија у посљедњих петнестак година у Црној Гори. То, свакако, не би било могућно у држави неслободе. Може се бити више или мање задовољан квалитетом правно осигураних слобода, тиме и квалитетом црногорских медија то је расправа вјечита али се чињеница слободне штампе у Црној Гори не може порећи.

Нема слободне државе, ни слободних људи, без слободне штампе. Поготову порука је вјекова Црна Гора је или држава слободе, или је нема.

'' Слобода штампе није привилегија појединих људи, већ привилегија људског духа'', рекао је један знаменити уредник ''Нових Рајнских Новина''.

Испод пресе нових технологија савремених манипулација чија је жртва не једном била Црна Гора није на одмет, међутим, подсјетити: сигурно да слобода штампе најмање смије бити ''привилегија појединих људи'' Владе; али не смије бити ни ексклузивно ''привилегија појединих људи'' штампе.


Госпође и господо,

Упркос извјесним неспоразумима, па и размирицама у појединим случајевима и непомирљивостима доминантно је друго: у посљедњој деценији наглашени процес црногорске државне и националне еманципације не би био могућ без подршке убједљиве већине слободних црногорских медија.

Допринос који ће се звати историјским.

Уједно, одбраном највиталнијх интереса Црне Горе, црногорски медији освајали су и нове просторе сопствене слободе.

Такву критичку подршку Црна Гора очекује и сада, на прагу свецрногорског циља: обнове суверене, међународно признате црногорске државе.

На том предстојећем, одлучујућем кораку, учинићемо све што допуштају државни интереси Црне Горе да постигнемо договор са Србијом; остајемо посвећени најбољим српско-црногорским односима кроз форму заједнице независних држава, на добробит не само Црне Горе, већ као и вазда: и на добробит српског народа и Србије.

Увјерен сам да није далеко дан кад ће ''Побједа'' као у првом броју из 1944. године осванути са оним истим насловом уводника Блажа Јовановића:
'' Побједа је ту''.

С том вјером, колективу ''Побједе'' и свим прегаоцима за 60 година њеног излажења, свим слободним црногорским медијима, као и свим грађанима Црне Горе, честитам овај изузетни датум црногорског новинарства и културе.

Хвала вам.